Rekonstrukcija nekadašnje porodične kuće doktorke Dese Milosavljević Branković u Ulici vojvode Putnika zvanično je počela krajem prošlog meseca. Uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima i visokim dnevnim temperaturama, radovi se odvijaju predviđenom dinamikom. Očekuje se, bar tako je navedeno u ugovoru, da će posao biti završen za godinu dana i da će se Crveni krst preseliti iz starog, oronulog i neuslovnog objekta u Ulici Svetozara Markovića u rekonstruisanu zgradu od 230 kvadrata, koja će biti upotpunjena i novim objektom čija je gradnja u toku.
Montažni objekat je površine 860 kvadratnih metara i služiće za obavljanje brojnih humanitarnih aktivnosti Crvenog krsta, a između ostalog tu će biti smeštena i narodna kuhinja.
U obnovu stare kuće i izgradnju dodatnog objekta biće uloženo 1,2 miliona evra. Formalni investitor je kragujevački Crveni krst, ali je novac za ovaj projekat zapravo obezbedila firma „Old siti rezidens”, koja je zauzvrat od Crvenog krsta dobila parcelu od 16 ari u Ulici Svetozara Markovića 7, u samom centru grada, gde planira da podigne stambeno-poslovni kompleks.
Kako na parceli u Vojvode Putnika nema dovoljno prostora, a ni uslova za magacin i dostavu robe, „Old siti rezidens” je kupio parcelu od 60 ari u Desimirovcu, koju trenutno uređuju i nakon toga preseliće montažni objekat iz Ulice Svetozara Marković, gde se sada nalazi narodna kuhinja, na novu lokaciju za potrebe skladištenja robe.
Sve opisano nije ništa novo i već je objavljeno u gradskim medijima, ali i pored toga, parcela Crvenog krsta u ekstra zoni je i dalje „osetljiva tema” koja „izaziva sumnju”, pa su i neke političke stranke, „Zajedno”, narodni poslanik i odbornik u Skupštini grada Nikola Nešić i Marko Barać, kopredsednik Gradskog odbora, „istraživali” poslove u vezi sa tom lokacijom.
To je bio povod da se podsetimo svih dešavanja vezanih za ovu parcelu, ali i da zatražimo na uvid Ugovor koji je Crveni krst potpisao sa firmom „Old siti rezidens”.
Mogli su da nam zatvore narodnu kuhinju
– Nemamo nikakvu obavezu po našim pravnim aktima da bilo kakva dokumenta držimo u tajnosti i uvek možemo da ih predstavimo javnosti ili damo na uvid zainteresovanim licima, kaže predsednik Skupštine Crvenog krsta i Upravnog odbora dr Stevan Kitanić.
On je objasnio da su se do decembra 2022. godine članovi Skupštine kojih ima 29 sastajali tri puta. Već tada je bila aktuelna priča o neformalnom razgovoru između predstavnika Crvenog krsta i „Old siti rezidensa” o takozvanoj razmeni lokacija pod određenim uslovima, ali je tek nakon upoznavanja članova Skupštine i razgovora sa investitorima koji su predstavili svoje planove, doneta odluka da se potpiše sporazum o poslovnoj saradnji.
Tada je „Old siti rezidens” već bio u posedu većeg dela parcela pored objekta Crvenog krsta, pa i one gde se nalazi Narodna kuhinja. Bilo je samo pitanje vremena i njihove dobre volje kada će zatražiti izmeštanje i iseljenje objekta, koji Crveni krst nije imao gde da postavi.
– To je bila inicijalna kapisla i motiv da se čuju predlozi i zahtevi „Old siti rezidensa”. Tim povodom je došlo do sazivanja sednice Skupštine Crvenog krsta, do prvih razgovora i upoznavanja sa predlogom vlasnika parcele, gde se nalazio naš objekat, kaže dr Kitanić.
Sa druge strane, postalo je nebezbedno boraviti u objektu u Svetozara Markovića, starom gotovo stotinu godina, koji je dograđivan i povremeno saniran kako bi zaposleni i volonteri Crvenog krsta mogli da rade.
Krov odavno prokišnjava, instalacije su stare, naročito je rizična elektro mreža i pri većim padavinama dolazi do varničenja. Procenjeno je da je potrebno oko 40 do 50 miliona dinara za osnovnu revitalizaciju i obezbeđenje objekta za boravak zaposlenih.
.U to vreme „Kragujevačke novine” su objavile tekst i uputile poziv donatorima koji bi mogli da pomognu obnovu kuće koju je dr Desa Branković testamentom zaveštala Crvenom krstu, praktično pokrenuta je medijska akcija da se prikupe sredstva za njenu sanaciju. U tu priču se među prvima uključila firma „Old siti rezidens”, koja je već planirala da kupi placeve u Ulici Svetozara Markovića, gde je smešten i Crveni krst, za gradnju poslovno-stambenog bloka. Dve strane su stupile u kontakt i predstavnici „Old sitija” su predložili da oni renoviraju objekat u Vojvode Putnika, izgrade novi višenamenski objekat u dvorištu kuće, u delu prema Ulici Luja Pastera, koji je projektovan prema potrebama zaposlenih, korisnika usluga, volontera, programskih aktivnosti Crvenog krsta.
Osim toga, kako Crveni krst nije imao magacinski prostor, dogovoreno je da „Old siti” kupi plac u okolini Kragujevca i premesti staru montažnu kuhinju za potrebe magacinskog prostora. Dr Kitanić tvrdi da je to bio razlog što je njima prvo ponuđeno da u toj situaciji i pod određenim uslovima kupe i parcelu Crvenog krsta, u ekstra zoni na vrlo atraktivnoj lokaciji.
– Dolazili su mnogi i interesovali se za ovu parcelu pre dve-tri godine, ali niko se nije vratio, jer nisu bili spremni da ispune uslove koje smo postavili. U slučaju da ovaj investitor nije prihvatio, morali bismo da raspišemo konkurs i ko zna dokle bi sve ovo trajalo, kaže Kitanić.
Sporazum sa „Old sitijem” predviđao je da Crveni krst po završetku svih radova i dobijanja upotrebne dozvole ustupi 16 ari placa u Ulici Svetozara Markovića za gradnju poslovno-stambenog objekta, s tim da se kuća u kojoj je sedište Crvenog krsta ne ruši, nego da je obnove, preurede za muzejski prostor i da ostane u vlasništvu Crvenog krsta, sa postavljenom spomen pločom u čast dr Elizabete Ros.
Sve planove i ideje predstavnici „Old siti rezidensa” predstavili su Skupštini Crvenog krsta i odgovorili su na sva pitanja koja su im postavili, pa je na osnovu toga potpisan Sporazum o poslovno tehničkoj saradnji.
– Trebalo je nakon toga uraditi procenu vrednosti imovine Crvenog krsta i rešiti sva pitanja urbanističke i tehničke dokumentacije za potrebe rekonstrukcije i dogradnje postojećeg i novog objekta, objašnjava dr Kitanić.
Vrednost imovine 786 hiljada evra
Procenu vrednosti nepokretnosti Crvenog krsta u Ulici Svetozara Markovića uradio je Republički zavod za veštačenje iz Novog Sada i utvrđeno je da ona iznosi oko 786 hiljada evra ili 92 miliona dinara. Da ništa ne bi ostalo nedorečeno angažovana je renomirana advokatska kancelarija iz Kragujevca za pripremu ugovora o građenju koji je potpisan 2. novembra prošle godine, javno je dostupan na sajtu Crvenog krsta i sadrži sve detalje gradnje, obaveze naručioca i izvođača radova, rokove, finansiranje radova.
Do sada je, po preciznoj evidenciji računovodstva Crvenog krsta, investitor uložio nešto više od devet miliona dinara za pripremu urbanističko-tehničke dokumentacije, naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, kupovinu i uređenje parcele u Desimirovcu.
U Ugovoru stoji da će izvođač sve radove finansirati svojim sredstvima, a tek po završetku i dobijanju upotrebne dozvole za radove na rekonstrukciji i dogradnji preuzeće parcelu u Svetozara Markovića. Ukoliko vrednost svih izvedenih radova bude niža od 786 hiljada evra doplatiće Crvenom krstu razliku, a ukoliko pređe ovaj iznos investitor će to smatrati kao donaciju.
Inače, ova firma je vlasnik svih lokacija na potezu u Karađorđevoj ulici od Hotela „Stari grad” do ugla sa Ulicom Svetozara Markovića i do zgrade Crvenog krsta. Parcela je ukupne površine od oko 42 ara, ali planiraju da zaokruže vlasništvo na 50,5 ari. Ukoliko ostanu na do sada kupljenoj površini imaju mogućnost gradnje zgrada koje bi u osnovi imale 2.100 kvadratnih metara, dok bi u drugom slučaju gradili 2.500 kvadrata.
Urbanistički dokumenti propisuju da objekti na ovoj lokaciji mogu da imaju prizemlje i najviše pet spratova, što će morati da se ispoštuje. Početak gradnje na ovoj parceli ne očekuje se pre 2026. godine. Takođe, ne može se zanemariti ni poseban tretman dve stare kuće koje su kulturna dobra i deo istorijske baštine grada – kuća Sime Milosavljevića Paštrmca, koja je u vlasništvu „Old Sitija” i dr Ilije Kolovića, od koje je posle požara ostala samo sagorela građa. Investitor je obećao da će Paštrmčevu kuću da sanira i pokloni gradu.
Šta će „Stari grad” (Old siti) učiniti od Stare varoši i u kojoj meri će je preoblikovati videćemo za dve godine, ako tada počne gradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa.
Piše: Gordana Božić
