Da slike često govore više od reči pokazuju i dela nastala iz teleobjektiva starih kragujevačkih majstora fotografije, koji su ovekovečili najradosniji dan jedne porodice – početak zajedničkog života dvoje mladih ljudi – njihovo venčanje. Fotografi su istovremeno na najbolji način prezentovali i svoj atelje sa utisnutim logotipom na slikama koje i danas traju, kako bi se znalo čijih je to ruku delo. Mladenci su fotografije sa venčanja slali kao razglednice dragim ljudima za uspomenu, najčešće upisujući datum svečanog čina, što danas pomaže da se i po datumima njihovog nastanka sazna više o parovima koji su na slikama.
Na požutelim foografijama kolekcionara Miće Rankovića iz Kragujevca uočavamo ne samo modu doba kada su nastajale, status mladoženja i njihovih nevesta, nego i sve čari građanskih venčanja. Najinteresantniji ciklus fotografija je između dva rata. Prva Rankovićeva kolekcionarska fotografija datira iz 1886. godine, i onda se pakuju sve do posleratnog doba – 1945. godine, pa do novijeg doba.
– Zamišljao sam da napravim kasnije jednu izložbu mlada i mladoženja u dogovoru sa ljudima iz muzeja, da to bude postavka pod nazivom „Najznačajniji trenutak”. Ovo je zbirka koja odražava stanje mirnog, porodičnog života, kojem i danas mladi treba da teže, kaže Mića Ranković kolekcionar svega i svačega i večiti zaljubljenik u Kragujevac, koji sve želi da sačuva od zaborava.
Odbačeni album uspomena
Ideja da počne da skuplja fotografije došla je neočekivano, posle jedne posete vašaru u Kragujevcu. Na buvljaku na kome se svačim trguje, pažnju mu je privukao odbačeni porodični album. Nalazio se na gomili bezvrednih stvari, koje čak nisu bile ni izložene. Znatiželjno ga je uzeo u ruke i prelistao. Video je fotografije mladenaca iz predratnog perioda jedne kragujevačke porodice. Ta neobična zbirka uspomena ga je ganula i podstakla da kupi par fotografija, misleći da ih može razmeniti sa drugim kolekcionarima za druge stvari, koje sakuplja. Počeo je sa dvadesetak fotografija.
– Kada sam u Udruženju kolekcionara rekao da ću skupljati fotografije mladenaca, drugari su počeli da mi donose i tako je zbirka starih fotografija rasla. Na njima se jasno vidi status brčanih parova. Uglavnom su to interesantna građanska venčanja. Neki su se venčavali u lepim, gospodskim odelima, drugi u uniformi, poput vojnih lica sa sabljom, mada u kolekciji imam i fotografije seoskih parova, koji su posle venčanja dolazili u grad da se slikaju u nošnji. I još uvek tragam za novim fotografijama, objašnjava autor zbirke koja obuhvata period s kraja 19. i prve polovine 20. veka, odnosno iz doba vladavine Obrenovića i Karađorđevića – ili bolje reći između dva rata.
On se geografski nije zadržao samo na Kragujevcu i Šumadiji, ima interesantnih fotografija sa venčanja iz Vranja, Niša, Beograda i Jagodine, mada su mu u fokusu Kragujevčani. U Mićinom koferu tuđih uspomena ponajmanje je sa crkvenih venčanja. Iako ih je bilo, retko su se slikali u hramu gde se vide sveštena lica. Uglavnom se fotografisalo po završetku ispred ulaza ili u crkvenom dvorštu.
Jedna fotografija, koja zauzima posebno mesto u Rankovićevom srcu je svadbena fotografija sinovaca Jovana Skerlića. On je bio vojno lice i živeo je u Ćupriji, gde se nalazila velika kasarna za artiljeriju Šumadijskog regiona. Tu fotografiju je mladoženja poslao jednoj kragujevačkoj porodici za uspomenu. Na slici se vidi da je pod kompletnom vojnom opremom, sa ordenjem i sabljom.
– Sve te fotografije su vrlo kvalitetne, pogotovo do Prvog svetskog rata, poznatih fotografa koji su se školovali u Beču. Radili su takozvane kartonke, vrlo postojane, objašnjava Ranković.
Želja mu je da tu svoju zbirku „lepote” nekome pokaže, kako bi se videlo kako je narod nekada živeo, kako se oblačio i pokazivao drugima.
Obavezno pred matičara
Inače, sve slike iz Rankovićeve zbirke rađene su u crno-beloj tehnici, na kvalitetnom papiru, trajne, ali zahtevaju pedantnije čuvanje. Nastajale u ateljeima poznatih kragujevačkih fotografa, kojih je bilo nekoliko u gradu, poput Ljubiše Đonića, čiji je brat otišao za Beograd i tamo otvorio fotografsku radnju posle Prvog svetskog rata. Posle mu se i on pridružio. Imali su radnju na uglu današnje Ulice Crvenog barjaka i Glavne ulice.
Posle Prvog svetskog rata, pošto su Đonići svoj posao preselili u prestonicu, na scenu je stupio fotograf Milovanović, koji je prvi počeo da slika mladence u automobilima, a pre toga u fijakerima, pa onda dolaze Černe i Đorđević.
Mladoženje su uglavnom nosile čuvena „Soko” odela. Snabdevali su se u istoimenoj specijalizovanoj porodavnici koja se nalazila u centru, gde je danas pekara „Jeftić”. A mlade su imale više izbora – birale su haljine iz raznih ateljea i utrkivale koja će da ima lepšu venčanicu. U to vreme devojke su isticale svoju lepotu i nisu se mnogo pokrivale. Neke su pozajmljivale krune, a neke su nosile samo skromni veo.
Imućna gospoda nisu štedela za venčanja i kupovali su najbolje komade, dok su se oni sa plićim džepom snabdevali u radnjama za iznajmljivanje garderobe, koju su posle venčanja vraćali. Ranković je došao je do zaključka da su krajem 19. veka bile skromne venčanice, sve do pojave modnih ateljea i dolaska modnih trendova sa zapada, što se odnosilo i na muške odevne predmete.
U to vreme bilo je obavezno venčanje, posle koga se odlazilo na slikanje u fotografsku radnju, pa na ulicu na takozvano pokazivanje – da građani vide njihovu raskoš i sreću. Svadbe su se pravile obično kod kuće, u okviru porodice, često na otvorenom prostoru, a retko ko je pravio gozbu u kafanama. U Kragujevcu su se posle Prvog svetskog rata svečani ručkovi organizovali u Oficirskom domu, koji je imao je veliku salu i baštu, ali za bogatiji soj ljudi. To je inače, konak kneza Miloša koji je stradao 1941. prilikom napada Nemaca, uništen je do temelja i više nije obnavljan.
– Venčanja su bila interesanta između dva rata, posle završetka Drugog svetskog rata bila su veoma skromna, osećala se nemaština. Mlade više nisu imale onako raskošne haljine, balske do zemlje, nego obične, kratke venčanice, sa velom koliko da pokaže da je nevesta. I tako do današnjih dana, kada se ponovo vraća raskoš i bogata venčanja. Kroz fotografije se vide različiti periodi tog zajedničkog trenutka, objašnjava Ranković.
Na požutelim slikama uglavnom se vide supružnici sa kumovima i starim svatom, tek kasnije se prave zajedničke fotografije sa više gostiju.
