Nedavno su malo teže reči razmenili jedno novoosnovano udruženje građana i jedna politička organizacija, a tema sporenja bilo je Gružansko jezero. Ovi prvi su razglasili svoj predlog da Kragujevčani sa Gruže ubuduće treba da dobijaju takozvanu tehničku vodu – onu koja je samo za higijenske i slične namene, ali ne i za piće i pripremanje hrane, a drugi su im uzvratili u stilu da su eksponenti lokalne vlasti i da u njeno ime puštaju probne balone. Navodno, pripremaju građane za žedne godine.
Stanje gružanske akumulacije i budućnost Kragujevca u vodosnabdevanju svakako su mnogo ozbiljnija tema nego što je laičko preganjanje, ali i to dobije medijski prostor – kad nema pravih, ne samo rasprava, već radnji i akcija. Uzgred, nije poznato da se u glavama nekih ljudi na vlasti mota ideja o tehničkoj vodi, jer ako bi ona potekla sa Gruže grad više uopšte ne bi imao pijaću vodu, pošto bi se ta tehnička mešala sa onom koja stiže iz Grošničkog jezera i reni bunara kraj Velike Morave. Objašnjenje je prosto – celokupna vodovodna mreža je na principu spojenih sudova, odnosno distribucija tri sistema nije razdvojena, već je jedinstvena.
Doduše, s obzirom kako se nemarno odnosimo prema vodnim resursima, nije isključeno da jednog dana Kragujevac stvarno „spadne” na tehničku vodu. Da se zbog nekontrolisanog zagađivanja akumulacije Gruža to ne dogodi, potrebno je uozbiljavanje „pod hitno” bukvalno svih.
Udruženi nemar i klima
Najkompetentniji sagovornik na temu stanje, problemi i potrebne mere za očuvanje Gružanskog jezera je dr Snežana Simić, redovna profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta, čiji je višegodišnji naučno-istraživački rad fokusiran na analize i proučavanje voda. Istovremeno je jedan od osnivača i aktivni član poznatog specijalizovanog udruženja „Ekomar”. Prvo pitanje za dr Simić je – kakva je „slika” Gruže ovog proleća?
– Nedavno smo organizovali akciju „Zavrni rukave” u kojoj su ekološki aktivisti skupljali smeće pored jezera. Na samo nekoliko stotina metara duž obale (a ona je ukupno duga oko četrdeset kilometara pri višem vodostaju) napunili smo šezdeset velikih crnih džakova sitnog smeća i to u delu gde postoje kante i kontejneri za đubre. To ne možemo drugačije da nazovemo nego bahatošću ljudi koji dolaze na akumulaciju, svejedno da li su ribolovci, izletnici, drugi posetioci.
Uz ovu „nenaučnu” činjenicu koja ide na dušu „ljubiteljima prirode”, profesorka Simić ocenjuje da je trenutno stanje na Gružanskom jezeru relativno dobro, pre svega sa stanovišta nivoa vode koji je zadovoljavajući s obzirom na zimu u kojoj je bilo baš malo padavina i neuobičajeno visoke temperature na početku ove godine.
Međutim, moguće je da pravi rizici za najvažnije vodoizvorište Kragujevca tek dolaze. Jedan „uslov” već postoji – to je dugogodišnji nemar ljudi prema ovom jezeru u koje neprestano dospeva sva „prljavština” sa celog ne malog sliva Gruže, od đubriva sa njiva, otpadnih voda iz brojnih kuća i štala do čvrstog otpada (po rezonu – sve što ti ne treba baci u potok) i neprerađenih tekućina iz raznih proizvodnih i zanatskih pogona.
Drugi „uslov”, koji je vrlo izvestan, neki bi rekli da „dolazi od Boga”, mada je opet reč o „ljudskom faktoru”, tiče se klimatskih promena. Konkretno, hoćemo li imati vrelo proleće i leto i kakav će biti obim i tempo padavima. Neće valjati ako se obistine prognoze meteorologa da nas čekaju ekstremno visoke temperature, kao što neće valjati ni ako nastupi sušni period ili, suprotno, ako u maju i junu dođu jake kiše i naprave bujične vodotoke.
Kratko objašnjenje: vrelina bi prekomerno ugrejala jezersku vodu, a bujice bi u akumulaciju unele dodatne količine đubreta, đubriva i svakojakog otpada, a to dvoje „udruženo” je idealan ambijent da Gruža ponovo „procveta”, da je prekriju slojevi algi plavo-zelene boje koje narušavaju ekološki sistem jezera, a toksini (na srpskom: otrovi) koji tada nastaju mogu toliko da zagade vodu da ona ni prerađena ne može biti bezbedna za ljudsku upotrebu.
Upozoravajuće stanje 2023.
Za ovu priču veoma je ilustrativna prošla godina kada smo se nagledali groznih slika cvetanja algi na Gružanskom jezeru. To stanje istraživao je stručni tim „Ekomara” i vrlo slikovito i argumentovano ga predstavio u publikaciji „Akumulacije u Srbiji u vreme klimatskih promena”, koja je nedavno objavljena. Vodeći istraživač i autor je upravo dr Snežana Simić.
Analiza je pokazala da je cvetanje algi počelo u julu i trajalo je do polovine novembra 2023, a najintenzivnije je bilo u najplićem delu akumulacije Gruža, od mosta na putu za Čačak prema Knićkom polju. Bujanje algi bilo je vidljivo na površini vode, na vodenim biljkama i unutar same vode.
Splet više okolnosti izazvao je ovu štetnu pojavu. Posle setve na njivama pored jezera u proleće 2023. primenjene su brojne agrotehničke mere, a onda su došle obilne padavine koje su spirale đubriva i razne „hemije” pravo u vodu, najviše fosfornih jedinjenja. Istovremeno je tokom prethodne 2022. godine vodostaj bio nizak zbog malog dotoka vode i njenog prekomernog korišćenja za navodnjavanje poljoprivrednih površina uz reku Gružu i samo jezero.
Delovalo je da prenamnožene alge mogu biti toksične, pa su „Ekomar” i Prirodno-matematički fakultet kragujevačkom „Vodovodu” predložili da prvi put uzorke sirove i prerađene vode pošalje na analize akreditovanoj laboratoriji Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. „Vodovod” je to uradio 4. oktobra, rezultat koji je stigao 12. oktobra bio je dobar i odmah je javnosti saopšteno da je voda bezbedna za piće, pošto su kolale priče da je zagađena i da je ne treba piti.
Istovremeno su algolozi PMF-a za potrebe svog naučno-istraživačkog rada uzeli uzorke biomase cvetajućih algi i takođe ih poslali na analize u Institut „Batut”. Razlika je bila u tome što je „Vodovod” tražio da se ispita prisustvo jedne vrste cijanobakterije, a PMF je hteo da proveri koncentraciju četiri vrste drugih toksina i za sve je dobio rezultate o njihovoj prekomernoj prisutnosti. Dakle, jezerska voda je bila zaražena.
Pošto je nesporno utvrđeno da je voda u jezeru Gruža lošeg kvaliteta, algolozi PMF-a saopštili su da je to „ozbiljan signal upozorenja i da prisustvo toksina može imati šire implikacije i uticati na javno zdravlje i životnu sredinu”. Reč je o sastojcima koji mogu da imaju neurotoksično, citotoksično i hepatotoksično delovanje na ljude i životinje. A da li je voda koja je stizala do česama Kragujevčana sadržavala štetne materije – to je ostala nepoznanica jer je „Vodovod” od Instituta „Batut” tražio analizu prisustva samo jedne vrste cijanotoksina, dok PMF analizira četiri druge vrste. Moguće je da su tokom više faza prerade i prečišćavanja sirove jezerske vode otrovi eliminisani, a moguće je i da nisu. Odgovor na ovu dilemu ne može da da ni profesorka Simić jer, jednostavno, analize nisu rađene, pa možemo lakonski da zaključimo – šta je bilo, bilo je.
Ovde, međutim, dolazimo do neverovatnog saznanja.
– Nijedan zakon niti propis druge vrste ne obavezuje javna preduzeća koja prerađuju i distribuiraju vodu za ljudsku upotrebu da rade analize prisustva cijanotoksina. U mnogim evropskim zemljama takva obaveza postoji, kod nas je to prepušteno samoinicijativi samih preduzeća. Znam da se sa akumulacija Barje, Ćelije i Vrutci, odakle vodu dobijaju Leskovac, Kruševac i Užice, šalju uzorci vode u akreditovane laboratorije radi proveravanja koncentracije toksina i mislim da bi to trebalo da bude praksa i JKP „Vodovod i kanalizacija” Kragujevac, kaže dr Snežana Simić.
Ona objašnjava da nije svako cvetanje algi obavezno i toksično, ali da bismo bili sigurni u ispravnost vode mora da se radi redovni monitoring, odnosno da se prati stanje kroz analize u referentnim laboratorijama, bez obzira da li to propisi nalažu. Inače, alge su neophodne svim vodama jer su najveći proizvođači kiseonika, problem nastaje kada dođe do prenamnožavanja određenih štetnih vrsta. Njihovom bujanju na Gružanskom jezeru najviše doprinose jedinjenja fosfora, koja mahom potiču od đubriva, i fosfor koga stvaraju sedimenti, odnosno razlaganje nanosa raznih organskh materija, čvrstog otpada i svega što nekontrolisano dospeva u jezero.
Opasnosti od jezerske vode
Ako ne znamo da li u vodu za piće eventualno „zalutaju” i neki toksini tokom perioda cvetanja algi, sa velikom verovatnoćom može se zaključiti da se njihova štetnost ispoljava na druge načine. Profesorka Simić navodi više konkretnih primera.
– Neke potencijalno toksične alge imaju uticaj na živi svet u vodi, a ako su prisutne u dužem periodu i sa visokom koncentracijom dospevaju i u tkiva riba, pa onda nastaje rizik da pređu i na ljude ako se one koriste u ishrani. Zatim, voda iz Gružanskog jezera masovno se koristi za polivanje povrtarskih i drugih poljoprivrednih kultura, najčešće su to kupus, paprika, paradajz, krastavci, lubenice… Efekti opet mogu da budu štetni kroz njihovo korišćenje kao hrane. Veoma je rizično i kupanje u zatrovanoj vodi, a toksini mogu da prodru u ljudsko telo i dužim boravkom u blizini cvetajućih algi, jer se one šire i kroz vazduh kada je koncentracija velika.
Zbog svega toga dr Snežana Simić i njen stručni tim dali su konkretne preporuke nadležnima koji treba da brinu o kvalitetu vode, zdravlju ljudi i celog ekološkog sistema. Prva preporuka je da svako cvetanje algi treba shvatiti kao potencijalno opasno – dok se ne dokaže suprotno. Onda se upravljačima akumulacije preporučuje da postave table sa upozorenjem o mogućem štetnom uticaju na zdravlje korisnika vode u vreme intenzivnog cvetanja i da se rade provere koncentracije toksina po preporukama Svetske zdravstvene organizacije u akreditovanim laboratorijama, kao i da se dalje postupa u skladu sa tim preporukama, bez obzira što kod nas to nije definisano državnim propisima. Na kraju, o svemu javnost treba da bude blagovrmeno i istinito obaveštena.
Čekamo da li će za Gružansku akumulaciju uvažiti preporuke struke i nauke i, takođe, sa izvesnom zebnjom čekamo u kakvom će stanju jezero biti tokom dolazećeg leta i jeseni.
Još samo da se otvori rudnik
Tačno je da je ekološka kultura našeg stanovništva na niskom nivou i da se nemarno odnosimo prema prirodnim resursima, ali veliki je nemar i nadležnh institucija koje treba da brinu o vodoizvorištima. Njih je više („mnogo babica, kilavo dete”), ali među važnijima su one zadužene za monitoring (praćenje stanja) akumulacija, i na državnom i na lokalnom nivou.
Na vrhu lestvice je Agencija za zaštitu životne sredine Srbije, ali njena obaveza je da jednom u četiri godine uradi potrebne analize! Četiri godine – pa za to vreme jezero može da nestane ili da se pretvori u zagađenu baru. Nezvanično saznajemo da su ljudi iz Agencije nedavno uzimali uzorke sa Gruže, a potrefili su da to rade kada je akumulacija u kakvom-takvom stabilnom stanju. Zašto ne dođu u vreme velikog cvetanja algi?
Kragujevački „Vodovod” uzorkuje i jezersku i prerađenu vodu više puta dnevno i kada dobijemo izveštaje da je ona koju pijemo hemijski i bakteriološki ispravna – nema razloga da se u to sumnja. Međutim, problem koji je već pomenut jeste nepostojanje obaveze da se rade analize koje bi pokazale da li su prisutni toksini u vreme cvetanja algi.
Kontrolu vode za piće radi i Institut za javno zdravlje prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti i te kontrole su redovne.
Međutim, sve je to nedovoljno, jer se svodi na bavljenje mogućim posledicama, a ne uzrocima zagađenja Gružanskog jezera. Nažalost, uzroci su sve jači i veći (videti tekst u okviru).
Prvo, od formiranja akumulacije 1984. godine ne sprovodi se projekat njene sanitarne zaštite, a još uvek je na snazi Prostorni plan područja posebne namene sliva Gruže iz 1976 – kada je jezero još bilo samo u planovima. Bio je pokušaj da se taj plan uradi 2013, ali on je propao, pa je Vlada Srbije u martu 2022. donela odluku da se konačno radi novi prostorni plan za sliv. Nacrt ovog dokumenta trebalo je da se zarši do marta 2023. i da posle jednomesečnog javnog uvida bude usvojen. Međutim, do danas ga nema. Prošle godine od 8. do 22. avgusta trajao je rani javni uvid, ali na stolu nije bio nacrt plana, već neki „kroki” za njega. Nema vesti šta se potom dešavalo sa ovim dokumentom, inače on je u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, kod Gorana Vesića.
Da zlo bude veće, ne samo što ne postoji pravna i prostorna regulativa za očuvanje akumulacije Gruža, već se povlače i novi potezi kojima će ona biti još ugroženija. Dovoljno ilustrativna su dva primera.
Putem javnog oglašavanja daje se u zakup i na korišćenje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini u opštini Knić, a neke od tih parcela su u zonama gde treba da važe pravila sanitarne zaštite. Umesto zaštite nastaju obradive njive i dodatna đubriva i „hemije” koje se slivaju u jezero.
Druga opasnost za Gružu su istraživanja ruda bakra i zlata koja je Ministarstvo rudarstva 2021. godine odobrilo preduzeću „Stara planina Resources”, a istražuje se područje Kotlenik, čiji jedan deo pripada slivu jezera „Gruža”. Stručnjaci upozoravaju – ako to rezultira otvaranjem rudnika, eto nove opasnosti za jezero.
Dok se sve to dešava kragujevačka gradska vlast – ćuti. Ona nema stvarne nadležnosti nad akumulacijom jer je na teritoriji opštine Knić, ali ima više od sto hiljada ljudi koji piju gružansku vodu i za čije zdravlje mora da brine. Niko odavde da stisne petlju i onima u Beogradu saopšti da je za Gružu bukvalno pet do dvanaest.
S druge strane, Knićani (koji izdaju građevinske dozvole i vrše nadzor nad korišćenjem građevinskog i poljoprivrednog zemljišta) gledaju kako da se od jezera ovajde. Gradi se divlje, niču objekti za turizam, dovlače se rekreativci i ribolovci… Briga njih, oni ne piju vodu iz ovog jezera.
Profesorka Snežana Simić, od koje smo dobili važne podatke i stručna tumačenja, kaže da će Prirodno-matematički fakultet i „Ekomar”, odnosno tim istraživača, nastaviti da prati stanje na Gružanskom jezeru, da rezultate javno publikuje i nadležne upozorava, u nadi da će jednom stvarno „struka da se pita”.
Nijedan zakon niti propis druge vrste ne obavezuje javna preduzeća koja prerađuju i distribuiraju vodu za ljudsku upotrebu da rade analize prisustva cijanotoksina. U mnogim evropskim zemljama takva obaveza postoji, kod nas je to prepušteno samoinicijativi samih preduzeća
Voda iz Gružanskog jezera masovno se koristi za polivanje povrtarskih i drugih poljoprivrednih kultura, najčešće su to kupus, paprika, paradajz, krastavci, lubenice… Efekti opet mogu da budu štetni kroz njihovo korišćenje kao hrane
Opasnost za Gružu su istraživanja ruda bakra i zlata koja je Ministarstvo rudarstva 2021. godine odobrilo preduzeću „Stara planina Resources”, a istražuje se područje Kotlenik, čiji jedan deo pripada slivu jezera „Gruža”. Stručnjaci upozoravaju – ako to rezultira otvaranjem rudnika, eto nove opasnosti za jezero
NEPOSTOJEĆI PROSTORNI PLAN ZA SLIV GRUŽA
Ministarstvo „boli uvo”
U konceptu Prostornog plana područja posebne namene slika akumulacija „Gruža”, koji još nije urađen i usvojen, navodi se da su najveći izvori zagađenja u selima Grivac, Oplanić, Žunje i naselju Knić, pa zatim u Ljuljacima, Barama, Toponici, Dragušici, Radmiloviću i Pretokama. Potom se taksativno navode glavni faktori rizika za kvalitet vode u akumulaciji:
– Nekontrolisano korišćenje jezera u turističko-rekreativne svrhe
– Nedozvoljena izgradnja stambenih i turističkih objekata u prvoj i drugoj zoni sanitarne zaštite
– Visokofrekfentni saobraćaj preko mosta na magistralnom putu
– Neadekvatno korišćenje poljoprivrednog zemljišta (upotreba hemijskih sredstava) u okolini jezera
– Industrijska postrojenja, mlinovi, sušare za voće, strugare, klanice u slivu akumulacije
– Štale, tovilišta, prasilišta u zonama sanitarne zaštite
– Odlaganje komunalnog i kabastog otpada u akumulaciju
– Nepostojanje sistema odvođenja otpadnih voda
I tako dalje.
Sledi logično pitanje: ako je zvanično utvrđeno šta zagađuje Gružansko jezero i da je tendencija pogoršanja kvaliteta vode, zašto se konačno ne donosi najavljeni Prostorni plan, koji je u nadležnosi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture?
KAKO VODA KOJA CVETA UTIČE NA LJUDE
Dug spisak boleština
Cijanotoksini, odnosno otrovne supstance koje nastaju prilikom cvetanja algi, višestruko mogu štetno da utiču na zdravlje ljudi. Zavisno od vrste i nivoa koncentracije, ako dospeju u čovekov organizam – bilo pijenjem vode, kupanjem ili udisanjem vazduha koji sadrži ove toksine – širok je spektar simptoma koji se mogu razviti. Neki od njih su:
– Iritacija kože i osip
– Grčevi u stomaku
– Mučnina i povraćanje
– Proliv
– Groznica
– Glavobolja
– Upala grla
– Bolovi u mišićima i zglobovima
– Afte i čirevi u ustima
– Alergije
– Teškoće sa disanjem
– Trnci u prstima ruku i nogu
– Pospanost
– Nerazgovetan govor
– Povećana salivacija
– Oštećenje jetre
Novija istraživanja kažu da voda zaražena cijanotoksinima može da ima i kancerogeno dejstvo.
