Page 25 - kragujevac 2015

www.kragujevacke.rs
КАКО КАО НАРОД ОДУМИРЕМО НА РАТЕ
Лечење пијавицама и сисање крви
Пише Борис Јовановић
ко сте побегли од српског
усуда да памтите као мува,
Апрошле године сам имао са-
мо једну поруку: „Навуци дебео ка-
пут и бежи”.
Драги мој читаоче, овдашњи гле-
чери се неће отопити сами од себе.
Ледено доба које је оковало Ср-
бију требало би да посматраш са
безбедне удаљености, тамо где под
сунцем туђег неба има места за жи-
вот достојан човека. Немој се пла-
шити, они горки залогаји из песме
су макар хлеб, уместо обећања да
ћеш јести у будућности.
Да је жив, Шантић би се, веро-
ватно, огласио поруком да су ње-
гове речи извучене из контекста
и да онај брат из последње строфе
може да вам дође у посету кад му Просечан Србин
пошаљете гарантно писмо. И да, на- брине о боји
равно, купи карту у једном правцу,
но то је већ питање интелигенције. купаћих гаћа док
Савет вам нећу наплатити, имам крвари у океану
личну мисију, избавити што више
деце. Једног дана. кад се буду сво- беде и чека да га
дили рачуни, тај број ће ми зарачу- намиришу ајкуле
нати као кесу са дукатима на оној
капији горе.
■ Вољни и лимитирани
По мом скромном опажању суви-
ше смо самоуверени за некога ко је
упропастио изгледе за нормалност
следећих неколико генерација. И
никако да провалим ко је гори, они
што нису чинили, или каста ревнос-
них и неуких.
Када тако поставите ствари, биће
да нас је војска вољних и лимитира-
них увела у невољу. Штета настала
чињењем је већа, лењивац обично
нема кад да поквари кликер. На-
против, марљиви и неспособни су
губа овог друштва.
Тај круг посвећених који верују да
воља помера планине пустоши Ср-
бију. Да ми је да се дочепам првог
који је помислио да је добра наме-
ра једино што је потребно да возиш
свемирски брод. Сада је касно, овде
се и катастрофе прогласе за ћудљи-
вост хороскопа, односно звездани
запис. Друштво исповеда фатализам
као званичну религију, то што запа-
лимо покоју заставу је пречица ка
ломачи здравог разума, није да тај
филм нисмо гледали. Не, само га
нисмо запамтили и то нас неће учи-
нити имунима на сличан сценарио.
Овде четврт века друштво има
мантру „а што не би мог’о” и то нас
је довело до пропасти.
Није баш да роним сузе, живот
је као фудбал, на крају сезоне ства-
ри се поређају прилично реално.
Искрено, као народ нисмо баш за
прву лигу. Но, жао ми је млађих се-
лекција, ми смо им појели шансу да
уопште играју, преорали смо терен
глупошћу и инатом, сулудом мисли У Србији се збрајају
да свако уме све.
Ако загребете по пустоши која утисци уместо
емитује тескобу и наноси онај муч- бројева. Ближи се
ни израз лица у пролазника, свуда
је исто. тренутак када ћемо
Неотесана гомила је поверова- подвући црту у
ла да проблем устукне пред бу-
ком коју производи, крунисала је свакој ћелији овог
најгласнијег за Месију и на крају друштва и то ће
завршила у сузама. Тај образац се
понавља, од кућног савета до удру- произвести тишину,
жења пецароша у Горњој Недођији. налик тапацирунгу
Формула делује непогрешиво.
Ложење, еуфорија, упирање пр- у боље опремљеним
стом, лов на вештице, превелика кабинетима
Четвртак, 1. јануар 2015. 25
Својеручно
Потребна нам је интелектуална
елита, али не академик који не уме
да пређе сам улицу и тртља о про-
шлости и умрлима. Наду морамо да
положимо у живе, за промену.
Потребна нам је дебата умес-
то зурли, то што ћемо вриштати о
срамоти и губитку морала док на-
мигујемо певаљки неће помоћи. Не
због певаљке, него због нас самих.
Често ме ражалости то што смо
полусвету дали шансу да постане
познат, а сад се љутимо што ти са
дна каце не миришу лепше. Опет,
није до њих, не би нам сисали крв
да нисмо покушали да се лечимо
пијавицама.
Дакле, ми сами морамо да се
променимо, свако за себе, јер мож-
да није колективна одговорност, али
је последица колективна, свет је та-
ко направљен, раздели се патња на
већину, тај кантар никада није био
прецизан.
Кад неки народни трибун узвикне
„није моја кривица”, лаже, или не
разуме суштину. Сви срчемо супу из
тог котлића, свако је макар донео
дрво за ту ватрицу на којој се крчка-
ло оно чиме смо се сада загрцнули.
■ Орочена врлина
Можемо ли да будемо бољи?
очекивања, релативизација, апа- Погледајте теме у друштву, пос- Наравно, само је прилично јадно
тија и на крају плач и шкргутање лушајте због чега стење просечан да најгоре ствари извуку најбоље из
зубима. Србин. Брине се о боји купаћих нас. То је особина очајника, иско-
Најсмешније од свега је непри- гаћа у тренутку док крвари у овом пају врлину тек када немају шта да
хватање последице, односно апел океану беде и чека да га ајкуле на- изгубе.
да неко други покуса тај тањир миришу. Јесте, о поплавама причам.
који ти донесу на крају, кад музика Јесте ли видели ко је заузео на- Жалосно је што смо особину да
утихне. словне странице? Због чега прено- будемо људи орочили. То што си се
■ Квалитет амебе симо одговоре на питања која нико сабрао да будеш човек према дру-
није поставио? Где је граница из- гим људима показује да лоше уме
Народ није жртва у нашем слу- међу лаких мета и недодирљивих? да пробуди сасвим супротан одго-
чају, немојте ласкати себи и око- Како то да „бели медведи” имају вор.
лини, он је саучесник. Додуше, оштрије зубе него некада? Да ли се то може назвати катар-
лакше га је терати да маршира ка Није то питање страха и хра- зом, прималним криком очајника,
провалији музиком за смирење, брости, погрешно се постављају жељом да пронађеш смисао у тре-
обећањем или паинкилером у ви- ствари. нуцима када се све руши, тешко је
ду нуђења кривца за јад, али не Храбрих у Србији и није било, ту разабрати суштину. Али, упознао
мења ствар. Историја пропадања, само смелих (који су за Платона сам много дивних младих људи про-
духовног и материјалног, у Срба исто што и будале), и проницљивих летос. Спремних на жртву без при-
је заиста циклична. И дрска у том који су партизанску или неку другу мисли, без жеље да приграбе ловор
понављању, јер је свесна да никада споменицу умели добро да наплате. за било шта.
нећемо научити. Ради се о нечему другом, дикта- Рецимо, ти „Дивљи вепрови”, или
Из секте „могао би ти да будеш тури просечних, оних који не сме- оне легендице из предшколског што
нешто” корача војска скакаваца тају јер нису претња, лако их је ука- су донеле играчке за другаре које
спремних на све. Обично их заките лупити. То је највећи пораз Србије, неће упознати? Или сви они што
проклето добром намером која им пристајање уз докове једноставних су притискали дугмад утицаја да се
није савезник. решења и површности. заобиђу бирократски Кентаури. Они
Свака интенција која у себи но- Наши су шампиони бољи у меди- што су молили да их не помињем
си вирус незнања, неспособности, окритетству, наше бакље не светле, на друштвеним мрежама као да је
лимита било какве врсте везаних за али могу да греју. Српско знање је помоћ завереничка работа. Они
посао мултипликује се кроз брљо- постало умеће избегавања одговора, што су слали новац из оне туђине
тине које су збиља непоправљиве. уместо његовог тражења. где сунце греје јаче, јер људска пот-
Нисте бежали са биологије? Ми смо, другари, они што ди- реба не може да чека штамбиљ на
То што ће се амебе размножити жу руку за све, одбрану Косова на граничном прелазу. Сви ти људи
задивљујућом брзином неће их учи- Фејсбуку и банкомат ЕУ. Хоћемо да нису давали емоцију и све друго на
нити компликованијим, квантитет будемо Руси, али они који летују у камату, поклонили су је.
и квалитет нису блиски рођаци. Мармарису. Дивимо се Немцу, али Њихова добра воља није она из
Више бабица, осим килавости коју кад га усликају у борби са кобаси- неких претходних глава ове приче,
производе као нус појаву, уме да цама и гломазном криглом пива на није то декларативно часна намера
поједе време, потроши ону драго- октобарском вашару покрај Мин- незналице што је увод у пестис. Ово
ценост тренутка за који није из- хена… је нешто друго, способност да разу-
мишљен начин да се премота уна- ■ „Ми” против „нас” меш и олакшаш патњу другоме.
зад и поново проживи. То могу људи, не рачунџије, јер
Много пута сам присуствовао „Али, ми желимо само да живимо за живот, ма шта вас учила практич-
схоластичким расправама о томе боље”, завапиће плебс док гледа у на тетка из приграда, није довољна
колико ђавола може да стане на врх излог пун колача. мастиљава оловка иза уха и гледање
игле, баш у времену у коме онај вр- Шта је „бољи живот”? Осим, на- своје позадине. Да би се очовечио,
ховни нечастиви наваљује раменом равно, главобоље коју Гиги Моравцу подразумева се да свој лични инте-
на врата. задају она исфолирана Емилија и рес ставиш са стране. Човек не мора
Мислите да је некога било брига? деца пропалитети? човеку да на крају 2014. буде вук,
Наравно да није, у Србији се Урбана је легенда да смо прими- чак ни када ниси задовољан кома-
збрајају утисци уместо бројева, тивни јер смо сиромашни. Ту ћу дешком плена.
овде је математика вазда била вам теорију оборити на годишњицу То нам је потребно, договор о ин-
слушкиња. Тај тренутак када ћемо пада зида простим навођењем Чеха, тересу друштва, односно они који
подвући црту се ближи, у свакој у мањој мери и Пољака. Сачували ће успети да га артикулишу кроз
ћелији овог друштва. Произвешће су врлину док су их комунисти ми- захтев да се он деси.
тишину, налик тапацирунгу у боље ловали чизмама, немање их није Знам да звучи као утопија и нај-
опремљеним кабинетима. сломило дух. Супротан пример лако боље је неверицу изразити тако што
■ О ајкулама и купаћим гаћама ћете извући из претходне реченице. ћеш брзо корачати носећи најнеоп-
Потребан нам је друштвени дого- ходније са собом.
Као народ одумиремо на ра- вор. Шта хоћемо уместо онога што Али, ово је прича о онима што ос-
те. Ми смо златне рибице које не не бисмо хтели. Ваљало би, за по- тају на перону. Без договора о томе
примећују да су порције све мање четак, да те жеље не буду попут де- како наћи врлину упознаћемо воз
и мање. То што пливаш док је вода чијих писама оном финском стар- из најгоре могуће перспективе.
све мутнија није способност да се кељи што обија прагове док поштен Оне у којој ниси у њему…
прилагодиш, већ навика, односно свет у новогодишњој ноћи слуша (Аутор је публициста и новинар
инерција. треш музику на ТВ и по кафанама. из Крагујевца)