Uspeh Bogdana Novokmeta, maturanta ovdašnje Druge gimnazije, koji je istovremeno primljen na više prestižnih univerziteta u Velikoj Britaniji – u Vorviku, Bristolu i Lidsu za respekt je. Reč je o univerzitetima koji se prema svetskim akademskim rangiranjima nalaze među sto najboljih na svetu i pripadaju mreži vodećih britanskih istraživačkih univerziteta.
Svoj put Bogdan je krčio – znanjem. Tokom srednjoškolskog obrazovanja nagrađen je Vukovom diplomom, bio je stipendista Ministarstva prosvete, dobitnik više nagrada i priznanja poput „Ponos grada Kragujevca“, autor je naučnih radova iz istorije objavljenih u akreditovanim naučnim časopisima, kao i učesnik brojnih domaćih i međunarodnih obrazovnih programa, takmičenja i konferencija. Osim toga, obavljao je funkciju predsednika Učeničkog parlamenta Druge gimnazije i radio na polju aktivizma mladih.
U vrhu na svim ranglistama
– Pre nego što sam se prijavio za tri fakulteta znao sam za njihovu prestižnost, najpre što sam pohađao privatno časove engleskog jezika kod penzionisane profesorke, čiji su učenici konkurisali za master i doktorske studije na Oksfordu, priča Bogdan.
Put ka ostvarenju svog sna u njegovom slučaju počeo je prošlog leta kada se podrobnije raspitivao da li bi bilo bolje da to bude neki univerzitet Ujedinjenog Kraljevstva, skandinavskih zemalja ili nemački. Sve nedoumice su nestale nakon razgovora sa Matijom Zdravkovićem, koji je već studirao na Oksfordu. On mu je i preporučio engleske fakultete. Priprema dokumentacije i prijava je krenula u avgustu prošle godine, konkurisao je u takozvanoj ranoj fazi i prve odgovore počeo je da dobija od novembra.
Primljen je na sva tri fakulteta, ali morao je da se opredeli samo za jedan. Bila je, kaže, to teška odluka. Iako su sva tri programski srodna, ipak ima razlike. Svi su sa dugom tradicijom, a njihovi profesori su svetska klasa. Odlučio se, ipak, za Lids zbog interdisciplinarnog studijskog programa. Druga dva univerziteta su bazična psihologija i studijski smer traje četiri godine, a Lids kombinuje psihologiju i filozofiju, što njemu više odgovara.
– U Lidsu se više istražuje kako čovek razmišlja, kako se mišljenje formira, kako je sve to povezano sa pojedinim filozofskim školama, a filozofija je majka svih nauka, između ostalog i psihologije. Ona izučava svest, a filozifiji je to dužnost, navodi Bogdan motive kojim se vodio.
To je bila prva odluka i dobio je i njihovu stipendiju, a odlučivale su nijanse. Istovremeno, tražio je kako bi mogao da se ostvari dodatno kroz neka njihova društva, klubove, sport… Dvoumio se između Bristola, koji je malo stariji i sa boljom tradicijom i izuzetan je kod istraživačke delatnosti, daje više mogućnosti za dalja istraživanja od Lidsa. Na kraju, bilo je bitno koje će gradivo da izučava, što je za njega bio presudan motiv, i kakvo će biti okruženje tokom četiri godine.
Bogdan dodaje da je bilo prilično teško kao stranac doći na njihovu rang listu i uz to biti visoko plasiran, a apliciralo je dosta kandidata iz čitavog sveta.
Objašnjaava da se u Britaniji ne polažu klasično testovi znanja kao kod nas, već se rade motivaciona pisma u nekoliko segmenata. U njima mora da se pokaže zašto volite tu nauku, šta ste sve radili tokom priprema za ove studije i, najzad, sve što ste tiče hobija i kako je to bilo usmereno. Morao je da ima ranije formirano mišljenje da je hteo da studira baš psihologiju ili nešto srodno njoj i da na kraju nabroji svoja dosadašnja postignuća.
– S obzirom da je Engleska jedna od najprestižnijih univerzitetskih zemalja, studijska mesta su ograničena na po pedeset, sto, eventualno sto pedeset mesta. Biti konkurentan sa talentovanim i izuzetnim vršnjacima iz celog sveta zaista je velika stvar. Drago mi je da sam uspeo da se svrstam među te ljude, kaže ponosno Bogdan.
U njegovom fokusu prilikom odabira univerzitta bila su pre svega istraživačke mogućnosti.
– Ono što sam siguran da je bilo presudno kod mene, jeste ta istraživačka delatnost koja se realizovala tokom mog školovanja. Osvojio sam treće mesto na takmičenju talentovanih učenika Srbije, gde je jedan deo takmičenja bio test znanja iz književnosti, a drugi izrada naučno-istraživačkog rada. Pola godine sam pripremao taj rad i odbranio ga, što je bila velika stvar u drugoj godini gimnazije. U trećoj godini pokazao sam naročita interesovanja za istoriju, pošto nije bilo mogućnosti za psihologiju i filozofiju. Odlučio sam se za naučni rad, iako je prvobitna ideja bila da to bude samo novinarski članak. Napisao sam tekst i poslao mom profesoru Levajcu, kome se to svidelo i dogovorili smo se da odemo do Šumadijskog arhiva, kako bi to preraslo u ozbiljniji rad. Predstavio sam im šta imam u planu i prihvaćeno je. Deset meseci sam pisao rad i naučio razliku između metodoloških postupaka, izrade, pripreme, hipoteza u društvenim naukama. Na kraju, završen rad poslao sam uredniku „Šumadijskih anala”, njemu se svideo i odlučio je da to bude objavljeno u naučno akreditovanom časopisu, kaže Bogdan, koji je u to vreme bio tek sedamnaestogodišnjak.
Ova vrsta pisanja ga je ponela, pa je napisao još jedan rad, koji tek treba da bude objavljen. Njegovi radovi imali su veliku ulogu u motivacionom pismu kada je dokumentovao da ima iskustvo koje je na zavidnom nivou i da bi želeo da svoje vreme u Engleskoj usmeri ka tome.
Naučne radove pisao od malena
U ranim godinama Bogdan je počeo da čita knjige, a s obzirom da je učio engleski od osme-devete godine, čitao je i na srpskom i na engleskom jeziku. Kaže da je čitanje i sve što se tiče društvenih nauka uticalo da se rano opredeli, mada su se sa godinama njegova interesovanja menjala. Što je više istraživao, njegova interesovanja postajala su sve konkretnija.
Po njegovim rečima, psihologija je multidisciplinarna nauka u smislu da se sa njom „mešaju” druge nauke, filozofija, sociologija… Ona je dobar temelj i kasnije može i nešto drugo da se izučava.
Porodica je Bogdanu najveća podrška. Majka je gimnazijski profesor, a otac redovni profesor na Univerzitetu.
U osnovnoj školi „Jovan Popović” dosta mu je značio razredni starešina Marko Šundić, nastavnik engleskog, koji je prepoznao njegovu ljubav prema književnosti i engleskom jeziku. On mu je predložio da upiše društveno-jezički smer u Drugoj gimnaziji. Tog mišljenja bila je i njegova nastavnica srpskog jezika Snežana Grebović.
Važna osoba kroz čitavo srednjoškolsko obrazovanje bila je Nataša Buzačić, školski pedagog, kojoj je do neba zahvalan.
– Sa Natašom sam imao veoma blizak, prijateljski, rekao bih porodični odnos, iako nismo u krvnom srodstvu. Kada je trebalo da upišem srednju školu, njeno mišljenje sam morao da prihvatim, a to je bilo da treba da upišem Drugu gimnaziju jer je ova škola malo drugačije koncipirana i daje mogućnost za parlamentarni i aktivistički rad, za istraživanja, kaže Bogdan.
Završio je srednju školu i odbranio maturski sa najvišom ocenom. Maturski rad mu je bio iz istorije, što je njegova druga ljubav. Predstoji mu put u Englesku, ali pre toga pronalazak dodatnih finansija za studije, budući da stipendija koju je dobio nije dovoljna. Potrebna mu je neka vrsta donacije, podrške, sponzorstva.
Naime, obezbedio je novac za prvu i drugu godinu, kao i polovinu treće, ali mora da razmišlja i malo dalje – pa i za master.
– Iako sam od engleskog Univerziteta dobio određenu stipendijsku podršku, moj odlazak na studije još nije u potpunosti izvestan. Proces dobijanja vize je u toku, a otvoreno je i pitanje finansiranja završne godine studija. I dalje postoji mogućnost da do toga ne dođe, kaže sa zebnjom Bogdan.
Ukoliko sve prođe po planu, trebalo bi da otputuje početkom septembra, malo pre početka školske godine. Boravio bi u kampusu Univerziteta u Lidsu. Ima pomalo i tremu, zato što mu u glavi još nije sve „spakovano”.
– Malo je nezgodno što je Engleska dosta udaljena i ostrvo je, nije blizu kuće. Meni je prvi put da se odvajam na duži period od porodice, doma, države… Pripremam se psihički za to i svakako neću odustati, kaže Bogdan.
On se, inače, amaterski bavi fotografijom, u slobodno vreme trenira džudo u klubu„Radnički 034”. Voli i izlaske sa vršnjacima, gleda filmove i serije… Ali, nauka mu je naprvom mestu.
Na pitanje gde sebe vidi nakon četiri godine provedene u inostranstvu, kaže da ne zna, ali svakako će dalje da se školuje i da će to da ide u pravcu društvenih nauka. Veruje da će vremenom njemu mnogo toga „padati na pamet”, kao što je to bilo i do sada. Definitivno bi voleo da mu istorija bude jedno od interesovanja, hteo bi i da je meša sa psihologijom, filozofijom i sociologijom.
– Ja iskreno ne pripadam ljudima koji imaju potrebu da negde pobegnu i da se ovde nikada više ne vrate. Ali, ono čime ću se ja baviti u budućnosti zahteva da stalno budem negde po svetu. Imam želju da neki moj dalji život bude ovde, kada se vratim sa „pokupljenim” znanjem, kategoričan je Bogdan.
Priča i da su roditelji pripremljeni za njegovo duže odsustvovanje od kuće. Ima starijeg brata koji ovde studira, zbog čega će im biti malo lakše. Zna da će mu porodica u svakom pogledu biti vetar u leđa, da bar o tome ne razmišlja.
Piše: Elizabeta Jovanović
