Na poslednjoj, majskoj sednici Skupštine grada donete su odluke o nekoliko postavljenja direktora u javnom sektoru. Svi će biti vršioci dužnosti po godinu dana, a i u prethodnoj godini imali su isti status.
Evo kako je to obavljeno prema navodima u Službenom listu grada, koji je njegovo zvanično glasilo.
Prvo su usvojena „rešenja o prestanku funkcije vršioca dužnosti direktoraˮ (tog i tog), pa je odmah u nastavku „rešenje o imenovanju vršioca direktora na godinu danaˮ – istog onog koji je prethodno razrešen.
Konkretno: u Javnom stambenom preduzeću i dalje će u v.d. stanju direktora biti Andreja Ilić; u Javnom preduzeću „Urbanizamˮ v.d. direktora opet je Ivan Stanković; u Spomen-parku „Kragujevački oktobarˮ obnovljen je v.d. status Marijani Stanković. Jedina novina je što je razrešen direktor Ustanove kulture „Koraciˮ, odnosno on je lično podneo ostavku na funkciju, a umesto njega v.d. direktorka biće Aleksandra Tijanić, do sada zaposlena u gradskoj administraciji, i to „na mandatni period od najduže jedne godineˮ (tako piše u rešenju).
„Prečicomˮ umesto po zakonu
Naravno da ovo nije nikakva novost, sličnih postavljenja na isti način u prethodnim godinama može se naći „na kiloˮ, i v.d. rukovodioci u lokalnim samoupravama samo su kopija dominantne prakse na državnom nivou. A sve je to – debelo nezakonito.
Naime, Zakon o javnim preduzećima ima tri sasvim precizne stavke kada je reč o vršiocima dužnosti direktora. Prva je da se on može imenovati samo do imenovanja direktora po sprovedenom javnom konkursu, drugo, period obavljanja funckije v.d. direktora ne može biti duži od jedne godine i, treće, isto lice ne može biti dva puta imenovano za v.d. direktora.
Ovo treće zakonsko ograničenje posebno je važno i više je nego očigledno da su v.d. direktori Javnog stambenog, „Urbanizmaˮ i Spomen-parka nezakonito imenovani, jer su im bukvalno samo obnovljeni prethodni statusi, a dok su obavljali funkcije vršilaca dužnosti nisu raspisivani javni konkursi za izbor direktora sa četvorogodišnjim mandatom, kako nalaže Zakon o javnim preduzećima.
Međutim, ova tri slučaja samo su najnoviji primeri kadrovskih mešetarenja aktuelne gradske vlasti, jer se na istovetan način postavljaju rukovodioci i u drugim preduzećima, ustanovama i drugim organizacionim formama čiji je osnivač grad Kragujevac. Druga „cakaˮ je da se direktori ustoličuju bez javnih konkursa, a dešava se i da konkurs bude raspisan, ali ne bude okončan, pa onome ko se zatekao na rukovodećem mestu po inerciji se produžava mandat.
Prema zvaničim podacima gradske uprave, grad je osnovao šest javnih i javno-komunalnih preduzeća, deset privrednih društava, jedanaest ustanova kulture, po dve predškolske, zdravstvene i ustanove socijalne zaštite i dve javne službe, što je ukupno 35 organizacionih formi, čije direktore po zakonu treba da bira Skupština grada.
Za četiri godine – pet konkursa
Na zvaničnom sajtu grada saznajemo da postoji Komisija za sprovođenje konkursa za izbor direktora javnih preduzeća. Nije navedeno ko su članovi, već je samo dat spisak konkursa koji su raspisivani „s mene pa na uštapˮ, a često nisu objavljivani epilozi konkursnih procedura.
Komisija se poslednji put oglasila 20. oktobra prošle godine rešenjima o imenovanju dvojice direktora – Gorana Ackovića u Javnom preduzeću „Puteviˮ i Nikole Miletića u „Niskogradnjiˮ. Oni su bili i jedini kandidati koji su se javili na konkurs.
Pre toga, u prethodne četiri godine, koliko bi trajao pun mandat direktora da su izabrani po zakonskoj regulativi, bilo je tek četiri-pet javnih konkursa. Pre tačno godinu dana objavljen je konkurs za prvog čoveka Javnog preduzeća „Urbanizamˮ, međutim, njemu se na sajtu grada „gubi tragˮ, ne zna mu se sudbina, jedino je poznato da je postavljen vršilac dužnosti direktora, kome je nedavno obnovljen isti status.
Međutim, pre toga je bilo dosta frke u traženju direktora „Urbanizmaˮ. Konkurs je objavljen u decembru 2022, a u januaru su odbijene dve prijave: Dragana Dunčića jer mu „nedostaje uverenje o poslovnoj sposobnostiˮ (iako je tu sposobnost imao pošto je prethodnih godina bio direktor baš JP „Urbanizamˮ), i mladog arhitekte dr Lazara Mandića, koji je zaposlen u ovoj firmi, važi za dobrog stručnjaka, ali ga je komisija eliminisala jer „nema radno iskustvo u vođenju poslovaˮ. A kada je kao mlad inženjer mogao da ga stekne?
Tada su na listi prijavljenih kandidata koji ispunjavaju uslove ostali dr Aleksandar Rudnik Milanović, arhitekta, koji je i ranije bio direktor tada Direkcije za urbanizam i izgradnju i Vesna Jovanović Milošević, koja je u vreme raspisivanja konkursa bila vršilac dužnosti direktora „Urbanizmaˮ. Daljih zvaničnih informacija o ovom izboru nema, jedino se zna da je postavljen isti vršilac dužnosti.
Još jedan konkurs bez epiloga bio je za direktora „Vodovodaˮ. On je objavljen u julu 2024. godine, dva meseca kasnije stiže vest da je odbačena prijava izvesnog Milana Grujovića, pa je jedini kandidat na rang listi ostao Nebojša Jakovljević, dotadašnji i sadašnji direktor. Međutim, zvanični rezultat konkursne procedure – ne postoji. Važno je da postoji direktor.
Zanimljivo je da, na kraju, vratimo film i na izbor direktora JKP „Šumadijaˮ, u koju je zguran skoro ceo komunalni sektor grada. Konkurs je raspisan u maju 2021. godine i javila su se četiri kandidata: Dejan Raonić, koji je u prethodnom periodu bio uspešan direktor „Čistoćeˮ, Marko Vujnović, Milan Petković i Slavoljub Jelić. Potom je napravljena rang lista na kojoj je najbolje ocenjen Vujnović, on je i imenovan za direktora, ali je potom prekomandovan u „Šumadija sajamˮ, a dovedena su za vršioce dužnosti dvojica istaknutih naprednjaka, prvo Miroslav Petrašinović, a onda Aleksandar Milošević. Sve po partijskim linijama.
Politički voluntarizam
Bilo bi potrebno veliko „kopanjeˮ po dokumentacijama da bi se saznalo ko su i u kakvom statusu direktori u gradskim firmama. Zakon o javnim preduzećima izričito nalaže da je svako preduzeće „dužno da na svojoj internet stranici objavi radne biografije članova nadzornog odbora, direktora i izvršioca direktoraˮ. Toga nema ni na jednom njihovom sajtu, na više mesta nema ni osnovnih podataka – ko je direktor, a kamoli ko su i šta su članovi nadzornih odbora.
Drugo, ako postoji gradska komisija za izbor direktora javnih preduzeća, u čijoj su nadležnosti imenovanja direktora privrednih društava, ustanova kulture, socijalne zaštite, zdravstva, javnih službi…? Zakon o lokalnoj samoupravi je veoma precizan kad kaže da „skupština opštine/grada imenuje i razrešava direktore javnih preduzeća, ustanova, organizacija i službi čiji je osnivačˮ, ali ko u Kragujevcu sprovodi prethodne procedure – pre nego što predlog dođe na skupštinsko izglasavanje?
Kako bilo, pravna regulativa je solidna i jasna, ali je praksa postavljanja ljudi na rukovodeća mesta u javnom, državnom sektoru – haotična i katastrofalna. Tu vlada totalni politički voluntarizam, jer se direktori, zajedno sa njihovim timovima, ustoličavaju voljom političara koji imaju trenutni „komadˮ vlasti, u ovoj priči na lokalnom nivou. Zato dominiraju partijski poslušnici na direktorskim funkcijama, bilo da su vršioci dužnosti ili sa mandatima koji su dobijeni bez javnih konkursa, na koje zakon obavezuje.
Zašto se pribegava takvoj kadrovskoj selekciji – više je nego jasno. V.d. direktori imenuju se na određeno vreme, do godinu dana, lako mogu da budu smenljivi ako nisu partijski poslušni, dakle lako su i kontrolisani od viših šefova, što dodatno stimuliše njihovu lojalnost. A javnih konkursa nema, jednostavno, da bi se izbegla moguća konkurencija, jer šta ako konkuriše neko nesporno stručan i proveren, ali partijski nepodoban, a to je vrlo moguće pošto je sadašnja kadrovska baza naprednjaka po znanju i veštinama na nivou takozavnih kursista.
NAČELNICE GRADSKIH UPRAVA
Dame „za sva vremenaˮ
U upravi grada Kragujevca formirano je devet gradskih uprava i za njih važi posebnost u tome što su načelnice svih uprava žene, i neregularnost – jer su sve dame po više puta zaredom vršioci dužnosti načelnica. Za to su one najmanje krive jer im status određuje izvršna vlast, odnosno Gradsko veće.
Neregularnost postavljenja ove devetorke na rukovodeća mesta u upravi jeste u flagrantnom kršenju Zakona o lokalnoj samoupravi i Statuta grada, kao njegovog najvišeg pravnog akta. Naime, oba dokumenta imaju jedan od reči do reči istovetan član koji glasi: „Načelnike gradske uprave postavlja Gradsko veće, na osnovu javnog konkursa, na pet godinaˮ. U Zakonu je to član 56, u Statutu 69.
Međutim, da li se iko seća kada su šefovi uprava birani na javnim konkursima? Praksa je da Gradsko veće svaka tri meseca donosi po dva rešenja – za svakog načelnika uprave: jedno rešenje o prestanku funkcije vršioca dužnosti, a drugo o postavljenju opet za vršioca dužnosti – iste osobe. I tako u nedogled, možda i celih pet godina, koliko bi trajao mandat posle konkursa.
Takvim radnjama Gradsko veće, kome predsedava gradonačelnik, grubo krši drugi državni akt – Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. U članu 56 piše:
„Ukoliko nije postavljen načelnik uprave, gradsko veće može postaviti vršioca dužnosti na neodređeno vreme, najduže do tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa. Konkurs se raspisuje u roku od 15 dana od postavljenja vršioca dužnosti. U slučaju da se konkurs ne okonča postavljenjem na položaj, status vršioca dužnosti može se produžiti najduže još tri meseca.ˮ
Jeste suvoparan pravnički jezik, ali ovde je zakonodavac sasvim jasan – vršilac dužnosti načelnika gradske uprave najduže može da bude tri plus tri meseca, dakle dva puta, s tim što u međuvremenu mora da se objavi i okonča javni konkurs za načelnika s punim petogodišnjim mandatom.
Valjda je jasno koliko i kako gradska vlast radi suprotno ustanovljenim normama, međutim pominjani zakoni nemaju kaznene odredbe za njihovu zloupotrebu ili kršenje.
DIREKTORI U DRŽAVNIM PREDUZEĆIMA
Šta to beše javni konkurs
Vršioci dužnosti direktora u javnim preduzećima duže od propisanog vremena i postavljanje direktora sa četvorogodišnjim mandatom bez javnog konkursa nisu izum lokalnih zajednica, već preslikana praksa sa državnog nivoa. Tim „modelomˮ ustoličenja rukovodilaca, po pravilu poslušnih partijskih vojnika, u kontinuitetu se bavi organizacija „Transparentnost Srbijaˮ, a poslednje njihovo istraživanje naslovljeno je „Javna preduzeća – simbol zloupotreba i kršenja zakonaˮ.
Utvrdili su da od 34 preduzeća u državnom vlasništvu, bilo da su u statusu javnih preduzeća, akcionarskih društava (AD) ili društava sa ograničenom odgovornošću (DOO), koja su direktore morala da biraju na javnim konkursima, u 2026. godini sa zakonito postavljenim direktorima ušla su samo dva.
Većina preduzeća u državnom vlasništvu, njih 22, ima vršioce dužnosti direktora koji su na tim mestima duže od 12 meseci, što je zakonski maksimum. U četiri preduzeća u kojima su v.d. direktori postavljeni u toku 2025. godine problem je u tome što su i pre toga bili u istom statusu. Takođe, u šest preduzeća istekli su mandati direktora izabranih na javnim konkursima, a novi konkursi nisu raspisivani.
Evo i nekih konkretnih imena. Zoran Drobnjak je 13 godina v.d. direktor „Puteva Srbijeˮ, Igor Braunović je osam godina v.d. u preduzeću „Srbijašumeˮ, koliko i Simonida Kužić u Državnoj lutriji Srbije. Na čelu „Železnica Srbije šest godina je v.d. Goran Adžić, a Aleksandar Antić u istom je statusu u „Koridorima Srbijeˮ.
Najdugovečniji direktor je Dušan Bajatović u „Srbijagasuˮ, od 2008. godine. Vlada ga je reizabrala 2012, pre usvajanja Zakona o javnim preduzećima, pa su 2017. i 2021. rapisivani konkursi za direktorsku poziciju, ali oni do danas nisu okončani.
Da je Srbija pravno uređena država naravno da ovakva kršenja zakona ne bi bila moguća, a posledica toga moglo bi da bude proglašavanje ništavnim svih odluka koje je potpisivao neregularno postavljen direktor. To je sada, razumljivo, samo u domenu teorije.
Piše: Miroslav Jovanović
