HUMORESKA: Đaka više nema, ima samo vukovaca

Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet
Nelson Mandela

Kad malo bolje pogledamo naše obrazovanje, i nije tako loše kako nam se ponekad čini. Izgleda da smo mi u suštini nezadovoljan narod, smeta nam ovo, nervira nas ono. Jeste da u našem obrazovnom sistemu ima nekih manjih propusta, kao što su bedne plate prosvetnih radnika koje, kako nam se čini, ne mogu da im obezbede život dostojan čoveka. Zbog toga se prosvetari iz očaja, povremeno, odlučuju na štrajk, ili neki štrajkić, na beli štrajk u crnim vremenima, ali to izgleda da nikog posebno ne tangira. Posebno ne Ministarstvo prosvete. NJih prosvetni radici sve više nerviraju jer stalno pominju neku potrošačku korpu (kao da smo na pijaci), kao i to da se baš mora jesti svaki dan, i to bar dva–tri puta.

Ako posmatramo svetsku istoriju i živote velikih mudraca, oni su se držali genijalnog pravila – samo jedan obrok dnevno. Tako im je ostajalo mnogo vremena za bavljenje duhovnim životom, čitanjem pametnih knjiga, udubljivanje u filozofiju, u raznorazna moralna načela, podučavanje mladih sledbenika… Da su imali tri obroka dnevno ne bi ti mudraci uspeli da učine mnogo toga za istoriju čovečanstva i verovatno bi svi mi još živeli u pećinama. I Ministarstvo prosvete bi nam, verovatno, bilo smešteno u nekoj vlažnoj i memljivoj pećini bez „erkondišnˮ uređaja, jer u to daleko, staro i neprosvećeno doba nije imao ko da ga izmisli.

Zamislite kako bi se tek posmrzavali prosvetni sindikalci koji bi dolazili u pećinu na pregovore o povećanju plata. A po tavanici samo jurcaju slepi miševi i navijaju za čedne prosvetare, koji danas ne smeju da izbace ni đaka sa časa kad pravi nered i haos u učionici. Takav je taj tupavi zakon.

Drugo: zlonamerno je reći da svi u našem obrazovnom sistemu imaju male plate. Eto, na primer, ministarka i nekoliko njenih pomoćnika i zamenika nikad ne bi štrajkovali zbog plate, pa makar ih molilo i kumilo svih sto hiljada nastavnika i nastavnica. To se zove ljubav i odgovornost prema svojoj profesiji i važnoj društvenoj ulozi koja je sažeta u divnim i nežnim rečima – mladi su naša budućnost !

Čitam pre neki dan, posle poslednjeg štrajka prosvetara, ministarka je izrazila veliko ljudsko, nežno i emotivne razumevanje za njih. Možda i više nego što ga oni imaju sami za sebe. Neki su se čak i rasplakali koliko ona poznaje ljusku dušu. Rekla je da i posle neuspelih i mučnih pregovora želi da nastavi razgovore sa njima koji vaspitavaju našu dečicu. Razgovaraće i dva, tri puta nedeljno, ako treba. Možda i svaki dan. Možda i to dva-tri puta dnevno. Možda i celovečerno. Ozbiljni razgovori sve do praskozorja, najlepše srpske reči za prošlu 2023. godinu.

A, brate rođeni, izgleda da smo malo razmazili te prosvetare: čas hoće plate, čas neće da ih učenici i roditenji tuku ! Odlučite već jednom šta hoćete, a šta nećete. Ne može sve, nismo mi zemlja izobilja. A i ako vas mučki prebiju đački roditelji traumatologija i gips su besplatni. Pa, gde to ima u svetu?

I onda ministarkino finale u praskozorje: Drage i poštovane kolege, od povećanja plate ništa nema, pa makar dubili na glavi !

Ako ste po prirodi pesimista i mislite da je u našem obrazovanju sve otišlo na glavačke, verovatno kad se dubi na glavi, varate se. TU SU NAŠI VUKOVCI DA NAM OSVETLAJU OBRAZ! I to baš, baš…

I pored svih teškoća, ove godine u Srbiji opet imamo značajan porast učenika-vukovaca, iako ukupan broj učenika stalno opada. Ništa ne može zaustaviti želju za znanjem naših vukovaca. Prema najnovijim podacima u izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u protekloj 2023/24. srpsko obrazovanje je, od ukupnog broja osnovaca, iznedrilo 7.780 novih i svežih nosilaca Vukove diplome. Prostije rečeno, to je preko 13 posto, a trend rasta se nastavlja uz silovatu podršku ambicioznih roditelja. Doduše, pomalo uz inovativne metode – izmicanje stolice nastavniku, gađanja klupom i stolicom istog, a posebno uz onu čuvenu roditeljsku parolu – ZNAŠ LI TI KO SAM JA ? Anonimne prijave nastavnika prosvetnoj inspekciji se ne računaju. Ali, kako rekoše, mudri Latini: Cilj opravdava sredstvo !

Ipak, najprostije rečeno, da bi našim dragim čitacoma bilo potpuno jasno: Svaki sedmi ili osmi osnovac u Srbiji je izvanredan đak ! Da bolji ne može biti.

Eto, tako kako smo krenuli uskoro u Srbiji neće biti đaka, postojaće samo vukovci.

Izgleda da to i nije neki nedostižni cilj. Čini mi se da sve ide u tom dobrom pravcu – prosvetni radnici će sledeći vid svog protesta manifestovati tako što će svim učenicima podeliti sve same suve petice.

A ako se slučajno i desi da neki đak i njegovi roditelji odbiju da se njihovom detetu, u njegovom interesu, zaključe sve same petice, tog jadnika će poslati da bude eksluzivni eksponat u Pedagoškom muzeju u Beogradu,

Piše: Petar Stefanović