Nedavno je u austrijskom gradu Firstenfeld održan međunarodni naučni skup na temu „Bezbednost, tradicija, briga i nega starijih osobaˮ, u organizaciji Udruženja za međunarodne publikacije (OLIP) sa sedištem u Lincu. Na skupu su učestvovali stručnjaci iz Hrvatske, Grčke, Rumunije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Mađarske, Ukrajine i Austrije.
Zajednički rad na temu „pružanja usluga socijalne zaštite starijim osobama u Republici Srbijiˮ prezentovali su profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu dr Dragan Bataveljić i docent dr Ratomir Antonović. Svi radovi istraživača sabrani su u zbirku sa ovog skupa, a osnovne ocene i zaključke za „Kragujevačkeˮ priredio je profesor Dragan Bataveljić.
Na ovom međunarodnom skupu zaključeno je da je položaj starijih osoba različito regulisan nacionalnim zakonodavstvom pojedinih zemalja. Međunarodno zakonodavstvo obuhvata brojne deklaracije, konvencije, strategije koji se odnose na ovaj izuzetno važan segment savremene svetske populacije, koji nažalost raste, kako stanovništvo stari u većini država sveta.
Iako su starije osobe u Srbiji prepoznate kao posebna društvena grupa u zakonodavstvu, mnoga pitanja u vezi sa njihovim položajem ostaju nerešena. Stoga očekujemo da će se u bliskoj budućnosti pronaći odgovarajuća rešenja, ugledajući se na zakonodavstvo drugih zemalja koje su postigle najveći uspeh u ovoj oblasti (na primer, Švedska, Austrija, Nemačka itd.). Neophodno je iskoristiti njihovo decenijsko iskustvo, jer mogu poslužiti kao modeli za unapređenje socijalnih usluga za starije osobe u Srbiji.
Diskriminacija starijih osoba je ozbiljan društveni i pravni problem koji dobija na sve većem značaju u svetlu globalnog starenja stanovništva. Rastući udeo starijih osoba u ukupnoj populaciji zahteva sistematsko preispitivanje njihove situacije i jačanje zaštitnih mera protiv diskriminacije. Iako su u savremenim društvima uspostavljeni brojni normativni okviri i smernice za zaštitu ljudskih prava, analize pokazuju da starije osobe ostaju među najranjivijim i često zanemarenim društvenim grupama. Iako međunarodni i nacionalni instrumenti nude izvesnu zaštitu starijim osobama, oni često nisu dovoljni da garantuju sveobuhvatnu i efikasnu zaštitu od diskriminacije. Nedostatak posebne međunarodne konvencije o pravima starijih osoba i fragmentacija nacionalnih zakona.
Posebnu pažnju treba posvetiti promociji aktivnog starenja, jačanju međugeneracijske solidarnosti i obezbeđivanju jednakog pristupa svim društvenim resursima. Istovremeno, neophodno je kontinuirano ulagati u istraživanje i prikupljanje podataka o diskriminaciji starijih osoba kako bi se političke mere zasnivale na empirijskim nalazima i stvarnim potrebama ove populacione grupe.
Starost je najteža faza života. Iako bi starost zapravo trebalo da bude vreme za svođenje bilansa – uspeha i neuspeha – stariji ljudi često doživljavaju duboko razočaranje zbog brojnih problema i shvataju da više nikome nisu potrebni. Penzionisanje predstavlja kritičnu fazu, jer ljudi u tom trenutku često prvi put shvataju da više nisu korisni članovi društva.
Starije osobe često imaju ograničen pristup svojim pravima i uslugama i nedostatak sistemske podrške koja bi priznala njihovu posebnu ranjivost. Društveno učešće i aktivna uloga starijih osoba u zajednici smatraju se ključnim mehanizmima za sprečavanje socijalne izolacije. Učešće u kulturnim, obrazovnim, volonterskim i međugeneracijskim aktivnostima doprinosi održavanju osećaja korisnosti i društvene pripadnosti. Koncept aktivnog starenja igra ključnu ulogu u prevazilaženju stereotipa o starosti, kao fazi pasivnosti i zavisnosti. Iskustva iz lokalnih zajednica pokazuju da je potreba za mestima susreta, društvene razmene i smislenog učešća, ključni faktor za kvalitet života u starosti.
Preporuke za unapređenje normativnog okvira:
Pristupiti izradi krovnog zakona koji se odnosi na starije osobe i zakonski definisati pojam „starija osobaˮ. Zakonodavni proces treba da se sprovede transparentno, uz učešće svih relevantnih društvenih aktera i uz puno učešće organizacija civilnog društva koje se bave pravima starijih osoba.
Kriminalizovati zanemarivanje i zlostavljanje starijih osoba kao posebno krivično delo, kako bi se efikasno sprečili i sankcionisali svi oblici njihovog zanemarivanja i zlostavljanja. U prilog tome ide činjenica da Krivični zakonik Republike Srbije kriminalizuje samo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica (čl. 193 KZ), ali ne i stare osobe, kao posebno ranjivu društvenu grupu, koja je podložna različitim vrstama zlostavljanja i zanemarivanja od strane svojih supružnika, punoletne dece, članova šire porodice, staratelja, zaposlenih u zdravstvenim i socijalnim ustanovama i službama.
Unaprediti normativni okvir pravne zaštite starijih osoba od ekonomskog nasilja, koje u praksi nije prepoznato kao oblik nasilja u porodici, pa su sudski postupci za zaštitu od ove vrste nasilja retki.
Bez odlaganja izmeniti i dopuniti propise o lišavanju poslovne sposobnosti i uskladiti ih sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Potrebno je poći od jednog od osnovnih postulata – pravo starije osobe na poslovnu sposobnost, odnosno pravo da odlučuje o sopstvenom životu i vrši poslovnu sposobnost ravnopravno sa drugima. Takođe, potrebno je uspostaviti efikasan sistem besplatne pravne pomoći, koja bi mogla da obezbedi da svaka starija osoba u stanju socijalne ugroženosti dobije besplatnu pravnu pomoć u ostvarivanju ličnih, imovinskih i drugih prava pred sudovima i drugim državnim organima.
Utvrđene su sledeće preporuke za kreiranje javnih politika:
Bez odlaganja pristupiti izradi nove nacionalne strategije o starenju za naredni period. To podrazumeva uključivanje relevantnih tela i institucija sistema, kao i predstavnika organizacija civilnog društva, koje se bave unapređenjem i zaštitom ljudskih prava starijih osoba, imajući u vidu njihove kapacitete, nivo stručne stručnosti i dosadašnji doprinos poboljšanju položaja starijih osoba.
Pripremiti i sprovesti nacionalnu kampanju za borbu protiv stereotipa i predrasuda o starosti i starijim osobama, koja utiče na podizanje javne svesti o njihovim sposobnostima, potrebama i pravima, gradi pozitivnu sliku o starijima i promoviše međugeneracijsku solidarnost.
Uvesti nastavnu jedinicu vezanu za međugeneracijsku solidarnost u predmet Građansko vaspitanje, kako bi se prevazišle predrasude vezane za starije osobe.
Pripremiti i sprovesti program informisanja starijih osoba o njihovim pravima, uključujući ekonomska i socijalna prava, kao i o pravnim mehanizmima za njihovu zaštitu.
Podsticati i podržavati samoorganizovanje starijih osoba, kroz osnivanje grupa za samopomoć, udruženja i slično, podržavati aktivnosti koje podižu nivo samopoštovanja, smanjuju samozanemarivanje i nepoštovanje sopstvenih potreba i interesovanja.
Obezbediti adekvatnu ekonomsku podršku porodicama koje brinu o starijim izdržavanim članovima porodice.
Preduzeti odgovarajuće mere za sprečavanje ekonomskog nasilja i zanemarivanja starijih osoba, posebno žena, kao i ublažavanje i otklanjanje štetnih posledica.
Učiniti široko dostupnim informacije o službama, institucijama i telima, kojima treba prijaviti ekonomsko nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje starijih osoba, kao i informacije o tome kako ostvariti pravo na zaštitu od određenih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
Pokrenuti osnivanje prihvatilišta za starije beskućnike, podsticati širu primenu hraniteljstva, kao adekvatnog oblika brige o njima.
Pokrenuti formiranje lokalnih fondova za podršku projektima organizacija civilnog društva koje se bave pružanjem zaštite, podrške i pomoći starijim osobama u stanju ugroženosti.
Kreirati i sprovoditi programe edukacije namenjene stručnim radnicima u državnim organima i javnim službama, sa ciljem poboljšanja komunikacije sa starijim osobama, prepoznavanja njihovih potreba, reagovanja u slučajevima ekonomskog nasilja, zanemarivanja i slično.
Nediskriminacija i jednakost predstavljaju najveća dostignuća ljudske civilizacije. Međutim, ubrzano starenje stanovništva pokrenulo je brojna pitanja za vlade, civilni sektor i same starije osobe u vezi sa poštovanjem ljudskih prava. Kako obezbediti adekvatne prihode povećanom broju starijih osoba, kako osigurati adekvatan pristup socijalnim i zdravstvenim uslugama, kako poboljšati i osigurati bezbednost i sigurnost, koje mogućnosti društvo nudi obrazovanju i zapošljavanju starijih osoba, koje žele da ostanu da rade? Kako se boriti protiv predrasuda, diskriminacije i nasilja nad starijima?
Učesnici ovog značajnog međunarodnog naučnog skupa su u svojim radovima i prezentacijama pokušali da skrenu pažnju na ove važne probleme. Posebno je važno osvetliti problem finansijskog nasilja, koje je jedan od najrasprostranjenijih i nedovoljno istraženih oblika nasilja nad starijima.
