Nikolina je osvojila prestižno priznanje za mlade istraživače „Young Talentsˮ („Mladi talentiˮ) za naučni rad o štetnosti pušenja i poređenju efekata elektronskih uređaja za isporuku nikotina i cigareta. Priznanje joj je dodeljeno na Siciliji u gradu Katanja. Rezultate istraživanja je prezentovala u Kopenhagenu na Evropskoj konferenciji toksikologa (EUROTOX 2024) na kojoj se predstavljaju negativni efekti faktora spoljašnje sredine.
Duvan je uvek štetan
– Imala sam čast da budem dobitnik te prestižne nagrade, koja je valorizovala naš doprinos nauci u ovoj sferi. Kada su se pojavili elektronski uređaji za isporuku nikotina smatrani su potpuno bezbednim. Takođe, bilo je mišljenja da su štetniji od cigareta. Dokazali smo da to nije tako. Elektronski uređaji nisu bezbedni i štetni su, ali u poređenju sa cigaretama su bezbedniji za upotrebu, kaže doktorka Kastratović.
Ona objašnjava da je razlika između pušenja klasičnih cigareta i takozvanih elektronskih u temperaturi. Kod ovih prvih se koristi veoma visoka temperatura, zato što duvan sagoreva, prilikom čega se stvara duvanski dim koji sadrži oko sedam hiljada hemikalija, od kojih je veliki broj štetnih, čak i kancerogenih. Sa druge strane, kada se koriste elektronski uređaji, ne dolazi do sagorevanja, već do grejanja duvana do određenih temperatura. Na taj način se ne oslobađa duvanski dim, nego aerosol koji dokazano manje štetan.
Aerosol sadrži određeni broj štetnih hemikalija, međutim dejstvo aerosola i duvanskom dima su značajno različiti, u smislu da je aerosol bezbedniji, iako je i on pokazao štetne efekte.
Istraživanje je sprovedeno na matičnim ćelijama u usnoj duplji, zato što su one izložene dimu cigareta. Pušači su skloni povredama zuba, sporijem zarastanju rana nakon vađenja zuba i problemima sa desnima.
– Matične ćelije imaju regenerativni pocentijal – obnavljanje. Ako dođe do pojave rana, matične ćelije imaju sposobnost da se samoobnavljaju i da omoguće zarastanje rana. Ako dođe do rane na tkivu, matične ćelije mogu da se umnože i da formiraju zdravi sloj ćelija koji će da omogući da rana zaraste, objašnjava sagovornica.
Doktorka napominje da su obe alternative štetne, ali da je pušenje mnogo štetnije u poređenju sa uređajima za isporuku nikotina. Zato što duvanski dim koji nastaje sagorevanjem duvana sadrži veliki broj štetnih hemikalija koje ispoljavaju loš efekat na regenerativni potencijal. S druge strane, aerosol zbog izostavljanja koraka sagorevanja duvana, ne dovodi do oslobađanja tolikog broja štetnih hemikalija.
Sa naučne strane, korišćenjem uređaja smanjenje su inflamacije (zapaljenja). Praćeni su inflamacijski profil imuniteta volontera pušača i nepušača i zaključak je da su pušači skloniji infekcijama. Kada su istraživali hronične opstruktivne bolesti pluća, zaključili su da je zdravstveno stanje pacijenata nepušača bolje u odnosu na pacijente koji boluju od iste bolesti i koriste cigarete.
– Zdrav vazduh je najbezbedniji. Elektronske cigarete će u nekom trenutku poremetiti zdravlje na određenom nivou, kaže Nikolina.
Doktorka tvrdi da se elektronske cigarete u svetu koriste kao pomagalo za prestanak pušenja i da su tamo dizajnirane kao sredstvo za odvikavanje od pušenja. Prelaskom sa cigareta na uređaje pacijent smanjuje upotrebu duvana i na taj način u nekom trenutku dođe do odvikavanja. Međutim, u Srbiji nije odrađeno slično istraživanje, gde bi se utvrdilo da li je to zaista tako.
Svako od nas treba da shvati da je zdravlje naša odgovornost. Ovim istraživanjima želimo da širimo svest o redukciji štetnosti. Jako je teško da svi budemo potpuno bezbedni i zaštićeni od spoljašnjih efekata, ali malim koracima možemo mnogo toga da doprinesemo zdravlju.
Sledeći korak – doktorat
Nikolina Kastratović ima 28 godina i dolazi iz Jagodine. Upisala je doktorske studije na Fakultetu medicinskih nauka, gde radi kao asistent na Katedri za genetiku. Završila je jagodinsku gimnaziju i bila je nosilac Vukove diplome, potom je upisala studije farmacije na Fakultetu medicinskih nauka, a kao jedan od najboljih studenata u Srbiji bila je dobitnik Dositejeve diplome, a tokom doktorskih studija bila je stipendista doktoranada Ministarstva nauke.
Prošle godine je dobila nagradu Fakulteta medicinskih nauka za najbolji rad u segmentu bazičnih nauka.
– Bila sam baš počastvovana, jer je na fakultetu koji ima ogroman broj izuzetnih istraživača moj rad bio prepoznat kao najbolji. To je nagrada kojom se najviše ponosim, kaže Nikolina.
Kao motiv zbog kojeg je upisala gimnaziju i kasnije medicinu navodi fakultetsko obrazovanje svojih roditelja. Otac joj je hemijski inženjer, a majka profesor razredne nastave. Nikolina ima starijeg brata i mlađu sestru, koji su, takođe, fakultetski obrazovani. Brat je profesor fizike, a sestra stomatolog.
– Bilo je normalno da ćemo svi upisati fakultete. Jedini problem je bio koji fakultet upisati. Ja sam se odlučila za Fakultet medicinskih nauka, jer sam smatrala da je taj životni put najhumaniji i najlepši, navodi doktorka.
Pod mentorstvom profesora Vladislava Volarevića objavila je već pet naučnih radova u prestižnim svetskim časopisima koji istražuju nikotin i duvan i bave se toksikologijom.
– Odlučila sam da se bavim ovom oblašću zato što sam okružena pušačima, koji pušenje doživljavaju kao naviku od koje se ne mogu spasiti.
Kaže da joj je bilo teško da se prilagodi načinu učenja na fakultetu koje iziskuje svakodnevni rad. Ambiciozna je, imala je dobar prosek i želela je da ostane na fakultetu. Dala je sebi cilj da redovno uči i kada je stekla tu naviku, postalo je sve lakše.
– Ovaj fakultet studente nauči radnim navikama i redovnom svakodnevnom učenju. To je bilo ono što je najteže. Nakon što se ta obaveza prihvati, sve je lakše. To je je olakšavajuća okolnost kada su u pitanju ispiti, jer tada se samo obnovi ono što je već naučeno.
Cilj joj je da uskoro doktorira, a njen doktorat će sadržati pet objavljenih radova i dva rada koja će tek izaći. Želi da ostane na fakultetu, jer voli rad sa studentima, nastavu i nauku. Takođe, želela bi da dodatno razvije ispitivanja štetnih efekata spoljašnje sredine i da promoviše njihovu redukciju.
Rad sa stranim studentima
S obzirom na to da radi kao asistent na fakultetu, pitali smo dr Kastratović kakvo je njeno iskustvo u radu sa stranim studentima?
– Prethodnih godina nije bilo lako, zato što su oni doživeli ogromnu promenu. Ne samo što su promenili živornu sredinu, nego su promenili način funckionisanja i učenja i upoznali nove profesore i kolege. Maksimalno smo se trudili da im pomognemo, a da ispunimo ulogu nastavnika i da ih upoznamo sa važnošću svih predmeta i struke koju su izabrali, navodi dr Kastratović.
Ona misli da je jezička barijera bila najveći „kamen spoticanjaˮ, jer studenti prate nastavu na engleskom jeziku. Bilo je potrebno šest meseci da se prilagode učenju na drugi način. U drugom semestru im je bilo lakše da spreme gradivo i da se opuste.
– Važno je da privučemo što veći broj stranih studenata, zato što je medicina grana koja je izuzetno bitna, a Fakultet medicinskih nauka je godinama rangiran između 201. i 300. mesta na Šangajskoj listi 500 najboljih fakulteta u svetu . Prepoznati smo kao jedan od najboljih fakuteta i to je razlog zašto studenti biraju da pređu toliki put da dođu u Kragujevac da studiraju, tvrdi doktorka.
Piše: Maja Đorđević