Page 26 - kragujevac 2015

26 Четвртак, 1. јануар 2015. www.kragujevacke.rs
Својеручно

НЕ ЗНАМО ШТА ЋЕ БИТИ У БУДУЋНОСТИ

Култура је у резервату – самочувана

чито, живи подједнако и свој и жи-
вот других. Тако нешто једино може
да буде ако није укинута слобода
свакоме ко жели да присуствује
завршеном и савршеном уметнич-
ком делу, онако како га дефинише
естетика.

ЕЂУТИМ, и у Београду и у
Крагујевцу број оних који
Мверују у могућности посе-
довања науштрб потенције слободе
Пише Ненад Кебара непристојно је већи. Само понекад,
и то у судбоносним часовима, ис-
А КОНЦУ ове године, баш крсну као комете на звезданом ноћ-
при самом њеном крају, ако ном небу појединци, потпуни енту-
Нбисмо правили летописни зијасти, који егзистенцијом свог
биланс, десио се, за целу српску укупног бића сведоче о највећој
културу, може бити, најзначајнији вредности човека – о слободи. Јед-
културни догађај. У Београду, у на, можемо рећи сасвим проверена,
насељу Дедиње, које вероватно, и анегдота о Лазару Трифуновићу, не-
с правом, изазива подозрење при- заобилазној фигури српске историје
ликом сваког помињања, отворен уметности, говори управо о томе.
је (23. децембра 2014) раније уста- Она отприлике гласи овако.
новљени па запуштени Легат Петра У време највећег међународног
Лубарде. Сада то све изгледа неупо- политичког узлета Југославије и
редиво репрезентативније, тврђе и њеног плишаног диктатора, када је
сигурније неголи првобитно, када је његов велики пријатељ и самодржац
на брзу руку извесна градска оли- Етиопије цар Хаиле Селасије дола-
гархија Београда потписала уговор зио у посету, Јосип Броз пошаље свог
са сликаревом супругом и у здању у ађутанта у Народни музеј у Београду ПЕТАР ЛУБАРДА: БИТКА ВУЧЈИ ДО
којем је живео и стварао отворила да му донесе платно Ђуре Јакшића
исту уметничку институцију. Девојка у плавом, како би га поклонио тимедијалним уметником и помаза- зеји, галерије) и манифестацијама
Све је у овоме случају потаман, пасионираном ловцу на антилопе. ником духа, а особито духовитости. (ФЕСТ, БИТЕФ, БЕМУС, БЕЛЕФ исл)
посао је приведен крају кад го- Директор музеја био је Лазар Три- У сваком другом случају осећао бих не присуствује више од један до два
дина врхуни, кад су светла сваке фуновић, изданак грађанске београд- да живим у атмосфери цитата Пав- процента становника највећег гра-
свечаности јача, догађај истиче ске породице, брат најзнаменитијег ла Јевдокимова: „Свет је у опасности да, али готово у свим протеклим
националне вредности, али их и историчара српске средњевековне да ишчезне не због рата, него због епохама на местима где се одлу-
превазилази јер је реч о једном од књижевности Ђорђа и универзитет- досаде. Из зевања великог као свет чује постојали су неки актери који
најзначајнијих европских, а тиме ског професора математике Драгана. изаћи ће ђаво, доносећи ‘со’ егзис- су имали страховит осећај одговор-
и светских сликара двадесетог ве- Али ту помоћ браће, која су уосталом тенцији: ‘идеолошке страсти’ које ће ности према бићу народа, оснивали
ка. Није безначајно ни то што се као и он сâм тада још увек били мла- покренути свеопште људождерство.” су и нису дозвољавали да пропадну
Дедиње, уобичајено станиште не- ди, нимало не помаже. На ледини, Ово нису мисли ни из каквог поли- институције од општег културног
солидних профитера свих фела, на у неравноправној борби, налазили тичког прогласа којим нам се нешто значаја. А оне не пропадају само
културној топографији града, земље су се српски историчар уметности обећава, ми не знамо шта ће бити у онда када их воде иконе уметности
и целог света уписује семиотичким и ађутант онога који је на други свет будућности. и културе које нису загледане у свој
знацима највишег културног ранга. послао много жилавије борце од ово- спољашњи лик. Без сумње је да и та-
У позадини овог збивања остаје га Лазара. Но, мученик је одговорио УТРА, када здраво сванемо, мо влада политички и фамилијарни
мање приметна широј, али превас- управо оружјем оног другога света, или боље је дати мало време- непотизам и протекционизам, али
ходно културној и уметничкој јав- рекао је некако овако: „Може слика Сна онима који су прибавили чак ни они не могу ништа против
ности, неподношљиво болна чиње- Ђуре Јакшића, али само преко мене права да одлучују – тамо иза Бо- неких изузетака.
ница да из Лубардине регистроване мртвога!” жића, дочекаће нас отворена вра- Инваријантност је принцип науке,
заоставштине недостаје више од Тако се дивљак вратио на исток та институција културе, из њих ће а варијантност, тј. изузетност, захтев
половине његових радова. Не мо- Африке без заручнице у плавом, прахером бити обрисани сви траго- уметности. Од изузетних феномена
жемо са потпуном увереношћу да где је, касније доживео невесео ви незбивања. Разуме сачињено је култур-
тврдимо, али градом на Лепеници крај, какав не заслужује можда и се да том справом за Где су недостајуће но поднебље, тамо
већ дуго кружи непроверен глас ка- највредније платно српског ро- брисање прашине слике Лубардине, где оно обитава на
ко из чувене колекције коју је овај мантичара. Али где су недостајуће треба да манипули- хармоничан и слобо-
сликар, инспирисан и заокупљен слике Лубардине, у Африци, Индо- шу они који су, пре у Африци, дан начин друштво
трагедијом у Шумарицама, покло- незији, Хрватској, Словенији... или свега, и формално Индонезији, функционише као
нио Крагујевцу недостаје неколико неком другом месту, лишене слобо- квалификовани, културни резерват.
његових радова. Живот је заиста де? На жалост, Лазар Трифуновић јер каква је мисија Хрватској, На жалост, или на
чудо, као да је Петар Лубарда, у није управљао свим нашим музеји- најмлађег факултета Словенији... или срећу, култура на из-
маниру генијалног песника Бранис- ма, галеријама, легатима и поклон Универзитета у Кра- разит начин може да
лава Петровића, имао предосећање збиркама. гујевцу ако њихови неком другом постоји само у кул-
будућности, те је уз поклон оставио Тамо су се налазили, на дирек- докторанти, масте- месту, лишене турним резерватима,
и завештање да се ова колекција не торским и поддиректорским мес- ранти и дипломци тада не може да се
може износити из Крагујевца. тима, данас све до хигијеничарки, годинама обијају слободе? догађа да вршиоци
Оно што се десило са његовим појединци који су та запослења за- праг тржишта рада, а власти игноришу са-
радовима у Београду и у Крагује- служили партијским ангажманом културу у градским институцијама вест дубоко освешћених изданака
вцу намеће стварно бизаран разлог или теткинско-ујачким везама. профилишу они који су се препо- народа, примера ради сликарке Љу-
и невеселу слику наше национал- Једном смо се порадовали, када се ручили тиме што своје неурозе и бице Филиповић, јер тако игноришу
не културе, али мора да је аутор у сами врх овдашње политичке вла- психозе сузбијају каквим-таквим савест целог свог народа.
и дародавац имао дубље и друга- сти винуо локални професор фило- писањем песмица, прича, самоуким Када је бела раса коначно силом
чије разлоге: његови сликарски софије, не толико у њега вере ради свирањем каквог год инструмента, овладала северноамеричким кон-
артефакти из овдашње збирке су колико у философију, али смо се молерајом на платну исл! Њихове тинентом, домородачко индијанско
својеврстан споменик крагујевач- брзо уверили да је човек пресуднији терапије су, ипак, део здравственог, становништво стављено је у резер-
ким жртвама, није ли неумесно од науке, никада она њега није уп- а не културног афинитета друштва. вате, и тако је и данас. Можемо да
одвајати споменик од оних којима ропастила, увек је то било обрнуто. Формално образовање је први, нађемо мноштво приговора бесло-
је подигнут. То би све подсећало Ништа значајно се за то време На жалост, или а интегритет личности следећи весној најезди освајача, али је у овом
на одређени вашар таштине и сно- није дешавало у Крагујевцу, његови на срећу, култура услов да би неко у овако великом случају култура северноамеричких
бизма. У тим сликама уметнички кадрови и абоненти градске касе, граду са одговарајућом традицијом Индијанаца сачувана како-тако у
догађај оваплотио је живо учешће сектор култура, били су све сами на изричит начин пресудно утицао на токове културе. живом духу, док о јужноамеричким
првобитног догађаја инспиратора и пропали студенти, чак и ученици може да постоји Пораст броја становника у граду и домороцима можемо да доносимо
уметниковог накнадног саучество- којих су се стидели и њихови ро- јесте и није услов културног развоја, закључке само по сачуваним спо-
вања у њему, у њима се десио жив дитељи. Уистину, међу њима био само у културним несувисло је објашњавати очиглед- меницима материјалне културе.
живот мртвих, па камо их онда пре- је и један општепознати, премда и резерватима, ну чињеницу да без протока људи и Њихове цивилизације називају се
носити?! општепризнати на просторима где тада не може идеја нема ни евидентног напретка, изумрлима.
Ако неко жели да се поклони се високо цени његова изјава: „Сти- али нам пракса казује и нешто дру- Градови су и после средњег века
уметниковој генијалности, нека дим се што сам Србин.” да се догађа да го. Време великог индустријског наставили неформално да постоје
дође и поклони се невиној крви, Како год, тај дугачки и неподно- вршиоци власти процвата најпознатије крагујевачке као државе, није исто да ли је реч о
јер је у овим сликама избрисана ма шљиви период летаргије Крагујевац фабрике није донело ни приближ- Фиренци или Торину. Што би рекао
која граница између стрељаних и ће памтити као велико време доса- игноришу савест но сразмеран успех у култури гра- неумрли афористичар Владимир
онога који их је васкрснуо, између де. Али зар то није најгоре, Миодраг дубоко освешћених да, могло би се рећи да је то доба Јовићевић Јов: „Ни Шекспир није
апстрактног и реалног. Лубарда је Булатовић би овим поводом рекао: неупоредиво културним акцијама рекао - нешто је труло у држави Ен-
овде и Отац, али и син, не треба „Рат је био бољи.” Не знам за друге, изданака народа, између два светска рата. глеској”. Премда је он знао да буде
сметнути с ума да су његовог оца, ја то не бих преживео да све то вре- јер тако игноришу Исто тако, активностима најзна- и директнији и јаснији: „Лудвиг Бе-
као краљевог официра, стрељали ме нисам нераздвојно друговао са чајнијих институција култура у товен ван.”
партизани током Другог светског Радованом Шаренцом Шаретом, не- савест целог свог Београду (Филхармонија, сва по- (Аутор је писац и
рата, а сваки човек, уметник наро- давно преминулим песником, мул- народа зоришта, СКЗ, Балет, Опера, му- приватни издавач)