Kad pomisli čovek da je sve video i da ga ništa više ne može iznenaditi, na scenu stupaju vodeći ljudi države koji nas svojim postupcima stavljaju u nedoumicu – da li možda živimo u nekom paralelnom univerzumu od ovog našeg. Neverovatan rijaliti, telešop, performans predsednika i premijera Srbije, u kome su objašnjavali neverovatno dostignuće vlasti u borbi protiv siromaštva. Nije baš najjasnije otkud siromaštvo u ekonomskog tigru, ali to je najverovatnije ono siromaštvo za koje su krive prethodne vlasti, a ne ova sadašnja koja traje evo već predugih 12 godina.
I, onako, kao oni ulični prevaranti koji izbace neku tezgu, pa valjaju sve i svašta, objasniše narodu kako se država brine o njima i da će moći dosta proizvoda da kupe po nižim cenama, jer je to njihovo najveće dostignuće u borbi protiv siromaštva. U stilu Del Boja i Rodnija, u preskupocenim odelima odradiše ovaj performans, a odatle besnim automobilima odoše u državne vile koje su uzurpirali.
Penzije i plate, koju prima većina stanovništva, toliko su bedne da kad se plate dažbine ne ostane ni za hranu, a kamoli za nešto drugo. Većina naroda živi u bedi, ali orvelovskim načinom manipulisanja u državnim i privatnim medijima pod kontrolom države, koji zauzimaju 99 posto medijskog prostora, narod se drži u strašnoj zabludi kojoj se polako nazire kraj.
Rasprodaja Srbije je uveliko u toku, pa zemlja više liči na neki supermarket na čijim se rafovima nalazi sve što ona poseduje, a stranci dolaze i na istoj takvoj akciji, po veoma sniženim cenama, kupuju sve ono što vredi u zemlji, pa čak i vodu i vazduh. Strašna izdaja jednog naroda.
Politika borbe za očuvanje srpskog stanovništva svela se na zaluđivanje naroda, ničega konkretnog u tome nema niti bilo kakve strategije. Onda i ne čudi podatak Republičkog zavoda za statistiku da je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije broj stanovnika smanjen u prvih sedam meseci ove godine za 9.444, a na teritoriji Srbije za 23.763 ljudi. Kada se to razvuče na celu godinu, dođemo do podatka da će Srbija izgubiti 40.736 stanovnika ove godine samo po osnovu umrlih i novorođenih, a ako dodamo tu i broj iseljenih iz Srbije koji se prosečno kreće oko 45.000, ispada da Srbija „izgubi” svake godine 85.000 ljudi.
Da bi se shvatilo koje su to razmere nestajanja jednog naroda, najprostije se može objasniti na sledeći način: Srbija godišnje izgubi grad veličine Subotice, koji je peti grad po veličini u Srbiji. Ili još jednostavnije: Srbija izgubi godišnje 1,3 posto stanovnika, što sa ovakvom tendencijom će značiti nestajanje države za manje od 70 godina.
Ali, nema razloga za brigu. Pojeftinili su pašteta i parizer, pa će sada biti mnogo bolje, niko više neće da napusti zemlju i narod će da živi malo duže jer neće umirati od gladi. Strategija na nivou Radomira Putnika i bitke na Ceru i Kolubari.
A gde se u tu celu priču uklapa Kragujevac, šta naši vladari rade po tom pitanju? Odgovor je jasan i predvidiv: NIŠTA. I da hoće, a neće, pitanje je da li bi i znali i smeli bilo šta da urade. Ponižavanje koje dobijaju sa vrha je svakodnevno i uobičajeno faktički tradicionalno. U Beogradu su besplatni udžbenici za osnovce – u Kragujevcu nisu, ali kakve to veze ima. Oni su nesposobni i da je samo to, nego su i na vrhu skale poltronizma lokalnih samouprava prema državnoj vlasti, ali to je tako. Znaju da je to njihov jedini kvalitet i Bože, moj. Jedino kad treba da se pune autobusi da se ide da se veliča propadanje Srbije onda pokažu malo ažurnosti u vođenju bezumnog naroda po mitinzima, ali i to im uspeva jer i ti što ulaze u te putujuće cirkuse su isti kao i oni.
Eutanazija je u toku. Treba samo da se opustimo, a o svemu ostalom brine naša vlast.
