Samo što je okončana trka za izbor novog dekana Fakulteta medicinskih nauka (FMN), započeta je druga – izbor novog rektora kragujevačkog Univerziteta, s obzirom da dosadašnjem ističe drugi mandat i nema pravo reizbora.
Između završetka prve i započinjanja druge kampanje, iz prestonice su stigle vesti da je dekan FMN-a Vladimir Jakovljević 9. jula izabran za posebnog savetnika ministra prosvete za visoko obrazovanje, ali će on nastaviti da obavlja funkiju dekana do 27. septembra, odnosno do isteka mandata, kada će je preuzeti dr Vladimir Janjić.
I aktuelni i budući dekan potpisnici su podrške liste Aleksandra Vučića na poslednjim izborima.
Odmah posle toga, 12. jula, Vlada je imenovala rektora kragujevačkog Univerziteta Nenada Filipovića za direktora Fonda za nauku Republike Srbije, ali je on, za razliku od Jakovljevića, zbog mogućeg sukoba interesa morao odmah da podnese ostavku na mesto rektora, što je prošle nedelje, 16. jula i učinio. NJegovu funkciju preuzeo je prof. dr Vladimir Ranković, redovni profesor Ekonomskog fakulteta, dosadašnji prorektor za nastavu i studentska pitanja koji će na ovom mestu biti narednih šest meseci od dana imenovanja.
Još jedna vest o „preuzimanju” kadrova sa kragujevačkog Univerziteta lansirana je ove nedelje – docent dr Valentina Opančina, specijalista radiologije u Univerzitetskom kliničkom centru, imenovana je za savetnicu ministarke bez portfelja, zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i osnaživanja žena. Inače, dr Opančina je na subspecijalizaciji iz neuroradiologije, docent na Katedri za radiologiju i Katedri za veštinu komunikacije FMN i diplomirana pravnica. Članica je SNS-a, i aktivno je učestvovala u kampanji na poslednjim izborima.
Više para, više projekata
Za visoko obrazovanje u Kragujevcu, svakako je od posebnog značaja izbor novog rektora Univerziteta. Dosadašnji prof. dr Nenad Filipović, koji je, između ostalog, bio prvi na listi Srpske napredne stranke na izborima u Kragujevcu, prepoznat je kao vodeći stručnjak u oblasti primenjene mehanike, bioinženjeringa i informatičkih tehnologija, sa impresivnim naučnim i istraživačkim dostignućima na međunarodnom nivou.
Trenutno ima najviše vođenih međunarodnih naučnih projekata u celom regionu. Njegova istraživanja značajno su doprinela razvoju softverskih rešenja na osnovu metode konačnih elemenata i diskretnih metoda, posebno u oblasti bioinženjeringa. On je jedan od glavnih autora softverskog paketa PAK i vodi formiranje Centra za bioinženjering na Fakultetu inženjerskih nauka. Između 2003. i 2012. boravio jena Harvard Univerzitetu u Bostonu, gde je radio na projektima iz oblasti bioinženjeringa.
Filipović je u nekim krugovima viđen kao novi direktor Centara izvrsnosti, ali je funkcija direktora Fonda za nauku došla kao malo iznenađenje.
Na pitanje da li je ovo očekivao Filipović kaže da veoma dugo radi međunarodne projekte i da je po tome prepoznat, tako da ova funkcija, za koju tvrdi da nije politička, odgovara mu sa stanovišta struke više nego bilo šta drugo.
– Ovo je ono što sam radio i inače radim, samo ću taj posao od sada obavljati malo drugačije. Razlika je u tome što se sada, praktično, nalazim sa druge strane, na mestu onih koji odobravaju sredstva, umesto kao što je bilo do sada, da ih neprestano pribavljam. Imenovanje na poziciju direktora Fonda za nauku za mene predstavlja jedan novi izazov gde ću pokušati da poboljšam poziciju naših istraživača u celoj Srbiji u odnosu na Evropu i svet, da povećam vidljivost naših istraživanja i primene u svakodnevnom životu, kao i van prostora naše zemlje, rekao je Filipović.
On je naglasio da Fond za nauku treba da postane glavni motor pokretanja istraživanja u celoj Srbiji, ali i saradnje sa ostalim vrhunskim istraživačima u svetu, da omogući bližu saradnju nauke i privrede, da poveća svoju vidljivost kod ostalih međunarodnih fondova za nauku i da postane dominantan izvor finansiranja nauke, ne samo u Srbiji, nego u celom regionu.
Jedna od njegovih gotovo redovnih zamerki tokom ranijih razgovora bila je usmerena baš ka raspodeli sredstava iz Fonda za nauku. Filipović je uvek koristio priliku da naglasi da 95 posto para namenjenih projektima u Srbiji bude raspodeljeno beogradskim visokoobrazovnim ustanovama, dok ono što ostane dele svi ostali. Sada će biti u prilici da ovu praksu promeni, a da li će to i učiniti?
– Više puta sam javno govorio da novac najvećim delom ostaje u Beogradu i to je tačno, da li je to bilo slučajno ili namerno ne mogu da tvrdim, ali to su činjenice. Južno od Beograda prolazio je vrlo mali broj radova i mislim da to može drugačije da se reguliše, kaže naš sagovornik i navodi primer Grčke, gde nisu svi projekti koncentrisani oko dva najveća grada – Atine i Soluna.
– Ne kažem da prvi kriterijum ne treba da bude kvalitet, ali postoji mnogo istraživača i na kragujevačkom Univerzitetu, u Nišu, Novom Pazaru, Kosovskoj Mitrovici koji rade vrhunske projekte, objašnjava Filipović.
On dalje kaže da postoji procedura prilikom odabira projekata, ali da je neophodno da se uvede i geografska komponenta u završnoj evaluaciji. Inače su plate u prosveti na fakultetima u velikom zaostatku za platama profesora u regionu, tako da su projekti dodatak na njihova primanja i jedan od načina da se kompenzuje nizak nivo zarada.
– Trudiću se da bude što više projekata, što više sredstava, da se uključe mladi ljudi i da imaju jaku motivaciju da ostanu ovde. Već imam ideje i nadam se da ću uspeti u saradnji sa Ministarstvom i Vladamo da napravim zajedničke fondove sa mnogo većim fondovima, kao što su kineski, evropski ili, recimo, američki fond. Probaćemo na više načina. Ja sam bio u Americi i znam kako funkcionišu njihovi fondovi, kaže Filipović.
On navodi podatak da američki fondovi odobravaju mnogo više projekata nego evropski. Evropski su na pet-šest posto, dok američki odobravaju od 15 do 20 posto sredstava. Očigledno je, kaže, da se više ulaže u nauku i to treba da bude moto i kod nas.
Rešavanje odliva kadrova
Osim toga, Filipović navodi kako je u Indiji rešen problem odliva kadrova sa fakulteta, pogotovu u IT sektoru. Tamo su proglasili naučne projekte nacionalnim i dozvolili su onima koji rade na fakultetima da imaju dodatna sredstva u oblasti IT industrije bar do nivoa koji imaju u privatnim firmama i tako su ih zadržali. Tako sada profesor ima veću platu nego da radi u industriji, što je ranije bilo obrnuto. I kod nas je situacija sada takva da imamo veliki odliv asistenata i docenata.
Nezaobilazno pitanje za novog direktora Fonda za nauku je i kada će Centri izvrsnosti početi sa radom?
U toku su tenderi za opremanje objekata, sve ide jako sporo zbog procedure i useljenje prvih stanara moglo bi da se očekuje do kraja godine, mada je i to neizvesno.
– Ovo je za grad veoma značajno, a novina je da će od naredne školske godine biti drstaično povećan broj stranih studenata. Najveći broj njih biće primljeni na Fakultet medicinskih nauka, ali od ove godine još nekoliko fakulteta prima strane studente. Među njima je Ekonomski fakultet, gde će se upisati oko tridesetak, Fakultet tehničkih nauka u Čačku primiće 50 plus 30 stranih studenata, sva tri mastera kragujevačkog Univerziteta oko 60 i master za bioinženjering na FIN-u i Medicini oko 10 studenata, kaže Filipović.
On napominje da je sve veće interesovanje stranih studenata za kragujevački Univerzitet, ali ponavlja da grad još uvek nema sluha za nove sugrađane. Neophodno je da se obezbedi smeštaj za strance, jer Studentski dom nema kapacitete i potrebno je da se naprave novi objekti. Među strancima je najviše Indusa, oko 60 posto, i neophodno je da se obezbedi njihova kuhinja i prostor gde će se smestiti.
Kragujevac je posebno atraktivan zbog cena koje su niže nego u Beogradu i Novom Sadu, dok je kvalitet nastave ovde na visokom nivou. Filipović napominje da je reč je o veoma dobroj deci i sa njima već imaju jako dobra iskustva. Na masteru za biomedicinski inženjering redovno primaju 17 stranih studenata, a javi se njih 700, tako da u obzir dolaze samo oni najbolji.
Na pitanje šta ostavlja u „zadatak” budućem rektoru Filipović kaže da je to, pre svega, potpisivanje ugovora za otkup stanova za mlade naučne kadrove u Staroj koloniji, pošto je prošlo pet godina od useljenja prvih stanara.
Oko 50 zakupaca stanova stekli su pravo da po ceni od 765 evra po kvadratu otplaćuju stanove u narednih 10 ili 20 godina, bez kamate. Uslov je da u narednih 10 godina ne mogu da prodaju te stanove. Osim toga, novog rektora očekuje nova parcela za izgradnju oko 200 novih stanova na Deninom brdu, gde su već napravljene zgrade za pripadnike snaga bezbednosti. Zatim, očekuje ga i početak rada Centara izvrsnosti, započeta izgradnja inovacionog distrikta, novi studijski programi vezani za veštačku inteligenciju, inovacije u oblasti obrazovanja, povećanje saradnje sa privredom.
– U početku naučno-tehnički park biće smešten u Centrima izvrsnosti, dok se ne napravi inovacioni distrikt i mislim da tu treba forsirati nekoliko oblasti kao što je IT, što podrazumeva i sajber bezbednost i veštaku inteligenciju i deo gde smo prepoznati – bioinženjering, zaključuje profesor dr Nenad Filipović.
ZA IZBOR NOVOG REKTORA
Može biti samo jedan
Procedura za novog rektora kragujevačkog Univerziteta pokrenuta je u junu, šest meseci pre isteka mandata dosadašnjem rektoru. Svaki od 12 fakulteta kragujevačkog Univerziteta predlaže svog kandidata – može da predloži jednog ili nijednog i kandidat ne mora da bude sa fakulteta koji ga predlaže. Svi predlozi potom idu na Senat, gde se tajno glasa i onaj koji dobije najviše glasova ide na Savet Univerziteta.
Na Univerzitetu Savet se izjašnjava o samo jednom kandidatu i može, ali ne mora da mu da podršku i time se izbor rektora završava.
Podsećanja radi treba navesti da je Filipović na mestu rektora bio od 27. juna 2018. godine kao vršilac dužnosti i mada ga je 11 od 12 fakulteta predložilo kao jedinog kandidata za rektora po isteku mandata na mestu vd-a, desio se presedan – Savet Univerziteta nije podržao Filipovića – od 20 prisutnih članova podržalo ga je osam, dok je 12 listića bilo nevažećih. Tek na novoj sednici Saveta ovaj problem je rešen i za njega je glasalo 16 članova, nakon sprovedene kampanje i lobiranja.
Očekuje se da će izjašnjavanje fakulteta početi posle godišnjih odmora i da će Savet Univerziteta fakulteta zasedati krajem sepetembra, dok će 24. decembra novoizabrani rektor zvanično preuzeti funkciju.
Piše: Gordana Božić
