Kad je naš Veliki Ćaci obećao da će skloniti Ćacilend pred Novu godinu, neki opozicionari su odmah posumnjali u njegove reči, ali poenta je da je to pomenuto očigledno na insistiranje Evrope. Jer, izgleda Evropa hoće da smanji tenzije u srpskom društvu i da dovede našu lađu u mirnu luku, bez prevelikih potresa.
No, Evropa nam za januar sprema komisiju evropskog parlamenta koja treba da se uveri u stanje demokratije u Srbiji. Te će teško moći da izvrda uvođenje nekih novih momenata u naš politički život. A koliko on može da vrda vidi se po izborima za REM.
No, srećom, prošlo je vreme Angele Merkel, koja mu je pomogla da dođe na vlast da bi završio posao oko Kosova, što je on besprekorno uradio.
Ali, zato je Amerika pod Trampom počela da se brine o ljudskim pravima, jer je u njihovom predstavničkom domu izglasan zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana u kome se jedino Srbija pominje poimence zbog nedostatka demokratije, rđavih izbornih uslova itd.
Kušnerova firma je već ranije odustala od pravljenja hotela na mestu generalštaba, jer ne želi da radi nešto protiv volje naroda. Veliki Ćaci je poludeo, počeo je da vređa blokadere i narod koji ih podržava. I definitivno je počeo da gubi kompas. Naprasno je doneo odluku da Srbija ne ide na samit EU – Zapadni Balkan i time još više izazvao Evropu, koja sve više pokazuje da želi Srbiju u svojim granicama, ali ne sa sadašnjim predsednikom na čelu.
Izgubio je pozicije na „tri od četiri stuba srpske politikeˮ, ali to nije promenilo gotovo ništa u njegovom pristupu stvarima, osim što je malo više podbuo u licu! Majstorski je mahinator i manipulator. Koliko je samo manipulisao i opoziciju i Evropske „partnereˮ! Kako je okrenuo veliki uspeh opozicije na izborima 2023. u svoj trijumf, jer uhvativši ga u krađi opozicija je insistirala na tome, ali pošto je on imao sve poluge vlasti u svojim rukama, a Evropska unija nije još bila savladala svoju inerciju i nije ga dovoljno pritisnula, sa podsmehom je odbacio te primedbe uz filozofiju „ko gubi, ima pravo da se ljutiˮ.
Veliki Ćaci je ponovo u decembru oslobodio Niš. Išao je na „spontaniˮ ručak sa gradonačelnikom, u burekdžinicu u kojoj su ga nervozne prodavačice čekale već dugo, šetao se po Nišu, kako kaže iz inata, mada ga boli noga. Zašto on ne angažuje nekog profesionalca, kao što je Lazar Ristovski, da mu režira te ćacijevske bagatele „za Elizu (tj. Anu!)ˮ. Možda bi bile ubedljivije.
Tužilaštvo za organizovani kriminal uveliko radi svoj posao. Pozvao je ministra Selakovića na razgovor. Ovaj je, u stilu pravog ćacijevskog silidžije, umesto da ode u tužilaštvo otišao u TV studio Informera i tamo nazvao tužitelje blokaderima i stranim plaćenicama, ali ipak je morao kasnije da dođe u tužilaštvo, te je najzad podignuta optužnica protiv njega.
Njegov tata Ćaci je zapenio i nastavio da krši Ustav govoreći da će da pomiluje Selakovića i svakog drugog ko bude optužen, ali zato nudi sebe kao optuženog. Kočoperi se i pri tom kao slon u staklarskoj radnji krši sve ustavne norme.
Da li je moguće da neko završi Pravni fakultet u Beogradu, a da toliko ne zna principe pravne države? Jer on s „pravednimˮ gnevom bljuje vatru na one koji su minirali projekat generalštab, te naterali Kušnera da odustane, lišivši Srbiju investicije od 750 miliona evra. Dakle, on misli da lukrativnost tog projekta opravdava svo kršenje Ustava i zakona. Tako ne razmišljaju dobro obrazovani pravnici!
Da smo u stripu o Supermenu, naš Supermen bi bio tužilac Mladen Nenadić, a Leks Lutor bi bio Veliki Ćaci, koji pokušava da pronađe kriptonit (tj. stavljanje TOK-a pod nadležnost vernog Nenada Stefanovića), videćemo kako će mu proći taj džoker.
Inače, priča o aždaji koja ima kijavicu sve više postaje aktuelna. On preti svima koji mu smetaju (ima ih sve više, da pomenemo samo njegovo prostačko ponašanje prema novinarima), zauzima preteći stav kao da će da bljuje vatru, ali samo izlazi dim. Nekada bi tužilac Mladen bio brzometno smenjen, ali sada su se odnosi promenili, napadaju ga sa svih strana, a očigledno mu ništa ne mogu!
Vidi se da sve ima svoj kraj, pa čak i Minimaks Aleksandar. „Mimimum pravne države, maksimum korupcijeˮ. Jer, Evropa je konačno prestala da koristi makijavelističku politiku „cilj opravdava sredstva“: tj. nije važno da li je neko autokrata, kršitelj demokratije, ako sprovodi našu politiku prema Kosovu. Autokrate moraju da budu svesne da njih moćnici iz velikih država koriste kao sunđer za skupljanje prljavštine, ali svaki sunđer se kad ga stisneš isprazni i više nikome nije potreban.
Piše: Vladimir M. Ristić
