Prošle nedelje u Aranđelovcu je dobio novo ime – Visokoprioritetni. Kumovi su mu bili njegovi policajci koji su dobili nalog da uđu u prostorije studentske liste za izbore 29. marta u ovom gradu, kako bi sprečili da se studenti slučajno ne pojave na nekom javnom mestu gde On vodi kampanju za Srpsku naprednu stranku.
Nedugo pre toga sa visoke pozicije on je predstavio Nacionalnu strategiju „Srbija 2030 – 2035ˮ, ali do danas nigde nismo mogli da vidimo tu strategiju kao zvanični dokument, najlogičnije bi bilo Vlade Srbije. Stoga deluje da je to njegov lični projekat, kao što je pre toga 2013. godine bio „Maršalov planˮ, pa 2019. „Plan za preporod Srbije 2020 – 2025ˮ, onda 2025. „Skok u budućnost – Srbija EKSPO 2027ˮ.
U nacionalnoj strategiji sa visoke pozicije čuli smo da „vidi Srbiju do 2035. kao člana Evropske unijeˮ i da će država do tada u dug spisak njegovih lepih želja investirati 48 milijardi evra (ne računajući ulaganja u vojsku i policiju), 17 milijardi do 2030, a ostatak u narednih pet godina.
Pošto ovo treba razumeti kao čistu političku propagandu napravljenu uz pomoć bujne mašte, valja se nadati da neće biti skrckano toliko milijardi evra, jer bi one jedino mogle da dođu do kredita spolja, a to bi značilo da bi zemlja bila do guše zadužena.
U usmenom izlaganju sa visoke pozicije pominjan je i Kragujevac, te ćemo se zadržati na nekim od najavljenih kapitanih ulaganja – tek da bi bilo zabeleženo kakvim smo obećanjima bili zasipani u vremenu apsolutne vladavine jednog čoveka.
Obilaznica – dva kilometra godišnje
Kada je „Fijatˮ 2008. godine kupio većinski deo „Zastavineˮ fabrike automobila, u ugovoru o ovoj transakciji Vlada Srbije obavezala se da izgradi dve obilaznice oko Kragujevca – to je trebalo da se završi do 2013, za kada je bilo planirano da krene serijska proizvodnja novog modela automobila. Prema položaju u odnosu na grad nazvane su južna i severna obilaznica.
Izgradnja južne ubrzo je počela od kružnog toka kod „Metroaˮ, urađena je jedna traka ispod Košutnjaka, stiglo se do Bresnice i tu se stalo. Bilo je u planu da ona dalje ide tunelom ispod Metinog brda, ali od toga se odustalo i kao opcija ostala je izgradnja samo severne obilaznice.
Da se više ne vraćamo u „daleku prošlostˮ, podsećamo na državna obećanja s početka 2021. – nekako baš u ovo doba godine. Tada je u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture formirana radna grupa za „praćenje i realizaciju izgradnje severne obilaznice oko Kragujevca i državnog puta prvog redaˮ od Kragujevca do Mrčajevaca (takozvanog Gružanskog koridora, ali o tome kasnije). Radnom grupom rukovodio je tadašnji ministar Tomislav Momirović i odmah je saopšteno da izgradnja oba putna pravca počinje već krajem te 2021. godine.
Naravno da tada ništa nije počelo, nije ni posle više novih najava, već je izabran pravi datum za naprednjake – decembar 2023, baš uoči održavanja lokalnih izbora u Kragujevcu. Start radova objavio je, a ko bi drugi, čovek po kome se zovu sve izborne liste u Srbiji; „lično i personalnoˮ (ovaj pleonazam vole da koriste naši ljudi). Počela je izgradnja prve faze severne obilaznice od puta za Batočinu u Jovanovcu do starog beogradskog puta u Petrovcu. Dužina ove deonice je pet kilometara, a cela obilaznica treba da bude duga 22 kilometra.
Tih prvih pet kilometara još nije završeno, mada su i lokalni i republički zvaničnici prošlog proleća najavljivali da će to biti do leta 2024, pa do kraja te ili početka ove godine. I opet – ćorci.
Prošle nedelje „Putevi Srbijeˮ saopštili su „da je prva faza izgradnje severne obilaznice završena 80 odsto, ali ne govore kada će biti gotovo još tih deset nadostajućih procenata. Istovremeno, Tanjug javlja da je gradonačelnik Nikola Dašić 13. marta „obišao radove na severnoj obilazniciˮ (drugi gradski novinari nisu bili obavešteni o ovoj događaju) i rekao da „radovi napreduju iznad svih očekivanjaˮ.
Nije poznato kakva je ko očekivanja imao, valjda umesto očekivanja treba imati vremenski oročene planove, ali ako se i preostalih 17 kilometara severne obilaznice bude gradilo dinamikom prve faze od pet kilometara, možemo „očekivatiˮ da će kompletna deonica ovog puta bili gotova negde 2030. godine.
Daleko su Mrčajevci
Severna obilaznica i Gružanski koridor zvanično se vode kao dva odvojena projekta, mada su i te kako povezani. Obilaznica se završava u Dragobraći, a odatle bi trebalo da počne put istog profila do Mrčajevaca, pa do novog auto puta.
Listajući arhivu nailazimo na vest od 2. septembra 2019. godine, kada je ondašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović javno izjavila da „izgradnja 35 kilometara brze saobraćajnice od Kragujevca do Mrčajevaca počinje iduće godine i koštaće 150 miliona evraˮ. Ta iduća godina bila je 2020. i ministarka je obećala da će u državnom budžetu za tu godinu biti deo novca za ovu namenu i da „Putevi Srbijeˮ već rade potrebnu dokumentaciju.
Gospođa Mihajlović bila je samo spiker Visokoprioritetnog, jer je on, poznato je valjda svima, glavni „projektantˮ svih puteva u Srbiji. Međutim, on ne mari što već sedam godina Gružanski koridor postoji samo na papiru, pa je predstavljajući strategiju razvoja Srbije do 2030 – 2035. godine još jenom najavio izgradnju ove saobraćajnice.
Odmah zatim prorežimski mediji objavili su da izgradnja ove brze saobraćajnice može da počne i pre kraja ove godine, da je njena dužina oko 36 kilometara i da će koštati 69 milijardi dinara, ili blizu 600 miliona evra.
Nije navedeno iz kojih izvora je iščačkana ova vest, ali pre toga je istu optimističku najavu dao predsednik opštine Knić Srećko Ilić (kao da njega neko nešto pita). Uz mogućnost da trasa Gružanskog koridora počne da se gradi ove godine, on je objasnio da se neće čekati završetak severne obilaznice, pa da se krene u realizaciju ovog projekta.
Inače, predviđeno je da saobraćajnica sa četiri trake ima četiri denivelisane petlje, oko 30 mostova, dvadesetak nadvožnjaka i podvožnjaka i još jednu „sitnicuˮ – tunel Vučkovica od 670 metara. Logično je da će se kopati dve tunelske cevi, pa je njihova ukupna dužina preko 1.300 metara.
Daj Bože da sve to bude urađeno do oročene 2035. godine, a cena koridora za koji još nije ni jedan ašov poboden već je uvećana od 150 miliona evra od vremena Zorane Mihajlović na 600 miliona evra danas. To mu dođe četiri puta više. Zašto? Bez odgovora!
(Ne)čista Srbija
U nacionalnoj strategiji „Srbija 2030ˮ Visokoprioritetni je rekao da je Srbiji potrebno na hiljade kilometara kanalizacije, što je posredno priznanje, narodski rečeno, da je zemlja u golemim govnima. Da bi ilustrovao koliko je to veliki problem naveo je da je samo Kragujevcu neophodno 690 kilometara kanalizacije.
Nije poznato odakle mu taj podatak, ali Visokoprioritetni je – baš preterao. Recimo, prema zvaničnom podatku kragujevačkog „Vodovodaˮ, sada je ukupna dužina primarne kanalizacione mreže oko 450 kilometara i ona obuhvata kolektore i sve ulične linije. Prema tome, po novoj računici gradu fali jedan i po put više cevi za otpadne vode u odnosu na to koliko ih sada ima. On, doduše, nije obećao da će se graditi tih 690 kilometara, ta brojka mu je poslužila samo kao ilustracija problema, a bolje je i što ništa nije obećavao.
Podsetimo, nije bajato jedno ranije obećanje Kragujevčanima baš na temu kanalizacije. Kada je takođe neoma pompezno, najavljivao program „Čista Srbijaˮ, koji je bio deo projekta „Srbija 2025ˮ, rekao je da će se u Kragujevcu izgraditi 360 kilometara kanalizacione mreže, što nove, što zamena dotrajale. Godina 2025. je istekla, a urađeno je svega četrdesetak kilometara.
Uzgred, u toj „Čistoj Srbijiˮ bilo je obećanje da će se graditi i novi sistem za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu, umesto sadašnjeg koji je dotrajao, međutim to je već zaboravljena državna investicija. A još veće prazno obećanje je izmeštanje smetlišta u Jovanovcu, na modernu regionalnu deponiju u mestu Vitlište, nadomak Kragujevca. Posle svega – samo je brdo đubreta u Jovanovcu sve veće, a „ekološka bombaˮ od njega sve ubojitija. Inače, od kineskog kredita od 3,2 milijarde era za kragujevačku deponiju bilo je namenjeno oko 120 miliona evra. To se pare negde zagubiše.
UKC – državno pastorče
U nacionalnoj strategiji do 2030, ili 2035. godine, nije baš jasno saopšteno, opet se našao Univerzitetski klinički centar Kragujevac. NJegova dogradnja i rekonstrukcija. Visokoprioritetni reče da je za to namenjeno 192 miliona evra i da je UKC u „društvuˮ sa bolnicama u Užicu, Čačku, Šapcu… Ali, s obzirom na sva dosadašnja iskustva, ni u čije najave više ne može se verovati, jer kragujevački Centar u srpskom zdravstvu ima tretman državnog pastročeta.
Treba li podsećati – projekti modernizacije četiri klinička centra definisani su još 2006. i ne samo da u Kragujevcu nije urađeno ama baš ništa, već je za proteklih dvadeset godina propalo i oronulo i ono što je nekada valjalo. Inspekcijskim nadzorom prošle godine nedvosmisleno je utvrđeno da su objekti nekih klinika čak nebezbedni i za pacijente i za osoblje.
Već je zamorno podsećati na sijaset obećanja i najava „dogradnje i rekonstrukcijeˮ UKC Kragujevac, koji su dolazili od visokih državnih funkcionera iz raznih vlada. Menjani su projektanti i projekti, licitiralo se sa milionima evra koji će biti investirani, što iz republičkog budžeta, što iz međunarodnih kredita jedne, druge, treće evropske ili svetske banke. I do danas – ništa.
Nekih davnih godina govorilo se o 27 miliona evra ulaganja u UKC Kragujevac, pa je posle bilo 44 miliona, pa 50 miliona, da bi po najnovijem „planuˮ taj iznos porastao na 192 miliona evra. Kako to razumeti nego kao izbacivanje cifara „iz glaveˮ – kako kome padne na pamet.
Osim ove priče „na predugom štapuˮ, država je inertna i kod rešavanja urgentnih problema. Na jedan od njih nedavno je ukazao Dalibor Jekić, narodni poslanik i predsednik Izvršnog odobra Stranke slobode i pravde, a reč je o Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, poznatijoj kao RH centar. On je zbog nebezbednosti za pacijente i zaposlene krajem 2024. godine kompletno izmešten u Zastavinu ambulantu.
Jekić je rekao da je uputio otvoreno pismo ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru u kome ga pita kada će početi izgradnja objekta RH centra, jer je prethodnih meseci kao narodni poslanik to više puta pitao dotičnog, ali odgovora nije bilo.
„Ova informacija je od suštinskog značaja za roditelje koji imaju decu sa smetnjama u razvoju jer ih na rukama iznose na drugi sprat Zastavine ambulante, za zaposlene koji rade u neadekvatnom prostoru i koji pacijente iznose na odeljenje na rukama kao u partizanskim filmovima, kao i za građane koji gravitiraju ka UKC Kragujevac.
Ministre Lončar, prestanite da ignorišete pitanja i konačno preuzmete odgovorsnost za stanje u zdravstvu, jer je to vaša dužnostˮ, napisao je Dalibor Jekić.
Piše: Miroslav Jovanović
