Vest da se Srbija prvo našla na nezavidnoj poziciji sa novim američkim carinama na uvoz sa 37 posto za sve proizvode delovala je kao šok, a onda olakšanje sa smanjenjem carine na deset posto, nakon narednih 90 dana. Države i preduzeća koja izvoze u SAD ubrzano prave kalkulacije za razne scenarije i nadaju se da neće biti još nekog Trampovog zaokreta i da carine od deset posto ostaju, pa se prema tome i orijentišu.
Inženjer Dragoljub Grujović, bivši direktor Fabrike oružja „Zastava”, dobro je upućen u ovu oblast i kaže da ako se uzme u obzir ova carina od deset posto, makar bila pomerena za 90 dana, ona je primerena uslovima tržišta, jer mi nismo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Mada, Amerika ne poštuje ni tu organizaciju koju je stvarala u periodu globalizacije, zato što im sada ne odgovara, dodaje on.
– Tramp nam neće dozvoliti bescarinski izvoz i to je izvesno. Ja mislim da će Trampov potez od deset posto ostati prihvatljiv, ali nije dobra situacija za izvoznike, za Fabriku oružja, „Tigar” i još neke koji tamo izvoze, kaže Grujović.
Dobar imidž
On podseća da je naš uvoznik oružja na tržište Amerike firma „Zastava arms USA” koja je u stopostotnom vlasništvu Amerikanaca našeg porekla. Napominje da oni imaju dosta razrađeno tržište i servis, posećuju najveće sajmove, između ostalog i Las Vegas i Grujović misli da oni mogu da podnesu deset posto poskupljenje proizvoda, dok prema aneksima ugovora oni moraju da prihvate da se cena proizvoda kalkuliše prema inflaciji, cena sirovine, energenata, svega.
Prema tome, tih deset posto može da podnese uvoznik, pogotovu što je napravljen dobar imidž, pravi put. Do nedavno, naše oružje nije bilo prodavano u Americi pod imenom „Zastava”, već pod firmom „Remington”.
– Utiskivali smo taj znak na puške i malo ko je obraćao pažnju gde je proizvedeno, mada je mogao da sazna ko je hteo. Od 2018. godine bivši direktor Milojko Brzaković je napravio dogovor sa Amerikancima i sada imamo mogućnost da pokažemo da je to „Zastava” oružje. Ranko Ristić, suvlasnik firme „Zastava arms USA” lepo je to objasnio na sajmu Las Vegas, kaže Grujović.
On smatra da fabrika nema prostor da smanjuje cenu, ali da uvoznik može i da je to udar na njega i na kupce ako ne bude smanjena konačna cena. To treba da bude predmet razgovora dva direktora – onog iz kragujevačke fabrike i direktora našeg uvoznika u Americi.
Pre četiri godine objavljeno je da je „Zastava oružje” potpisalo ugovor o izvozu sportskog i lovačkog naoružanja na američko tržište vredan 225 miliona dolara, što je proglašeno za najveći izvoz u istoriji fabrike koji će je dići na noge. Koliko ove nove carine mogu da pokvare taj posao?
Najteže američko tržište
Dragoljub Grujović na osnovu dugogodišnjeg iskustva smatra da treba biti oprezan sa takvim ugovorima. On odgovara da je taj ugovor objavio 2021. godine tadašnji direktor Mladen Petković da bi veličao svoju ulogu, a bio je član SNS-a, pre toga direktor u „Krušiku”…On nije mogao, kaže Grujović, da se postavi prema tim firmama koje su dolazile jer ih nije poznavao.
– Događalo se kad dođe strani kupac da kaže – hoću 100 miliona, hoću 200 miliona robe, i napravi takav ugovor, a nikakvu garanciju ne da. Grujović pretpostavlja da se tu radilo o namerama, možda je pisano u formi ugovora, ali ugovor ne može da se napiše a da nema rokove, da nema avansa, cene, garancija, bankarskih akreditiva… Ipak, bilo je godina kada se na američko tržište izvozilo oružje u vrednosti od 50 miliona dolara i to u vreme kada je direktor bio Brzaković.
Inženjer Grujović je upravljao ovom velikom firmom do 2008. godine, a svoja iskustva pretočio je u knjigu memoara na 500 stranica, gde je sve beležio o poslovima i preduzeću. Kaže da se dobar deo odnosi na poslovanje u Americi, za čije tržište kaže da je okrutno. To je neverovatno da se svako između sebe bori, od firmi, stranaca, a onda jedni druge tužakaju u javnosti. Često su, kaže Grujović, znali da dođu i traže – meni treba 100.000 pištolja godišnje, a nikakvu garanciju ne da, čak traži i neki novi proizvod da se razvije, a na kraju ga i ne uzme, pri čemu ništa nije uložio.
– Najteže tržište za oružje na svetu je američko, a verovatno i za ostale robe, rezimira naš sagovornik.
On podseća da su bila dobra vremena za nas do 1992. godine, dok nam nisu uvedene sankcije međunarodne zajednice, jer su američke carine za našu robu pre toga bile nula, plus administrativni troškovi i da je to dostizalo do dva odsto. Tada su uvedene sankcije od 65 posto po kojima nije bilo šanse da se bilo šta izveze, da bi nam 2004. godine one bile skinute i ponovo vraćen status povlašćene nacije bez carina na izvoz u Ameriku. Zapravo, to se svelo na dva posto carine i dva posto administracije, što iznosi četiri odsto. Sada se to diže na deset posto, ako se opet nešto ne promeni.
Piše: Miloš Pantić
