Da se unese malo dramatike i da sve postane predstava za javnost oko otvaranja prvih pet kilometara Severne obilaznice oko Kragujevca, pobrinuo se dojučerašnji predsednik Vučić. Prvo je odloženo zvanično otvaranje 19. septembra, a sutradan smo saznali da je prva faza otvorena, gledajući ga kako se vozi u svojoj staroj „škodi” duž obilaznice i hvali je sedeći na bankini novog puta – bez Malog, Ane, Drobnjaka i ostalih.
Nije tu bilo ni lokalnog Dašića, Ružića, Miloševića, Biljane Ilić Stošić, bar da ga „urame” za sliku ili snimak.
Tako je izgledalo da se prva faza puta sama otvorila, a bivši predsednik je sve lovorike pobrao za sebe. No, do pravih lovorika ima još 17 kilometara, dok se dođe do Dragobraće, a na toj deonici se radi. Rok za puštanje u rad cele trase je januar 2028. godine, pa ćemo videti koliko je to realno jer je prvih pet kilometara rađeno dve godine i devet meseci.
Vodi „nikuda”
Na prvih pet kolometara puta, gde je glavni izvođač domaća firma, što je eks predsednik posebno istakao, a to su „Autoputevi Srbije”, izgrađene su dve petlje, Jovanovac i Petrovac, tri podvožnjaka i jedan most, sve prema planu. Ali, otvaranje ove deonice za saobraćaj vrlo malo će uticati na rasterećenje gustog saobraćaja u gradu i odvođenje teretnih vozila u tranzitu van gradske teritorije.
Razlog je što ovaj deo obilaznice vodi do naselja Petrovac, odakle treba da siđu teški teretnjaci i sve ostale vrste vozila, a potom siđu na lokalni put malog promera i nosivosti i kroz naselje dođu do magistralnog puta Kragujevac – Topola i nastave dalje oko centra kroz dve tranzitne saobraćajnice, koje sada obavljaju taj posao.
Jasno je da o tome nema ni govora, a i da je put kroz naselje širi i bolji tranzitna vozila ništa ne dobijaju za tako malo obilaženje. Da malo ko vidi potrebu da koristi ovu prvu fazu puta vidi se i ako se provozate trasom i zapazite dosta redak saobraćaj. Jedini dobitak u putovanju mogu naći teretnjaci i ostali koji bi na petlji Jovanovac da skrenu ka Topoli, jer bi skratili put, pa se na samom skretanju i nalazi znak da se ovuda može ići i u taj grad. Ali, zbog ranije navedenih razloga dodato je da se to može samo ako vam je vozilo lakše od 12 tona.
Prvi praktični dobitak za odvijanje gradskog saobraćaja biće omogućen kada se bude završila petlja Opornica, i to opet delimično, jer će teška vozila moći sa obilaznice da skreću ka Topoli, ali i da nastave ka Petrovcu mnogo širim putem. Ali, put do toga je malo duži nego što se očekuje.
Na mestu buduće petlje „kod Ruskog spomenika” ovih dana radnici su vrlo zaposleni oko nadvožnjaka koji je urađen i po njemu špartaju laka vozila i stoje dizalice. Malo dalje od tog mesta izrađen je novi most i sada se kopaju kanali pored trase i radi na prilazu mostu. Iznenađuje da su svi radnici Kinezi, pa i vozači kamiona i bageristi, posle izjave bivšeg predsednika da je ovo prvi put velikog profila koji gradi domaća firma. Osim osmeha i pozdrava u prolazu, nije moguć bilo kakav razgovor, ako zanemarimo pantomimu, ali nam ona nije mnogo pomogla.
Oko izgradnje ove petlje, odnosno njenog povezivanja sa putem prema Topoli, ali i naseljem Denino brdo, sada su se okolnosti zakomplikovale, da ne kažemo zapetljale. Iako se na ovoj deonici uveliko radi i pretpostavka je da je oko tehničko-planske dokumentacije sve na vreme obavljeno, stvari ne stoje tako.
Naime, Skupština grada donela je odluku da se radi novi Plan detaljne regulacije (PDR) za vezu sa putem prvog B reda Kragujevac – Topola (severni krak) i za vezu sa ulicom Belodrimskom u naselju Denino brdo. Ta odluka doneta je 24. avgusta ove godine, a izrada tog dokumenta poverena je novosadskoj firmi „MHM” koja je uradila i kompletan projekat obilaznice.
Urbanizam nije obavešten
Zašto bi se radio projekat za povezivanje sa magistralnim putem Kragujevac – Beograd, prema Topoli i zar buduća petlja nije u funciji upravo za to da se vozila na njoj priključe na jedan ili drugi pravac. Iz gradske odluke objavljene u Službenom listu grada vidi se da će promer tih veza – kopči biti malo veći, ali i duži, jer će se za južni koridor (Denino brdo) uzeti 250 metara širine, a prilazni put – kopča će biti dužine 2,38 kilometara. Za severni koridor uzima se isto 250 metara zemljišta, a dužina severne kopče će biti 3,21 kilometar, malo duža od prethodne. Ukupan zahvat zemljišta koji će biti obuhvaćen ovim PDR-om je 536 hektara.
Ivan Stanković, vd direktora Javnog preduzeća „Urbanizam Kragujevac” kaže da treba imati u vidu da je glavni investitor Javnog preduzeća „Putevi Srbije” i da je, po svemu sudeći, ono tražilo da se kopče od petlje Opornica ovako urade, a posao su poverili istoj projektantskoj kući. Ova kragujevačka stručna firma, nekadašnja Direkcija za urbanizam, nije dobila bilo kakvu informaciju zašto se ove veze rade.
Stanković napominje da je možda u pitanju ideja Puteva Srbije da se ova petlja približi budućoj trasi autoputa „Karađorđe”, ali da ne može ništa da tvrdi dok zvanično ne dobije obaveštenje. Ako do sada glavni investitor nije morao da informiše „Urbanizam” jer ta gradska ustanova nije bila uključena u ovaj državni projekat, ovoga puta će morati, jer se zahvat budućeg PDR za dva nova koridora dodiruje ili možda i prepliće sa Planom generalne regulacije Aerodrom i istim takvim planom za Denino brdo, koje je izradio „Urbanizam”.
Mora da dođe do susreta predstavnika iz obe firme kako bi se videlo na kom potezu se planovi dodiruju i da se potom usaglase. Stanković spominje i da bi povod za ovako dugačke prilaze Severnoj obilaznici mogli da budu problemi oko nivelacije, ali da je sve, u ovom momentu, samo na nivou nagađanja, dok se ne vidi pravi razlog.
Koliko će novo rešenje oko petlje Opornica da poskupi ukupnu investiciju države, za koju je iz Puteva Srbije rečeno da iznosi oko 270 miliona evra, teško je reći. Ima i nezavisnih medija, poput „Radara”, koji navode da je to bila prvobitna cena, ali da je u međuvremenu povećana više puta.
Severna obilaznica i njena prva faza od pet kilometara bila je proteklih godina više politička nego privredna tema u gradu. Bila je moneta za političko potkusurivanje, jer kad god bi se pojačale kritike da država i njen predsednik premalo ulažu u Kragujevac i da grad ima loš status u odnosu na veličinu i značaj, pojavili bi se gradski funkcioneri koji bi sve karte odmah bacali na obilaznicu i odgovarali kako će ona značiti najveću državnu investiciju u gradu ikada.
Kao da su mislili da hvaljenjem Severnom obilaznicom mogu odmah da poklope sve što je u centru Šumadije najavljivano, obično u vreme kampanja, a nije izgrađeno. Sada ova obilaznica dobija još jednu stavku za tumačenje – zašto se priključak vodi tako daleko?
Piše: Miloš Pantić
