Izjava predsednika Vučića da poljoprivrednici dobijaju penzije, a ne plaćaju doprinose, već im država to poklanja, uvredile su dva proizvođača iz Jarušica, koji su 37 godina plaćali doprinose. Tačno je da ih mnogi ne plaćaju, ali takvi i ne dobijaju nikakvu penziju
Aleksandar Vučić daje toliko izjava na razne teme da je teško pohvatati kad je šta o čemu rekao, ali jednu izjavu seljaci su dobro upamtili jer ih je sve proglasio za socijalu na državnim jaslama. Pre desetak dana on je rekao da poljoprivredne penzije jako snižavaju prosek penzija u Srbiji, jer su veoma niske, a takve su zato što seljaci ne plaćaju doprinose, već im država ta davanja poklanja, kao socijalu, a takvo rešenje ne postoji nigde u svetu.
U ovoj izjavi nisu se preopoznali Ratko Živanović i Slavoljub Marković iz Gornjih Jarušica, od prošle godine poljoprivredni penzioneri koji imaju rešenja u kojima piše da su plaćali doprinose za penziju oko 37 godina, sve izračunato u mesec i dan. Oni se osećaju uvređeno od prvog čoveka države i dokumentuju da je izrekao neistinu pred milionskim auditorijumom, a sve seljake neprimereno i lažno obeležio kao parazite zemlje.
Plaćali kvartalno
Još više dvojicu Jarušičana boli što danas primaju penziju od oko 23.000 dinara, koliko dobijaju i svi oni koji imaju minimalni plaćeni staž od 15 godina i jedan dan. Uspostavljena je linija ujednačavanja, pa tako izlazi da su njih dvojica uzalud davali novac 22 godine.
Ratko Živanović dobio je rešenje o penzionisanju kao poljoprivrednik i taj mu status kreće od 11. septembra prošle godine i ima 36 godina, osam meseci i 10 dana uplaćenog staža. Doprinos za penziju od 1986. godine, otkada je uvedena, razrezivan je godišnje, a plaćan tromesečno. Tako je prošle godine celokupan doprinos bio 105.000 dinara.
Živanović je sve redovno plaćao, osim jedne godine kada su svi bili oslobođeni obaveze zbog velike suše, ali ta godina na kraju nije ni uračunata u staž. Po prvom rešenju dobio je penziju od 17.900 dinara, ali je nakon povećanja njen iznos danas 21.733 dinara. Sa tim parama on teško može da opstane, srčani je bolesnik, a samo jedan lek košta 4.000 dinara. Mora da nastavi svakodnevno da vozi traktor, iako mu je lekar to zabranio. I još je nabeđen da mu država poklanja pare.
I Slavoljub Marković je u rešenju prošle godine dobio da je plaćao doprinos tačno 37 godina, tri meseca i osam dana, a iznos penzije 23.000 dinara. Gotovo istu penziju od 20.600 dinara dobija i njegova majka koja je uplaćivala minimalni staž 15 godina. Zapravo, kada je uvedeno obavezno penziono osiguranje za poljoprivrednike 1986. godine, oni seljaci koji su bili najstariji i ostalo im je malo do napunjenih 65 godina života (za žene manje) plaćali su 10 godina doprinose, a država im je poklanjala pet godina. To je slučaj sa Slavoljubovom majkom i sa hiljadama građana širom Srbije, ali se nikako iz tog rešenja ne može izvesti zaključak „da država plaća penzije poljoprivrednicima, a oni ne plaćaju doprinose, odnosno poklanja im novac iz budžeta”, kako je izjavio Vučić.
– Iz izjave predsednika izlazi da bi seljaci imali veće penzije da su plaćali doprinose. Ja bih Vučiću pokazao ovo rešenje i pitao ga – koliko sam ja uplaćivao vrati mi, a penziju mi smanji na pola. Nisi mi ništa poklonio, kaže Ratko Živanović.
Većina ne plaća
Procena naših sagovonika jeste da veliki broj obveznika poljoprivredne penzije u zemlji ne plaća doprinose. Njima se uredno vodi dug i zaračunava kamata. Dugovi su i preko milion dinara kod pojedinih iz ovog kraja. Da i oni dobijaju penziju, Vučić bi bar delimično bio u pravu. Međutim, ne dobijaju ništa, odgovaraju uglas Slavoljub i Ratko, pa predsednik sto posto nije u pravu. Njima se vodi dug i oni nisu motivisani da plaćaju jer vide da će svi dobiti isto, ma koliki staž da imaju. Minimalno je da uplate za 15 godina i mogu odmah da se penzionišu, a mogu da plaćaju i više, kao Ratko i Slavoljub, ali im to neće pomoći u visini primanja.
Postoje rešenja da se doplati praznina u stažu, koja se reguliše u Republičkoj upravi javnih prihoda, Filijala Kragujevac. Tako je, po svedočenju naših saradnika, jednom meštaninu nedostajalo dve godine staža do 15 godina osiguranja i rečeno mu je da doplati 120.000 dinara. Kada je to doplatio dobio je odmah pet mesečnih penzija retroatkvino jer je pre toliko vremena ispunjavao uslov za penziju, odnosno 15 godina staža.
Ali, nije se desilo da neko duguje, a da mu „leže” penzija, kako je izjavio prvi čovek države. Kod seljaka vlada uverenje da će onima koji su nagomilali veliki dug po ovom osnovu biti otpisano. Zašto tako misle? Zato što je mnogo toga u ovoj zemlji u raznim fazama otpisivano, počev od duga za struju, pa će tako i ovo.
Tokom poslednje tri i po decenije pravila u ovoj oblasti stalno su se menjala, pa i za poljoprivredne penzije. Godine 2003. tadašnja DOS-ovska vlast uvela je uslov da moraju da se plaćaju doprinosi za penzijsko ako neko želi da dobija subvencije za obradive površine od 17.000 dinara po hektaru. Tako je dat dodatni motiv za ovo plaćanje.
Međutim, dolaskom naprednjaka na vlast 2012. godine ove subvencije su praktično ukinute, to jest smanjene su na 6.000 dinara po hektaru. Tada je i motiv za plaćanje drastično smanjen. Danas su naprednjaci, pod pristiskom blokada i protesta seljaka, opet uvećali subvencije i to tokom prošle godine 18.000 dinara po hektaru obradivih površina, a od ove godine još po 17. 000 za seme i zaštitu, plus 50 dinara subvencije za litar dizela od 179 dinara, do 100 litara po hektaru.
Ali, ova davanja nisu uslovljena redovnošću plaćanja penzionih doprinosa. Stoga ima seljaka koji se zalažu za ponovno uvođenje ovog uslova, upravo da neki ne bi prošli kao dvojica meštana Gornjih Jarušica, koji sigurno nisu usamljeni. Sa tim se slaže i Ratko Živanović.
– Najveće žrtve smo ispali mi koji smo redovno plaćali doprinose. Zbog toga bi bilo pošteno da se donese neko pravedno rešenje, neki prosek koji bi odgovarao našim davanjima, predlaže on.
Ima predloga da se onima koji imaju dug za doprinose i neće da ga plate otpiše kompletan dug i da oni ne dobiju nikakvu penziju. Onima koji se izjasne da hoće da dobijaju penziju da se naloži da plate zaostali dug, ali da im se otpiše kamata, što je rešenje koje je bilo na snazi od 2008. za vreme DOS-a i nastavljeno još četiri godine posle smene vlasti, do 2016. godine.
Ovakav predlog, kako saznajemo, došao je do Vlade kada je ministar poljoprivrede bio Branislav Nedimović, ali je reakcija bila negativna. Kako da se otpišu kamate, odakle će onda da se plaćaju penzije? Pa onda ih ukinite, komentarišu pojedini seljaci. Ovako ostaje pat pozicija. Velikom broju poljoprivrednika se gomilaju dugovi sa kamatom, oni ne dobijaju penziju, ali i ne plaćaju doprinos. Ili, što bi rekao predsednik, svi dobijaju penziju, a niko ništa ne plaća.
POLJOPRIVREDNE PENZIJE
Skoro četiri decenije iskustva
Za 37 godina, koliko je prošlo otkad je u Srbiji uvedeno obavezno poljoprivredno penziono osiguranje, bilo je dosta promena zakonskih rešenja i steklo se dosta iskustva o rezultatima koji su pokazani. Obavezno osiguranje stupilo je na snagu od početka 1986. godine. Svi članovi poljoprivrednog domaćinstva stariji od 15 godina bili su obveznici ovog osiguranja, odnosno plaćanja doprinosa, osim ako deca nakon osnovne škole nastave dalje obrazovanje.
Jedan član je bio nosilac domaćinstva i plaćao je duplo veći doprinos od ostalih. Poljoprivrednici kažu da je do 1990. godine bilo teško plaćati, a ako se na vreme ne plati dolazile su komisije i popisivale stoku radi zaplene. U narednoj deceniji koju su obeležili ratovi i sankcije plaćanje doprinosa olakšala je inflacija, smatraju proizvođači.
Potom je 2000. godine došla nova vlast i 2003. godine uvela registraciju poljoprivrednih domaćinstava za vreme ministarke Ivane Dulić Marković. Do 2012. godine postojao je uslov da registrovano domaćinstvo mora da plati godišnji doprinos za penzijsko da bi dobio subvenciju po hektaru obradivog zemljišta od 17.000 dinara za seme, đubrivo i naftu.
Kada je na vlast došao SNS taj uslov su ukinuli, a mnogi seljaci smatraju da su ustvari ukinuli i subvencije jer su ih sveli na iznos od 6.000 dinara po hektaru. Ova vlast je dozvolila da se registruju kao poljoprivredna domaćinstva i zaposleni iz bilo koje struke, lekari, inženjeri, pravnici koji poseduju obradivu zemlju, a koju su nasledili i praktično je iznajmljuju.
Od 2008. go 2016. godine poljoprivrednici su mogli da plate dug za penzijsko osiguranje bez kamate, što znači samo glavnicu i većina je uplaćivala staž od 15 godina i jedan dan, jer se time sticao uslov za penziju. Godine 2003. bila je još jedna promena, jer je tada izašla Uredba da u gazdinstvu nisu svi obveznici ovog poreza, već samo jedan član, a ostali mogu da izađu dobrovoljno iz ovog osiguranja. Ovo su mnogi seljaci iskoristili da prebace osiguranje na neko od dece ako su imala više od 15 godina staža, ali oni bez potomstva to nisu mogli da urade.
