U pozorišta gde je svaka predstava pažljivo pripremana mesecima i gde su pokreti i dijalozi strogo definisani, Bard teatar iz Kragujevca unosi osveženje i potpunu spontanost kroz svoj projekat „ImproVečeri”. Ovaj pristup glumi, koji se zasniva na čistoj improvizaciji i interakciji sa publikom, postao je pravi hit i privukao veliku pažnju javnosti.
Idejni tvorac projekta, mladi glumac Mihajlo Milošević, koji je nedavno upisao glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, objašnjava da je „ImproVeče” pokrenuto u februaru. Kako navodi, cilj je bio da se stvori nešto novo i neviđeno na lokalnoj sceni.
– „ImproVeče” je novi projekat Bard teatra koji smo pokrenuli prošle sezone. Zasniva se na totalnoj spontanosti i prisutnosti u trenutku, objašnjava Mihajlo.
Grupa glumaca iz Bard teatra, zajedno sa povremenim gostima, izvodi improvizacije uživo, a sve se bazira na idejama i sugestijama publike.
– Mi stvaramo scene koje nisu stvorene nikad pre, neće biti stvorene ni nikad posle, samo se stvaraju tu i rađaju u tom trenutku.
Inspiracija za ovaj projekat došla je nakon što je Mihajlo prisustvovao jednoj radionici improvizacije u Šapcu. Međutim, glavni uzor su pronašli u britanskoj komedijskoj grupi „Shoot from the hip”.
– Tu se rodila prvobitna inspiracija i pomislili smo – zašto to ne bismo radili i u Kragujevcu? Kasnije smo otkrili britansku grupu „Shoot from the hip” koja nam je postala glavna inspiracija, dodaje Milošević.
Publika je, kako se pokazalo, sa velikim interesovanjem prihvatila ovaj koncept. Za samo jednu sezonu održano je čak 14 „ImproVečeri”. Mihajlo smatra da je razlog velikog interesovanja upravo u novini i interaktivnosti.
– Novo je, interesantno, interaktivno i smešno, tako da mislim da i publika uživa u tome isto koliko i mi.
Iako improvizacija zvuči kao veliki izazov, Milošević tvrdi da je to, u stvari, vrlo oslobađajuće.
– Koliko je izazovno, toliko je i lako, jer nema pritiska da nešto mora da se desi. Glumci su došli do nivoa da su opušteni i slobodni, dozvoljavajući da se desi šta god.
Jedan od najneočekivanijih trenutaka dogodio se tokom uskršnje epizode.
– Doneli smo jaja i počeli sa kucanjem. U jednom trenutku smo pozvali dečka iz publike na scenu, a on je seo na sva jaja. Svi su reagovali, smejali se, čak ni mi nismo očekivali takav obrt.
Teme zadaje publika
Struktura „ImproVečeri” se sastoji od niza različitih igara. Glavna atrakcija je, kako kaže, „longform” koji najviše podseća na klasičnu predstavu, ali je i dalje potpuno improvizovan.
– Glumci dobijaju naslov od publike, na primer, „Moja mačka ima epilepsiju”, „Tarzan i Džejn su se posvađali” ili „Džin i šest patuljaka”. Na osnovu ovih naslova, grupa od pet do osam glumaca spontano stvara scene koje se na kraju spajaju u smislenu celinu. Nemamo uopšte vremena za dogovore.
Za Mihajla „ImproVeče” nije samo projekat, već i važan korak u njegovom glumačkom razvoju. Kako kaže, improvizacija ga je naučila da se oseća sigurnije i spontanije u životu.
– To mi je bilo od velike pomoći prilikom prijemnog ispita za Akademiju. Na prijemnom je bilo oko 180 prijavljenih, a upisalo je samo nas deset. Nisam osetio tremu, već sam bio spreman da pružim sve od sebe.
Reakcija publike na „ImproVečeri” nije iznenadila glumce, već je bila očekivana. Publika aktivno učestvuje, postavlja pitanja, daje predloge, a sve to u pozitivnom smislu.
– Publika učestvuje u predstavi. Kada bih morao da opišem improvizaciju jednom rečju, to bi bila „sloboda”.
Mentor Mihajla Miloševića, Nenad Vulević, glumac Knjaževsko-srpskog teatra sa 22 godine iskustva, potvrđuje da je Mihajlo uvek bio izuzetno talentovan i posvećen. Vulević je mentor glume u Bard teatru još od njegovog osnivanja 2012. godine i navodi da je njegov rad sa decom zasnovan na principima koji su prilagođeni njihovim interesovanjima.
– Nema gotove metodologije rada sa decom – ja sam program fakulteta prilagodio njihovim interesovanjima. Bavimo se razvijanjem osećaja slobode, discipline i samopouzdanja. To je kvalitet koji kasnije znači u životu.
Kako kaže, improvizacija je ključna jer oslobađa glumca, stavljajući ga na test, ali ga istovremeno primorava da bude potpuno prisutan u trenutku. Uspeh Mihajla i još jednog polaznika, Veljka Trifunovića, koji je upisao režiju u Beogradu, čini ga izuzetno ponosnim.
Ivana Jevrić, osnivač Bard teatra, otkriva da su improvizacije pomogle mnogim glumcima da se oslobode treme i da se pronađu. Priprema za klasične predstave je, s druge strane, dugotrajan i izazovan proces.
Prema Vulevićevim rečima, predstava se priprema mesec, mesec i po dana, a neke grupe i duže. Ivana dodaje da je to posebno izazovno jer rade sa decom koja imaju školske obaveze, aktivnosti i nedostatak svakodnevnih susreta.
– Radimo tako što im podelimo tekstove i prvo su čitajuće probe. Zatim sledi intenzivan period pred premijeru, kada se radi kao u profesionalnom pozorištu, sa kostimografima, scenografima i izradom plakata.
Premijere su uglavnom u Knjaževsko-srpskom teatru, dok se probe i „ImproVečeri” održavaju u prostoru Bard teatra. Neke reprize su izvođene i u Domu omladine, Studentskom kulturnom centru i Pozorištu za decu. Jedna od „ImproVečeri” bila je i u parku, na festivalu roditeljstva, gde su teme i igre bile prilagođene deci.
Na sceni je sve nepredvidivo
U narednoj sezoni, plan je da se održi isti nivo kvaliteta. Mihajlo će biti sa grupom još neko vreme, a zatim ostaju Emilija Mihajlović i Nenad Vulević da vode grupe. U planu su radionice koje će obuhvatiti improvizaciju (Mihajlo), dikciju (Nenad) i psihološki karakter lika (Emilija).
„ImproVečeri” se razlikuju od klasičnih predstava po tome što nemaju dugih priprema i unapred osmišljen tekst. U klasičnoj predstavi, publika zna šta može da očekuje. Međutim, na improvizaciji je sve nepredvidivo.
– Publika gleda kako će se neko snaći u trenutku, da li će to biti zabavno, da li će se neko zbuniti, da li će neko stati, blokirati, i to se dešava, i sve je to deo predstave. Upravo je ta spontanost ono što privlači publiku i čini ih aktivnim učesnicima u predstavi, pričaju glumci.
Za mlade ljude koji razmišljaju o glumi, Nenad Vulević ima jasnu poruku:
– Gluma je prostor za slobodu. To je mesto gde mogu da tragaju za sobom i da se osećaju slobodnije. Svi u timu rade jedni za druge, a svaki pojedinac ima svoju odgovornost.
Bard teatar je pokazao da se na kragujevačkoj sceni može graditi nešto drugačije – pozorište koje uči slobodi, zajedništvu i spremnosti da se reaguje u trenutku. Kroz improvizacije deca i mladi stiču sigurnost, publika dobija priliku da postane učesnik, a grad bogatiji kulturni život. NJihove „ImproVečeri” dokaz su da umetnost nastaje tamo gde se iskreno deli energija, bez unapred napisanog scenarija. Upravo u toj neizvesnosti i spontanosti krije se najveća snaga Bard teatra – da pokaže da je pozornica, kao i život, uvek otvorena za one koji se usuđuju da zakorače.
Piše: Maja Đorđević
