SUŠA UGROŽAVA VODOSNABDEVANJE KRAGUJEVCA: Ne pomaže samo gledanje u nebo

Još krajem juna kragujevački „Vodovodˮ obratio se sugrađanima upozoravajućim saopštenjem:

„Zbog povećane potrošnje vode tokom letnjih meseci i ograničenih kapaciteta vodosnabdevanja, apelujemo na sve građane da vodu koriste isključivo za osnovne potrebe – piće, higijenu i domaćinstvo. Molimo vas da se uzdržite od zalivanja travnjaka i bašti, pranja vozila vodom iz vodovodne mreže, punjenja bazena i drugih sličnih aktivnosti. Nenamenska potrošnja vode može dovesti do pada pritiska i nestanka vode u pojedinim delovima grada, naročito u višim zonama i u večernjim satima.ˮ

Ovakvi apeli kod naših ljudi uglavnom „na jedno uvo uđu – na drugo izađuˮ, a da nije reč o pukom protokolarnom saopštenju svakako će biti jasnije svima koji su skorije videli Gružansko i Grošničko jezero, ili starijim Kragujevčanima koji dobro pamte šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka kada su uvođene skoro celodnevne restrikcije vode. Jednostavno, nije je bilo.

Sadašnje stanje nije alarmantno, ali jeste upozoravajuće i može biti sve gore ako ne budemo štedeli vodu, kaže Goran Gavrilović, koordinator proizvodnje i distribucije vode u „Vodovoduˮ.

– Trenutno nije opcija da se zavrtanjem ventila planski sprovodi ograničenje potrošnje, ali neizvesnost postoji i ona najviše zavisi od budućih klimatskih uslova, dodaje sagovornik „Kragujevačkihˮ.

Inače, sadašnja prosečna potrošnja vode svih korisnika koji su priključeni na mrežu je oko 700 litara u sekundi, što je za 20 do 25 posto više nego u jesenjim i zimskim mesecima. Prostim računom dolazimo do podatka da je Kragujevčanima svakog dana potrebno preko 60 miliona litara najosnovnije životne tekućine.

Cifra deluje impozantno, ali tako je – bar dok se voda malo ne prištedi.

Kako „nestajeˮ Gruža

– Prema sadašnjim rezervama u vodoizvorištima Kragujevac može da ima sigurno snabdevanje u narednih osam meseci do godinu dana, a kakvo će stanje ubuduće biti najviše zavisi od količine padavina i, naravno, od racionalnog trošenja vode, navodi Goran Gavrilović.

A Kragujevac je specifičan po izvorima iz kojih se preradom dobija pijaća voda, zapravo jedini je grad u Srbiji koji istovremeno koristi tri vodoizvorišta – Gružanski, Grošnički i Moravski sistem. Najviše vode stiže sa akumulacije Gruža, između 75 i 80 posto, Grošnica daje do 15 procenata, a reni bunari u Brzanu pored Velike Morave sada jedva da zadovoljavaju potrebe Batočine i usputnih sela do Kragujevca. Tu su već uvedene izvesne restrikcije.

Gružansko jezero ovog leta deluje sablasno, jer je nivo vode u njemu vidljivo opao. To je najuočljivije u gornjem delu akumulacije, gde su velike površine uz obalu isušene, zemlja je ispucala i osim o nivou, slike nam svedoče i o ogromnom nemaru posetilaca, jer su „isplivaleˮ prave divlje deponije, posebno razne ambalaže (limenki, plastike, stakla), dakle onog otpada koji se u vodi ne razlaže. Takođe, „isplivaoˮ je i stari put prema Mrčajevcima i Čačku, koji je potopljen kada je formirano jezero, a umesto njega napravljen je most koji se sada koristi.

Stručnjaci bi rekli da je jezero Gruža na istorijskom minimumu tokom skoro četrdesetogodišnjeg postojanja. Ustvari, ono se nije „oporaviloˮ još od prošle godine, kada je voda bitno opala, a onda su došli sušna jesen, zima sa vrlo malo snega, takođe sušno proleće i ovo leto. Zvanični podaci kažu da, na primer, u proteklom junu u slivu reke Gruža nije pala ni kap kiše, što je prvi put zabeležno otkad se radi ova statistika, a isti podaci govore da su maj i jun najkišovitiji meseci.

Na fotografiji uz ovaj tekst vidi se kako izgleda Gruža u blizini ušća uz jezero: više liči na potočić nego na reku. Suša je učinila svoje, ali je dotok vode u akumulaciju drastično smanjen i zbog toga što se ona odvraća u selima kroz koja protiče. Od izvorišta ispod Rudnika, pa kroz Vrbavu, Donju Crnuću, Vraćevšnicu, LJuljake, Oplanić, meštani masovno koriste gružansku vodu za zalivanje bašti i njiva, pa do jezera stigne minimum od ionako „utanjeneˮ reke. Slično se događa i sa Boračkom rekom, od čije vode takođe treba da se puni akumulacija.

Osim umanjenog dotoka, problem Gružanskog jezera je i to što je njegova dubina u većem delu mala, pa su pri visokim temperaturama velika isparavanja vode. Ipak, srećna okolnost je što na vrućinama sada nema takozvanog „cvetanja jezeraˮ, kakvog je delimično bilo u leto 2023, a ono nastaje kada se namnože štetne alge koje bujaju od raspadanja organskih materija. Nažalost, ove materije dospevaju u akumulaciju sa zagađenim otpadnim vodama koje donosi reka, nemarom posetilaca koji u jezero svašta bacaju, recimo, ostatke hrane i spiranjem raznih hemijskih supstanci koje se koriste na njivama oko jezera. Cvetanje algi može da bude toliko pogubno da sirova voda nikako ne može da se preradi u zdravu pijaću, a nepredvidivo je kada ova pojava može da se javi.

Po zvaničnim merenjima zagađenosti, jezerska voda na Gruži varira između treće i četvrte klase, što potvrđuje njen loš kvalitet i zato prečišćavanje ide kroz više faza – predozonizaciju, koagulaciju, filtriranje, dezinfekciju hlorom. Iz „Vodovodaˮ i Instituta za javno zdravlje redovno se objavljuju informacije da je voda za piće hemijski i bakteriološki dobra.

„Utanjiliˮ i reni bunari

Dugotrajna suša stvorila je iste probleme i Grošničkom sistemu, koji je najstariji aktivan sistem za vodosnabdevanje grada, jer je počeo da radi još 1938. godine. Zanimljivo je da je Grošničko jezero, koje Kragujevčani obično zovu vodojaža, najstarija ili prva veštačka akumulacija na Balkanu koja je namenski građena za snabdevanje pijaćom vodom.

Jezero vodom puni Grošnička reka koja izvire u Gledićkim planinama, međutim i njen dotok je bitno umanjen. S druge strane, kapacitet akumulacije prilično je smanjen stvaranjem velike količine taloga i mulja jer je Grošnička reka tipično bujična i godinama je pri obilnijim padavinama nanosila sve što je u svom toku kupila. Bilo bi potrebno čišćenje dna jezera, ali o tome se, koliko je poznato, i ne razmišlja jer reč je o prilično skupoj operaciji.

Inače, jezero je dugo bilo veoma čisto jer nije bilo otpadnih voda koje su ispuštane u reku – zato što je ona proticala kroz, uglavnom, nenaseljena mesta. Međutim, to više nije tako jer ubrzano nastaju takozvana vikend naselja, posebno u selu Trešnjevak, pa gde ima ljudi, nažalost, ima i nemara prema vodotokovima.

Moravski sistem već duže je u krizi jer je opala izdašnost reni bunara koji sakupljaju podzemne vode u aluvijalnoj ravni pored Velike Morave u selu Brzan. Ovaj sistem građen je još šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka i od tada nije bilo ozbiljnih sanacija.

– Jednim delom problem je nastao zbog toga što je od vremena izgradnje reni bunara do danas prosečni nivo Velike Morave opao za ceo metar, što se odrazilo i na količinu podzemnih voda. Takođe, delimično je izmenjeno i korito i tok reke, najviše zbog masovne eksploatacije peska, pa je i to uticalo na punjenje reni bunara, objašnjava Goran Gavrilović.

Zbog manjka vode već su uvedene restrikcije u Batočini, koja se takođe snabdeva sa Moravskog sistema. Tamo se voda isključuje od uveče u pola jedanaest do ujutru u šest sati. Za to vreme pune se cevi koje snabdevaju sela između Batočine i Kragujevca (Nikšić, Badnjevac, Botunje, Cvetojevac, Jovanovac), mada su tokom ovog leta i njihove slavine često bile suve.

Da bi se povećao kapacitet Moravskog sistema, pred kraj prošle godine odlučeno je da grad Kragujevac i „Vodovodˮ urade revitalizaciju reni bunara u Brzanu. Prema usvojenom planu treba da se sanira pet bunara (inače, svojevremeno je iskopano četrnaest, od kojih je sada u funkciji devet) i rečeno je da je za te radove potrebno sto miliona dinara. Navodno, grad će dati 40 miliona, a ostatak će uložiti „Vodovodˮ. Nemamo informacija da li je do sada išta konkretno urađeno, osim loših vesti da je ovaj sistem sasvim „utanjioˮ.

Uzgred, voda sa Morave je dobrog kvaliteta jer na putu do reni bunara prolazi kroz više slojeva peska i zemlje, a to su efikasni prirodni filteri.

●●●

Umesto zaključka: „Vodovodˮ je sa uverljivim razlogom poslao apel građanima i svim potrošačima da štede vodu. Grad trenutno nije u stanju da mu preti žeđ, ali velika je neizvesnost dokle će biti dovoljno pijaće vode. Nažalost, to najviše zavisi od „svevišnjegˮ – na koju količinu padavina može da se računa u narednom periodu, jer prognoze stručnjaka koji se bave klimatskim promenama nisu optimistične. Već imamo uzastopno sušne godine, a izgleda da će se takvo meteorološko stanje nastaviti. Kako na početku reče Goran Gavrilović iz „Vodovodaˮ, još nije upaljena lampica za alarm, ali situacija je – ozbiljno upozoravajuća.

KRATKA ISTORIJA VODOSNABDEVANJA KRAGUJEVCA
Od Trmbasa do Gruže – i nikad dosta

Kragujevac i Kragujevačka kotlina oduvek su bili siromašni vodom. Izvori su male izdašnosti, podzemne vode takođe su prilično oskudne, a glavni razlog tome je količina padavina koja je ispod proseka u Srbiji, pa nije bez osnova izreka „obilazi kao kiša oko Kragujevcaˮ.

Dok je Kragujevac bio turska kasaba vodom se snabdevao uglavnom sa izvora, a prvi bunari iskopani su tek dvadesetih godina 19. veka. Jedan je bio pored Amidžinog konaka, a drugi u dvorištu vojvode Dene, u današnjoj Ulici Svetozara Markovića. U analima je zabeleženo i da je knez Miloš predložio da se voda Ibra ili Zapadne Morave „navratiˮ na Kragujevac. Naravno, sve je ostalo samo na ideji.

Kada je 1853. godine počela da radi Topolivnica, rasle su potrebe za vodom, što za industriju koja se brzo razvijala, što za sve brojnije stanovništvo u grad. Međutim, tek 1883. godine Vojnotehnički zavod i grad zajedno pokreću akciju da se planski reguliše vodosnabdevanje i zaključeno je da se voda dovodi sa izvorišta Trmbas. Taj se predlog dugo „krčkaoˮ, tek 1901. počinju pripreme za radove i u naredne tri godine posao je završen. Voda je potekla u decembru 1904.

Ovaj sistem funkcionisao je tako što je voda prirodnim padom prvo dolazila do rezervoara na Metinom brdu, a zatim na isti način do glavnog rezervoara koji se nalazio u Velikom parku. Prvobitni kapacitet Trmbaskog vodovoda bio je tri litra vode u sekundi, što je za grad bilo nedovoljno. Zato su kasnije na ovaj vodovod priključeni još neki bunari, a 1925. godine u varoši su postojale 24 javne česme. Ipak, u snabdevanju vodom morale su da pripomažu sakadžije, koje su je dovozile u sakama (burićima) i prodavali je po gradu.

Bez trajnog rešenja

Trmbaski vodovod je bio nedovoljan za grad koji je brzo narastao, pa su 1928. opština Kragujevac i Artiljerijsko-tehnički zavod potpisali ugovor da grade akumulaciju na Grošničkoj reci i da sve troškove radova podjednako pokrivaju. Radovi su počeli u januaru 1931. i uz nekoliko prekida trajali do pred kraj 1937, a onda se oko godinu dana jezero punilo, da bi Grošnički sistem zvanično bio pušten u rad 12. jula 1938.

Podignuta je lučna brana duga 180, a visoka 43,5 metara. Istovremeno je izgrađeno postrojenje za prečišćavanje vode, mala hidrocentrala koja je strujom snabdevala prateće objekte, cevovod do rezervoara na Ćavi, pa onda dalje do grada. Te 1938. godine bilo je postavljeno 86 javnih uličnih česama, a ubrzo je odobreno oko 300 priključaka za privatne kuće.

Grošnica je po projektima trebalo da opslužuje 50 hiljada stanovnika, uspešno je radila tokom celog Drugog svetskog rata, ali u posleratnom periodu Kragujevac ulazi u novu fazu brzog industrijskog razvoja, najviše zahvaljujući Vojnoj fabrici, što Grošnički sistem više nije mogao da prati. Zato Narodni odbor Sreza Kragujevac 1955. godine donosi odluku da se gradi nova akumulacija.

Prvobitni predlog bio je da se pregradi reka Uglješnica u selu Grnice, ali bilo je i drugih ideja i lutanja, da bi konačna odluka bila da se nadgradi brana na Grošničkom jezeru. Radovi su počeli 1960, završeni sredinom 1962. godine, brana je nadzidana 7,3 metara, čime je kapacitet akumulacije povećan za trećinu.

Ispostavilo se, međutim, da je i ovo bilo samo kratkoročno rešenje. Kragujevac je tih godina doživljavao demografski bum, pre svega zbog velikog i nekontrolisanog mehaničkog priliva stanovništva, a najveći „magnetˮ bio je brzi razvoj automobilske industrije. Prema zvaničnim popisima, grad je 1948. imao 39.000 žitelja, 1953. već 49.000, do 1961. narastao je na 63.000, deset godina kasnije dostigao je 93.000, da bi popis iz 1981. registrovao 129.000 stanovnika.

Kragujevac se još jednom našao pred teškom dilemom – odakle dovesti nove količine vode za piće. Bilo je raznih predloga, da ih sada ne nabrajamo, i 1965. pala je konačna odluka – gradiće se Moravski vodovodni sistem, tako što će se u takozvanim reni bunarima prikupljati podzemne vode u aluvijalnoj ravni pored Velike Morave u selu Brzan.

Izgradnja ovog sistema počela je u avgustu 1965. i bilo je planirano da se za početak iskopaju tri bunara. Međutim, pošto je trebalo da se izgradi cevovod, crpna stanica, postrojenje za prečišćavanje vode i slično, ispostavilo se da opština nema dovoljno para, pa je već u proleće 1966. raspisan narodni zajam i Kragujevčani su na referendumu masovno prihvatili predlog da svojim učešćem spašavaju grad od žeđi. Inače, u to vreme uvođene su višesatne restrikcije potrošnje vode. Moravski sistem počeo je da radi u junu 1969. godine.

Međutim, opet su došle sušne godine, opet kriza u snabdevanju, pa je 1971. počela druga faza gradnje ovog sistema, koja je okončana 1974. godine. Iskopano je ukupno četrdeset bunara, od kojih jedan od početka nije bio u funkciji, a potom su još tri „presušilaˮ. Grad je dobijao veoma kvalitetnu, ali i veoma skupu vodu, zbog velike potrošnje struje. Naime, vodu je trebalo „guratiˮ, prvo iz bunara koji su dubine do deset metara, pa onda do crpne stanice u Žirovnici, pa do postrojenja u Košutnjaku rezervoara na Metinom brdu, a tu je ukupna visinska razlika oko 150 metara. Zbog toga je instalirano više pumpi koje su veliki potrošači struje.

Treći vodovodni sistem

I pored dva vodovodna sistema, grad je ubrzo ušao u novu krizu vodosnabdevanja. Opet je počelo „licitiranjeˮ na pitanje „šta se radi?ˮ, predlagane su akumulacije u Grbicama, LJuljacima, Gornjim Komaricama, pa Studenica, „dovođenjeˮ Ibra, Zapadne Morave, Rzava… Sve dileme presekao je Institut „Jaroslav Černiˮ predlogom da se gradi veštačko jezero na reci Gruža. Po projektu trebalo je da se podigne lučna brana u selu Pajsijević, na mestu poznatom kao Tucački naper. Radovi su počeli 1979. i završeni 1981. godine.

Potom je počelo punjenje akumulacije na površini od oko 900 hektara, sve na teritoriji opštine Knić.

Istovremeno su građena postrojenja za prečišćavanje vode, cevovod do Kragujevca sa tunelom u Vučkovici, novi rezervoari. Sve je to završeno do 1984. godine, kada je Kragujevac dobio i treći vodovodni sistem. Gruža je projektovana za preradu 1.200 litara vode u sekundi, međutim ona radi sa upola tog kapaciteta.
U kakvom je stanju Gružansko jezero sada, šta sve čini ljudski nemar i manjak ekološke kulture, koliko o njemu nadležni (ne) vode računa – to su već savremene teme.

Piše: Miroslav Jovanović