AFERA „INDEKSˮ I DALJE BEZ SUDSKOG EPILOGA: Bruka države i pravosuđa

Kako je bilo pre 19 godina, tako je i danas, optuženi iz korupcionaške afere „Indeks” i dalje su pod pretpostavkom nevinosti budući da još nije doneta pravnosnažna presuda. Mnogi se pitaju kako je moguće da toliko dugo traje sudska „saga” o onima koji su prodavali ispite na Pravnom fakultetu, koji školuje ljude koji treba da štite Ustav i zakon. „Ako pogledate sudski postupak, stiče se utisak da se sve čini kako bi slučaj zastareo”, upozoravajuće su bile 2021. godine reči Zorana Ivoševića, pokojnog bivšeg sudije Vrhovnog suda Srbije. On je tada ocenio da je afera „Indeksˮ velika bruka za društvo, a da država, umesto da sankcioniše odgovorne, čini sve da oni prođu nekažnjeno.

Zbog maratonskog procesa stručna javnost proziva srpsko pravosuđe za neefikasnost. Sagovornici „Kragujevačkih” ukazuju na nespremnost pravosuđa da se izbori sa obimnim koruptivnim predmetom, traljav rad sa elementima opstrukcije i na uticaj moćnih grupa. Neki pitaju i kakav efekat može imati presuda posle gotovo dve decenije, kada je većina optuženih profesora otišla u penziju, a neki su preminuli.

Čini se i da je razvlačenje suđenja uticalo na to da afera, koja je svojevremeno uzdrmala javnost, sada pada u zaborav.

Prva grupa profesora i saradnika uhapšena je u 20. februaru 2007. godine, zbog sumnje na korupciju. „Pali” su ondašnji dekan Sveto Purić, pomoćnica ministra prosvete i redovna profesorka Emilija Stanković, prodekan za finanije Božin Vašković, profesori Ivan Čukalović, Predrag Stojanović, Dragana Petrović, Dragan Bataveljić i docent Srđan Đorđević. Na „listi” su bili i šef službe za studentska pitanja Zoran Simović, kao i Saša Jovanović iz Velike Plane. Uhapšenima se 9. marta pridružio i dugogodišnji dekan, profesor krivičog prava Bora Čejović.

Afera je otkrivena kada je autolimar Jovanović, koji je pomagao u primopredaji mita, prikrivenom isledniku Tomislavu Spasiću iz Smedereva ponudio diplomu Pravnog fakulteta, kako bi mu Spasić zauzvrat stopirao istragu o nelegalnoj trgovini automobilima. Jovanovićeva veza na kragujevačkom Pravnom fakultetu bila je profesorka Dragana Petrović, koja je tokom policijske istrage uslikana kako prima novac od prikrivenog policijskog službenika.

Ubrzo posle prvih hapšenja, krug osumnjičenih se proširio na gotovo 90, među kojima su 23 profesora fakulteta u Kragujevcu, Beogradu i Nišu, posrednici i studenti. Osumnjičeni su za 122 krivična dela i 250 nezakonitih radnji. Prema optužnici, ispiti na Pravnom fakultetu su se prodavali za sume od 500 do 1.000 evra, dok su se diplome mogle kupiti za iznose od 12.000 do 16.000 evra.

Gotovo tri godine posle prvih hapšenja, suđenje u aferi „Indeks” zvanično je počelo 21. septembra 2009. godine, pred većem Višeg suda u Smederevu, kojim je predsedavala Slađana Bojković. Postupak je vođen pred sudom u Smederevu, jer je prva prijava podneta tamošnjoj policiji. Početak glavnog pretresa je mnogo puta odlagan zbog procesnih razloga i zahteva odbrane. Prvostepeni postupak trajao je punih deset` godina, a prva presuda je izrečena tek u decembru 2019. godine. Uručenje prvostepenih presuda počelo je tek 17. maja 2021.

Čekajući presude, optuženi profesori su normalno radili na fakultetu, ako se izuzme pauza od jedne godine posle otkrivanja afere, napredovali su i držali “vlast” na fakultetu. Na dekanskom mestu bili su Predrag Stojanović (u dva mandata) i Nenad Đurđević, Srđan Đorđević  je bio prodekan za nastavu, pa potom i dekan, dok je Sveto Purić do penzije bio prodekan za finansije, a profesorka Dragana Petrović je karijeru nastavila u Institutu za uporedno pravo u Beogradu.

Viši sud u Smederevu izrekao je prvostepenu presudu za 27 optuženih za prodaju diploma i ispita. Sudsko veće je 16 optuženih, od kojih je 12 profesora, osudilo na ukupno 61 godinu zatvora. Inače, Više javno tužilaštvo u Smederevu tražilo je oko 120 godina zatvora za sve optužene. Na najvišu kaznu zatvora od osam godina zatvora osuđen je profesor Sveto Purić, a njegove koleginice Dragana Petrović na sedam godina i Emilija Stanković na pet, Saša Jovanović na šest, profesor Božin Vlašković na četiri, a Dragan Mrdalović na šest godina. Profesor Ivan Čukalović, koji je preminuo 2021. godine, dobio je dve godine zatvora, nekadašnji šef Studentske službe Zoran Simić pet, profesori Milena Petrović, Srđan Đorđević i Nenad Đurđević po tri godine i tako dalje.

– Oglašeni su krivim u prvostepenoj presudi svi oni optuženi za koje u međuvremenu nije došlo do zastarevanja, pre svega krivičnih dela falsifikovanja javnih isprava ili se radi o onima gde je tužilaštvo u međuvremenu odustalo od gonjenja ili je reč o licima koja su umrla. Dakle, za njih nije doneta osuđujuća presuda iz razumljivih, objektivnih okolnosti. Svi drugi su prvostepeno oglašeni krivim, kaže za „Kragujevačke” redovni profesor Pravnog fakulteta dr Zoran Čvorović.

Posle ulaganja žalbe na prvostepenu presudu, Apelacioni sud u Beogradu je 2022. godine potvrdio oslobađajući deo presuda, a osuđujuće ukinuo i naložio novo suđenje pred Višim sudom u Smederevu. Iz smederevskog suda nismo dobili odgovore na pitanja da li su otpočela ročišta, kakva je procedura za ponavljanje postupka i da li će se ponovo izvoditi dokazi.

– To je najveća korupcionaška afera u Srbiji do danas. I već ta činjenica je morala da utiče na pravosuđe da se upravo na takvoj aferi pokaže da je kadro da izađe na kraj sa korupcijom, da u razumnom, kratkom roku, donese pravnosnažne presude i time pošalje jasnu poruku javnosti, kao i potencijalnim izvršiocima krivičnih dela da neće proći nekažnjeno. Dakle, ne samo osuđujuće presude, već i oduzmanje imovine stečene krivičnim delom. Međutim, ništa od toga se nije desilo. I umesto da afera „Indeks” bude znak spremnosti pravosuđa da izađe na kraj u borbi sa korupcijom i to u obrazovnom, najvitalnijem sektoru za jednu naciju i državu, ono je ovakvim traljavim radom koji ima sve elemente opstrukcije, pokazalo da nije kadro da se nosi sa korupcijom, ocenjuje profesor Čvorović.

Profesorka Pravnog fakulteta u penziji Dušica Palačković, koja je bila dekanka godinu dana posle otkrivanja afere „Indeks”, kaže da je razumljivo da odbrana koristi sve načine da razvlači postupak, ali smatra da je „osnovna greška pravosudnog sistema to što je vrlo neefikasan i podložan različitim uticajima”.

– Bile su afere i u Bosni i Hrvatskoj koje su u razumnom roku dovedene do kraja. Ovde je trebalo dve godine za podizanje optužnice, koja je tek 2009. stupila na snagu, a u međuvremenu je dopunjavana i menjana. Zatim je trebalo deset godina do prvostepene presude – 2019, iste godine su izjavljene žalbe. Očigledno je da se išlo na razvlačenje. Bilo je preko 20 zahteva za izuzeće i tužilaštva, i sudija, i predsednika veća, kaže Palačković koja je bila jedan od svedoka u postupku.

Ona je uverena da je u obimnom predmetu trebalo razdvojiti postupak na određene grupe ljudi.

Čvorović smatra da još ima vremena da pravosuđe osvetla obraz u aferi „Indeks” budući da je zastarelost kod koruptivnih krivičnih dela 30 godina.

– Profesor Pravnog fakulteta Marko Pavlović objavio je niz naučnih članaka i dokazao da se radi o planiranoj, svesnoj opstrukciji sudskog postupka. Već samo jedan element ukazuje na tu činjenicu. Specijalno odeljenje za organizovani kriminal u Beogradu se u ovom slučaju oglasilo nenadležnim, iako je i laiku jasno da se radi o organizovanom kriminalu, jer imamo ogromnu grupu lica, u tom trenutku 89, koja su povezana vršenjem istih krivičnih dela i koja rade u istoj ustanovi, među njima je bilo i studenata i nekih advokata. I to su jasni elementi koji pokazuju da se radi o krivičnom delu organizovanog kriminala, kaže profesor Čvorović.

„Indeksovci” su prepušteni Višem sudu u Smederevu koji, smatra Čvorović, nije ni kadrovski, ni organizaciono sposoban da se nosi sa ovim sudskim postupkom. On navodi da je verovatno pod pritiskom „određenih grupa na koje optuženi imaju uticaj” došlo do promene tužilaca koji su pokrenuli aferu „Indeks”. Promenjen je i predsednik sudskog veća, čak i neki porotnici, pa je postupak uvek počinjao iznova.

Čvorović kaže da je to „jadna” slika srpskog pravosuđa.

– Pravosuđe je pokazalo da je nezavisno od zakona i pravde, ali nije nezavisno od uticaja nečega što bismo mogli da nazovemo tajkunsko-političko-kriminalne grupe, koje su imale uticaj u svim vlastima, govori Čvorović.

On je uveren da je korupcija raširena, o tome se nezvanično govori, i na drugim univerzitetima i fakultetima. Smatra da to ukazuje na sistemsku degradaciju univerziteta, profesorskog kadra i da za to postoji više uzroka.

– Jedan od uzroka je što smo u uslovima krize ideja kao društvo okupljeni oko konzumerizma i vulgarnog materijalizma i vi na kraju imate profesore univerziteta i uostalom i advokate, lekare i druge, koji ne vide u svojoj profesiji određenu misiju i koji ne slede vrednosti koje su iznad materijalnog – njima je sve materijalno. Tako da su potrebe jednog prosečnog univerzitetskog profesora, čast izuzecima, jednake potrebama estradne pevačice ili pripadnika nekog kriminalno-tajkunskog klana. Dakle, to je profil ljudi koji danas u većini nažalost predaje na univerzitetu, kaže Čvorović.

Za stanje „krivi” i ulazak „korporativne logike” na univerzitet, te otuda imamo i ljude koji nisu elita i nemaju skrupula kada je u pitanju korupcija.

Čvorović zaključuje da borba protiv korupcije može da se vodi efikasno samo ukoliko ona nailazi na društvenu osudu, ali kod nas korupcionaši nisu javno stigmatizovani, slove za vrlo uspešne ljude, tako da su uspesi u toj borbi ograničeni.

Piše Gordana Mirović