U Srbiji ima više od 160 veštačkih jezera koja su formirana podizanjem brana na rekama i rečicama i najčešće je njihova namena višestruka – vodosnabdevanje, navodnjavanje, zaštita od poplava, izgradnja hidrocentrala, sport i rekreacija. Među akumulacijama domoniraju one manje, samo je 28 velikih, u koje se računaju one sa količinom vode većom od deset miliona kubika, a od njih se 25 koristi za vodosnabdevanje gradova ili opština.
Ovi podaci saopšteni su u publikaciji „Akumulacije u Srbiji u vreme klimatskih promena” koja je rezultat istraživanja kragujevačkog udruženja „Ekomar” obavljenog prošle godine. Ovo specijalizovano ekološko udruženje uglavnom čine profesori Prirodno-matematičkog fakulteta, a konkretnu studiju uradili su profesor dr Snežana Simić, docent dr Nevena Đorđević, Marija Simić Savić i Žaklina Živković, a ceo projekat sproveden je uz podršku Evropske unije.
Inače, istraživano je šest značajnih akumulacija koje služe i za vodosnabdevanje. To su Garaši, odakle vodu dobija Aranđelovac, Gruža – glavno vodoizvorište Kragujevca, Ćelije (Kruševac), Barje (Leskovac), Bovan (Aleksinac i Ražanj) i Vrutci (Užice).
Utisak je da su istraživači „terali zeca, a isterali vuka”, jer su njihove analize od polazne teme o uticaju klimatskih promena na stanje akumulacija došle do alarmantnih rezultata ekološke ugroženosti jezera. Takozvani ljudski faktor najodgovorniji je za proces izmene klime, ali to što ljudski nemar čini na zagađivanju akumulacija s kojih dobijamo vodu za piće – ravan je zločinu koji sami sebi pravimo. To je potvrdilo i istraživanje „Ekomara”.
Nijedna od šest analiziranih akumukacija nije zaštićena onako kako zakon i razni pravilnici to nalažu. Ovde su propisi uglavnom „mrtvo slovo na papiru” i dug je spisak faktora rizika koji ugrožavaju kvalitet jezerskih voda koji nisu samo latentni, već su u dugim periodima „na delu”. Po pravilu su loše uređeni prostori oko akumulacija, ne poštuju se pravila za zone sanitarne zaštite, tako što je u njima veoma prisutna divlja gradnja, otpadne pa i feklane vode ispuštaju se u jezera, negde se na samoj obali prave divlje deponije.
Na isti način ugroženi su vodotoci koji tvore akumulacije jer su slivni prostori neuređeni, a u zonama zaštite masovno se koriste veštačka đubriva bogata pesticidima i herbicidima koji se prilikom padavina slivaju u vodu. Uz to, prekomernom sečom šuma povećava se erozija tla, što izaziva velike nanose koji završavaju u akumulacijama.
Sve se to događa i zbog sistemskih nedostataka, ne toliko u manjkavosti propisa koliko u radu insitucija, koji se može opisati izrekom „mnogo babica, kilavo dete”. Naime, prema Zakonu o vodama integralno upravljanje ovim najvažnijim prirodnim resursom u nadležnosti je Republike Srbije i ona to ostvaruje preko više ministarstava, pokrajinskih i lokalnih organa i javnih vodoprivrednih preduzeća.
U operativnom smislu za praćenje stanja aumulacija i njihovo očuvanje zaduženi su Agencija za zaštitu životne sredine, instituti i zavodi za zaštitu zdravlja, institut „Batut”, komunalna preduzeća koja se bave preradom i distribucijom vode, ovlašćene naučno-istraživačke ustanove… Svakom od njih dodeljen je određeni deo posla koji „obavlja kako ko”, ali problem je u njihovoj nedovoljnoj međusobnoj saradnji.
Nesporno je da i klimatske promene, kao kompleksan globalni fenomen, imaju značajan uticaj na vodne resurse – i to širom sveta.
Prvo, reč je o promeni režima i obima padavina, poput dugih suša ili obilnih padavina, a i jedno i drugo se odražava na stanje akumulacija.
Klimatske promene manifestuju se i kroz porast temperature ili kroz ekstremne vremenske događaje poput intenzivnih oluja. Ova dešavanja često dovode do naglih i nepredvidivih promena u vodnom ciklusu.
Podaci meteoroloških stanica ukazuju na značajne promene klime u periodu od 1951. do 2023. godine. Registrovan je trend povećanja temperature, jer su u devet od deset najtoplijih godina zabeležene nakon 2000, a najtoplija je bila 2023. godina. Predviđa se da će ovakav trend biti nastavljen.
Klimatske promene udružene sa nemarnim odnosom ljudi prema akumulacijama za posledicu najčešće imaju pojavu koja se naziva „cvetanje vode”. Do njega dolazi naglim i masovnim razvojem algi i cijanobakterija koje se kao biomasa formiraju na površini jezera i veoma su vidljive jer imaju upečatljive boje, od zeleno-plave do crvene. Cvetanju algi pogoduje to što u vodu dospevaju razne organske materije, jedinjenja fosfora i azota, a ona su sadržana u otpadnim vodama, smeću, veštačkim đubrivima, pesticidima, štetnim materijama koje ispušta industrija… Uz to, razvoju algi pogoduju visoke temperature i pad nivoa akumulacija u sušnim periodima.
Razvoj algi i cijanobakterija degradira kvalitet vode tako što u njoj nastaju štetne, toksične materije, smanjuje se količina kiseonika, što ugrožava ostali živi svet u jezeru, često dolazi do velikog pomora riba, a voda postaje štetna po ljudisko zdravlje i veliki rizik je koristiti je.
