REAGOVANJE GRAĐANA NA ASTRONOMSKE RAČUNE ZA GREJANJE: Delitelji toplote podigli temperaturu

Enormno uvećani računi za objedinjenu naplatu, naročito iznosi za grejanje koje su korisnici dobili za isporučenu toplotnu energiju u januaru, izazvali su burne reakcije građana koji koriste ovu uslugu „Energetike”. Ovim povodom zasedali su kućni saveti, ili po novom, skupštine stanara u zgradama, a društvene mreže danima su „zatrpane” ovom temom.

U ovom trenutku građani mogu da plate račun u celosti i žale se, ili da plate koliko su i do sada mesečno plaćali i – žale se. Opciju da se na ime računa ne uplati ni dinar dok se žalba, odnosno prigovor komunalnom preduzeću ne reši, niko ne preporučuje, jer većina ima veoma loša iskustva sa izvršiteljima, koje angažuju u slučajevima prinudne naplate.

Mnogi su, međutim, rešili da ne ćute i da se ne prave kao da se ništa nije desilo, pa su na adresu „Energetike” uputili prigovore kojima traže da se preispitaju obračuni i da se izvrši korekcija računa. Prema našim saznanjima, najavljene su i tužbe zbog neregularnosti prilikom obračunavanja utrošene energije.

Po onome što se iz pritužbi može zaključiti, reč je o tome da su u obračunima napravljene ogromne razlike za stanove približne ili iste kvadrature, što je pokrenulo lavinu komentara i pitanja kako se i po kojim aršinima izračunava potrošnja.

Isti stanovi, različiti iznosi

Primeri za navedene tvrdnje su brojni.

– Moj račun za januar, za stan od 40 kvadratnih metara, je 11.651 dinar. Razgovarala sam sa nekim komšijama, ogorčeni su, imaju različite informacije zašto je to tako, a niko nema pravi odgovor i rešenje problema, a problem je klasična pljačka po principu „ako prođe, prođe”, kaže jedna ogorčena dobitnica abnormalnog računa za grejanje.

Drugi tvrdi da nijedan račun kod stanova iste kvadrature nije ni približno isti.

– Ako grejanje plaćamo po kvadratu, kako je moguće da su za stanove iste površine računi različiti i po nekoliko hiljada dinara? Kao da su odokativno lupali cifre.

– Isti slučaj je i kod mene, nadovezuje se I. S. Poređenja radi, za januar prošle godine račun je iznosio 5.400 dinara, a za isti mesec ove godine 10.012 dinara. I – nikom ništa!?

– Za godinu dana sto posto povećanje – sitnica. Ali, verovatno da je sve po propisu? Dok se ćuti, oni će da rade kako im se hoće, zaključuje jedan od naših sagovornika.

Razlike u računima su evidentne i kod ostalih čije račune smo dobili na uvid. Tako, na primer, za stan u Erdogliji od 38 kvadrata stigao je račun u iznosu od 8.300 dinara, dok je vlasnica stana na Bubnju za stan iste kvadrature dobila račun na 7.700, drugoj je stiglo da plati 6.300 dinara.

I dok su jedni dobili dvostruko veće račune, u susednim zgradama su isti kao i prošlog meseca. Ima i onih koji su dobili manje račune.

– Meni nije uvećan račun, čak je manji od onog za prethodni mesec za stan od 62 kvadrata u istom naselju, dve zgrade iznad komšinice. Samo dodajem ovu informaciju da bi se napravila šira slika, kaže Jasmina Novaković sa Bubnja.

Miroslav Petrović kaže da je platio 43.000 dinara račun za grejanje u dvospratnoj kući i 15.000 za stan od 56 kvadrata. To su, naravno, polovine. Druge polovine stižu na naplatu u avgustu. Dakle, mesečna potrošnja za stan je 30.000, a za kuću 86 hiljada dinara. Pri tome, građanima se „čini usluga” i omogućava da plate odloženo u dve rate.

– Situacija je zapravo vrlo prosta – polovina kuća u ulici (ista je situacija i sa soliterima-zgradama) ima ugrađene kalorimetre i tu je nastao problem, jer „Energetika” nije bila u stanju da ih istovremeno ugradi u svim stambenim objektima, iako je ogroman novac za tu namenu odavno opredeljen iz raznoraznih fondova. Ili je, naravno, bila u stanju, ali vrlo mudro nije htela. Zato je i došlo do ovolike razlike u obračunima, objašnjava Petrović.

Svi zajedno postavili su isto pitanje – kako da se stanari suprotstave ovom „javašluku i otimačini”? Činjenica je da se buka digne svaki put kada stignu računi, ali „svako čudo za tri dana dosta”, pa tako i sa računima.

-Stalno čujem da se žale na različite i ekstremno uvećane račune. I kad im kažem da odu da ih reklamiraju, odgovor je uvek isti – „ma, šta da idem, neće od toga biti ništa. Kada bi svi oni otišli u „Energetiku” da se žale, sakupilo bi se nekoliko stotina njih, priključili bi se i ostali. Mora neko da ih pokrene, inertni su ljudi. Inače, ja sam se žalila na uvećan račun za struju i vodu za kuću u kojoj retko boravim i žalba je regularno usvojena i sledeći račun je umanjen. Dakle, ako se pokuša, može nešto i da se očekuje, ali ako se ne pokuša, sigurno neće, tvrdi Marina Jakovljević, jedna od sagovornica koja se javila redakciji da prokomentariše nastalu situaciju.

Njena komšinica dodaje da ima onih koji ne vole da se bune i dižu dževu, tvrdeći nema šanse da se to istera.

– Pre će da plate i ćute, da ih sutra neko ne proziva da su bundžije, ili ne daj Bože – protiv vlasti.

„Energetika” – rešenje su kalolimetri

Mnogi su, međutim, saglasni sa njenom tvrdnjom da je rešenje u zajedničkom, organizovanom reagovanju što većeg broja stanara.

-U našoj zgradi, u kojoj je ugrađen kalolimetar, održan je sastanak Skupštine stanara i u toku je prikupljanje potpisa kako bi se uputio prigovor „Energetici” sa zahtevom da se izvrši korekcija, odnosno umanjenje računa. Ukoliko ne prihvate naš prigovor, pokrenućemo tužbe. Izgleda da nas kradu na olovku. „Ćeraćemo se” organizovano i to je dobra vest, kaže Dragana Miletić iz Kopaoničke ulice u Erdogliji.

Ona tvrdi da je i u ostalim zgradama bilo reagovanja i najavljenih žalbi i utuženja.

O ovoj temi pitali smo i prozvanu „Energetiku”, a odgovor čiji je potpisnik Biljana Šipovac, diplomirani elektroinženjer i pomoćnik direktora, glasi ovako:

– Računi za toplotnu energiju za januar, kod dela korisnika, jesu veći u odnosu na decembar, iz više razloga. Prvo, prosečna temperatura u januaru iznosila je svega 1,6 stepeni Celzijusovih. Niže temperature podrazumevaju intenzivniji rad sistema i veću potrošnju energenata. Pored toga, u skladu sa važećom Odlukom o uslovima i načinu proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom, grejanje je tokom praznika – Nove godine, Badnjeg dana, Božića i Srpske nove godine – funkcionisalo neprekidno 24 časa, što je dodatno uticalo na ukupnu potrošnju.  Drugi razlog je sprovođenje instrukcije nadležnog Ministarstva o postepenom prelasku sa paušalnog načina obračuna na obračun prema stvarno isporučenoj toplotnoj energiji merenoj putem kalorimetra. Ova obaveza odnosi se na sve toplane u Srbiji, a krajnji rok za potpuni prelazak na ovaj sistem je 31. decembar 2026. godine.  U Kragujevcu je do sada baždarenih kalorimetara ugrađeno kod 62 posto korisnika, dok se kod preostalih 38 posto i dalje primenjuje paušalni obračun. Proces se odvija postepeno zbog složenih procedura ugradnje i obaveznog baždarenja mernih uređaja.
Činjenica je da raspodela potrošnje unutar stambenih zajednica prema kvadraturi stana ne odražava uvek stvarnu pojedinačnu potrošnju korisnika. Rešenje za ovaj izazov su delitelji toplote – uređaji koji omogućavaju najprecizniji obračun zajedno sa termo glavama za kontrolu temperature u prostoru koji se greje. Njihovu nabavku vrše sami stanari uz međusobni dogovor, a „Energetika” je spremna da pruži svu potrebnu tehničku podršku kako bi svaki korisnik plaćao isključivo onoliko koliko je potrošio.

Za sada se jedino redovno očitava potrošnja električne energije, ali i na tim računima nikome nije jasno šta sve uz potrošenu struju plaća. Sve ostalo (voda, grejanje) obračunava se po aršinima koji su poznati samo onima koji su zaduženi da osmisle sistem naplate koji treba da pokrije sve troškove nagomilanog birokratskog aparata i zaposlenih koje je vladajuća stranka uhlebila u ovom javnom preduzeću.

PRIJAVA TUŽILAŠTVU
Preispitati iznos fiksne naknade

Da ni malo nije lako potrošačima da ostvare svoja prava, naročito kada je reč o „Energetici”, potvrdila je i Jelena Ejić iz Kragujevca koja godinama vodi borbu sa ovim preduzećem.

Ona je još 2020. godine tražila da se preispita odluka o visini fiksnog dela naknade za grejanje i pri tome se obraćala raznim institucija – zaštitniku građana, gradonačelniku sa molbom da se ovo pitanje postavi na sednici Skupštine grada, a nakon šest godina ignorisanja podnela je prijavu tužilaštvu.

– Ako samo u jednoj zgradi od 36 stanova svako plati 2.000 dinara na ime fiksnog dela, za godinu dana to je iznos od 864.000 dinara. A koliko je zgrada samo u jednoj ulici? Sigurno je da održavanje mreže ne košta toliko i da se ne menjaju cevi svake godine. U prilog tome svedoči činjenica da je fiksni deo za grejanje na gas deset puta niži, pa shodno tome za daljinsko grejanje trebalo bi da bude oko 200 dinara, objašnjava Jelena Ejić.

Ona tvrdi da „Energetika” drži monopol na tržištu znajući da potrošači ne mogu tek tako da pređu sa centralnog grejanja na gas. Takođe, postavlja pitanje kada su tržišna i finansijska inspekcija poslednji put izvršile detaljnu kontrolu poslovanja ovog preduzeća?

– Građani su prinuđeni da plaćaju koliko im se „odreže”, jer u suprotnom to učine izvršitelji u mnogo većem iznosu. A da li je sve po zakonu, treba da kaže Tužilaštvo koje je ovim predmetom dobilo „vruć krompir”, ali kakva god bila konačna, biće javno obznanjena, zaključuje naša sagovornica.

Piše: Gordana Božić