U naslovu e usklik kojim je glasnik francuskog kraljevskog dvora službeno objavljivao kraljevu smrt i prelaz kraljevske vlasti na njegovog naslednika.
Ovim usklikom bi se najlakše mogla opisati kragujevačka postizborna scena, na kojoj je učestvovala velika grupa nižerazrednih glumaca, statista u kukuruzu, epizodnih… Još 17. decembra, oko ponoći, bilo je jasno da se vlast u Kragujevcu neće menjati, da će većinu napraviti SNS, SPS i njihovi najlojalniji partneri GG „300 Kragujevčana”. Doduše, malo su zatezali SPS i „300 Kragujevčana”, ali je svima bilo jasno da je to samo u cilju podizanja cene, što bi se reklo „tvrdili su pazar”. Malo zategli, malo dobili više i to je to.
Zato nije jasno zašto odmah nije konstituisana gradska vlast, već se čekalo do poslednjeg dana zakonskog roka, a grad sputavan tri meseca sa nekim privremenim organom? Logično pitanje koje nema logičan odgovor, već pokazuje kakav je demokratski kapacitet stranke na vlasti.
Naime, svi su pretpostavljali da će dotadašnji gradonačelnik g-din Nikola Dašić „dobiti nogu”, jer jedva istrpesmo njegov prvi mandat, tj prođosmo kroz nekoliko krugova pakla kroz koje je grad vodila nesposobnost njegovih saradnika. Od grada koji vrtoglavo ide nadole dolaskom SNS kumovskih kadrova, napravljena je čaršija, pa od te čaršije mahala, pa od mahale…
Rukovođenje gradom vidljivo je na svakom koraku, tako da su svi već umorni od ponavljanja započetih i nazavršenih projekata, kao i od nabrajanja posledica komunalnog raspadanja. Zbog toga je trebalo ne da „dobije nogu”, nego sam da odstupi sa te funkcije, jer je jedino pametno što je uradio u svom prvom mandatu to što je dao ostavku na funkciju gradonačelnika. I to je nije on dao, nego su mu naredili „odozgo”, a on pošto ima jak kredibilitet, ne samo u gradu nego i u Republici, brže bolje posluša.
Pošto je dosta njegovih saboraca videlo da je „ranjen”, krenula je borba za njegovu funkciju, pa se naslušasmo toliko glupih predloga da smo mislili da je u pitanju neka skrivena kamera, a ne realna priča. Kad ono, kad se bolje razmisli, kakvi su im kadrovi u gradu, kao da im je listu i sastavljao neki pisac skečeva za skrivenu kameru.
Da postoji barem jedan koji zaslužuje to mesto znanjem, poštenjem, pojavom, davno bi bilo rešeno pitanje izbora gradske vlasti. Ali, nažalost, takva osoba ne postoji na listi vladajuće stranke, pa zbog toga krenu otimačina oko funkcije gradonačelnika. Udariše najbliži na najbliže, udariše kumovske veze na kumovske veze, nasta opšta trčanija u Beograd, da se poklone „onom koji o svemu odlučuje”, ne bi li pokazali da baš oni treba da budu na toj funkciji, da su baš oni ti najponizniji, sleposlušači, bezkarakterni i đonastog obraza. Staviše ga na velike muke, jer toliko „vrsnih” kandidata ne imade nijedan grad u Srbiji. Tri meseca je trebalo „onom koji o svemu odlučuje” da nađe najbolje rešenje – i nađe ga. Nađe rešenje koje je malo ko očekivao, ostavi nam starog gradonačelnika da dovrši ovu tihu eutanaziju Kragujevca. Ostavi ga, ne zato što je on za to mesto idealan, nego da nepravi nova trvenja između silnih kandidata koji su mu celivali noge na tronu.
Tako u „minut do 12” izađe glasnik gradske vlasti i uzviknu „Kralj je mrtav, živeo kralj” i vaskrsnu mrtvog kralja na opšte zaprepašćenje svih, a čini se najviše kralja jer pitanje koliko je on bio za tu ideju.
E, pa dragi sugrađani, nek nam je sa srećom. Ostaje nam samo da molimo Boga da ubrza vreme za ove četiri godine.
