GRADSKI URBANIZAM: Za centar grada potrebne urgentne mere

Autorski tekst: Primedbe na „nacrt druge izmene i dopune Plana generalne regulacije ,,Centar-Stara varoš” u Kragujevcu”

Kao građanin uočavam dva velika problema koje primećujem sam, a na koje su mi ukazivali i mnogi drugi:

1. Saobraćaj u gradskom centru je zagušen sa produženim špicevima koji se dešavaju veoma često. To su periodi kada se saobraćaj odvija veoma usporeno i teško.

2. Nova gradnja u gradskom centru je uzela maha i sve više zamenjuje staro gradsko tkivo novim višespratnicama koje niču i koje će nicati i dalje. Moj utisak, ali i opšti utisak svih sa kojima sam razgovarao, bilo da su stanovnici ili posetioci grada, je da ovom izgradnjom opšta slika grada postaje sve ružnija, bez objekata koji bi mogli postati novi gradski reperi i na koje bismo sa ponosom mogli ukazivati, uz sve veće saobraćajno opterećenje

Ova dva problema su povezana i direktno uslovljena postojećom planskom dokumentacijom, ali i ova koja nam je predočena kroz javni uvid ne donosi nova niti bolja rešenja.

Postojeći ulični milje je nasleđen iz perioda daleko manje gustine stanovanja i daleko manjeg obima saobraćaja. Ulice su uske, a planski pokušaji njihovog proširenja (Gušićeva) ne daju rezultate. Jedan od većih promašaja je pretvaranje glavnih saobraćajnih arterija gradskog centra u apsolutne „pešačke zone”. Protok saobraćaja kroz gradski centar je u potpunosti prekinut, što stvara neverovatne gužve i zastoje u okolnim ulicama i šire.

Ulice koje su pretvorene u „pešačke zone” su kao takve prikazane u planu i time su definitivno pretvorene u nepromenjivu, nasleđenu gradsku strukturu koja ne daje nikakvu mogućnost izmena u cilju poboljšanja protoka saobraćaja. Ovaj trend je preuzet iz gradova na Zapadu u periodu sa kraja prošlog veka, ali bez pratećih a neophodnih sadržaja koji bi opravdali ovakve odluke. Izostalo je podzemno ili nadzemno preusmeravanje prekinutih saobraćajnih tokova, podzemne i nadzemne garaže, formiranje brzih prstenastih obilaznica…

Kao jedino rešenje ovako veštački i nasilno generisanog problema nameće se vremensko razdvajanje korišćenja ovih pešačkih ulica tako da se u radno vreme ili nešto kraće one koriste kao kolsko-pešačke, a popodne, uveče i vikendom kao čisto pešačke. Ovakvo rešenje bi omogućilo nesmetano kretanje saobraćaja u vreme najvećih špiceva.

Novi plan je predvideo zamrzavanje zatečene situacije i nastavak ovog saobraćajnog nasilja bez ikakve ideje kako da se problem reši. Ulice Lole Ribara, Miloja Pavlovića i Kralja Petra prvog od „Štafete do Krsta” mogu bez većih intervencija lako i brzo da postanu kolsko-pešačke. Ulica Branka Radičevića i ulice koje su ukinute pored Suda treba da ostanu kao pešačke zone i ne treba ih vraćati u funkciju. Ulica Miloja Pavlovića nema nikakve predispozicije da bude pešačka, pa čak ni kolsko-pešačka, već joj hitno treba vratiti funkciju jednosmernog saobraćajnog toka od „Zelengore” ka „Uredu”.

Ovakvim rešenjem rešio bi se još jedan problem koji je novim planom ostao nerešen, a to je izgradnja i rekonstrukcija u okviru gradskih blokova koji su u kontaktu sa sadašnjim pešačkim saobraćajnicama. Naime, rekonstrukcija i nivelisanje uličnih venaca nije moguće bez apsolutnog oslobađanja vlasnika od obaveze da obezbeđuju nedostajuća parking mesta za nove kvadrate koje bi izgradili u procesu urbane rekonstrukcije ovih blokova. Apsurd je da se od vlasnika traži obezbeđenje parking mesta u zonama bez kolskih saobraćajnica.

Trenutna situacija u ulicama Branka Radičevića, Lole Ribara i Miloja Pavlovića je da stanari i korisnici lokala masovno parkiraju u ovim „pešačkim zonama” i dovode do apsurda ideju „pešačkih zona”. Pešačke površine koje su izrađene od najjeftinijeg i nekvalitetnog materijala su u potpunosti uništene stalnim kretanjem vozila.

Odgovor koji stalno dobijam od nadležnih da će navedeni problemi saobraćajnog kolapsa biti rešeni izgradnjom Severne obilaznice nisu tačni jer su bazirani na pogrešnoj pretpostavci da će kamionski transport biti uklonjen iz gradskog jezgra. Pretpostavka je pogrešna jer apsolutno ne postoje transportni tokovi koji idu kroz Kragujevac. Kamioni idu u Kragujevac (Fijat, Forma ideale, Trnava…) i iz Kragujevca. Ne postoji tranzitni robni transport koji mora da prođe kroz grad. Glavni transportni koridori Beograd – Niš i Beograd – Kruševac (Priština) su već skoro potpuno pokriveni svojim auto putevima.

Obilaznica oko Kragujevca je potrebna za lakši prilaz perifernim gradskim zonama, ali kao tranzitna saobraćajnica neće imati nikakvu funkciju. Potrebno je hitno preimenovati ovu „brzu obilaznicu” sa ograničenjima u pogledu izgradnje u zoni puta, u linijski poslovni koridor sa naglašenom mogućnošću izgradnje poslovnih objekata celom dužinom obilaznice i planski rešenim saobraćajnim priključcima na nju.
NOVI NACRT druge izmene i dopune Plana generalne regulacije ,,Centar-Stara varoš”, u vezi problema saobraćajnog preopterećenja užeg gradskog jezgra ima još jednu manu: Intenzivna izgradnja stambeno-poslovnih objekata uvek se do sada vezivala za obavezu investitora da obezbeđuje bar jedno parking mesto po stanu, a novim Planom se ova obaveza povećava na 1,1 PM po stanu. U uslovima skučenih gradskih parcela ovaj preduslov se po pravilu rešava izgradnjom podzemnih garaža koje nesrazmerno povećavaju troškove izgradnje na račun kvaliteta stanova i spoljnog izgleda objekata. Investitori, jednostavno, nemaju dovoljno sredstava da objekte izgrade kvalitetno i kompletno, pa se pribegava jeftinim materijalima i objekti već posle nekoliko godina postaju ruinirani. Podzemne garaže su u velikom procentu neprodate i ostaju prazne.

Neodržavane, zapuštene, poplavljene ove garaže postaju mesta za izbegavanje, bez ikakve šanse da se privedu projektovanoj nameni. Izgradnjom ovolikog broja PM prosto se privlače individualna vozila u gradski centar čije ulice gube javna PM zbog ulaza u pomenute garaže i postaju još opterećenije.

Pohvalno je što je novi Plan najzad uvažio pogubno dejstvo prethodno korišćenog pravila da se visine novih zgrada određuju na osnovu veličine parcele, pa su nicali objekti sa neopravdano velikim visinskim razlikama u zoni fasadne regulacije što je kao rezultat imalo neverovatno ružnu sliku uličnih frontova. Novim rešenjem daju se potezi koji duž istih ulica imaju ujednačenu visinu objekata, ali će to usloviti da je ponegde potrebno na malom placu podići visok objekat, što će dovesti do problema sa obezbeđenjem potrebnog broja PM.

Treba uložiti dodatni napor da se ovakve situacije predvide i da za njih važe posebna pravila gradnje koja će omogućiti realizaciju inače kvalitetnog planskog rešenja.

Traba dozvoliti investitorima da umesto besmislene izgradnje višeetažnih podzemnih garaža, plaćaju nadoknadu za potrebna PM koja se moraju obezbediti izgradnjom javnih garaža. Obrazloženje da nema slobodnih lokacija za ovu namenu nije tačno jer je svetsko iskustvo da se za ove potrebe koriste podzemne lokacije ispod gradskih raskrsnica, trgova i parkova. Ni jedan grad u svetu ne obezbeđuje više od 30 posto stambenih jedinica pripadajućim parking mestima. Plan koji je na javnom uvidu treba da predvidi ovakve podzemne lokacije, da ukine u potpunosti obavezu izgradnje potrebnog broja PM na lokaciji, a samim tim bi se omogućio veći procenat zelenih površina uz nove objekte, umesto ogromnog broja spoljnih parking mesta.

Piše Aleksandar Nenković, inženjer arhitekture i nekadašnji glavni urbanista grada