U Liježu, gradu bogatom kulturno-istorijskim znamenitostima, muzejima i galerijama, kragujevački likovni umetnik Zoran Ignjatović postavio je svoju 43. samostalnu izložbu. Reč je o radovima na papiru i instalacijama od papira. Izložba je otvorena 19. marta u Čerčil galeriji u okviru „Wégimont culture asbl” i traje do kraja juna.
Izložba nosi naziv „Rekonekcija”, a u brošuri galerije dat je kratak prikaz kroz ilustracije radova, te se na nekoliko stranica teksta na francuskom jeziku govori i o stvaralaštvu našeg umetnika.
– Izloženi radovi nastali su u periodu od prethodne dve godine, kada se mnogo toga promenilo u životima svih nas. Velika korenita izmeštanja, razdvajanja, ograničavanja, sužavanja životnog prostora, uticala su na sve nas i sve oko nas. Pojavile su se nove veze, novi odnosi, nova razumevanja, uporedo sa nestajanjem starih, prethodnih. O svemu tome umetnik je duboko promišljao, navodi se između ostalog u katalgu.
Na preko četrdeset radova i desetak instalacija Zoran Ignjatović razvija ideju povezivanja kroz različite načine preklapanja, prožimanja, dodirivanja pet geometrijskih elemenata. Svaki od tih elemenata predstavlja po jedno naše čulo, kroz koje doživljavamo svet oko nas.
Začetak nesklada u svetu mogao bi biti u našem intelektualnom poimanju fizičkog tela kao odvojenog od mentalnog i duhovnog.
– A, zapravo, smatra Zoran Ignjatović, sve je povezano.
Svako od nas ima akupunkturne tačke i nevidljive energetske linije koje omogućavaju prenos informacija, svetlosti i energije, odnosno uspostavljanje veze mikro i makro kosmosa, to jest Čoveka i Univerzuma.
Pet različitih geometrijskih oblika ponavlja se na svakom radu, ali su izrađeni i od ogledala i metala. Elementi od metala su postavljeni na postament sa pozivnicom svakom posetiocu da iskaže svoju kreativnost, odnosno da i sam spoji ove elemente onako kako on oseća i napravi svoju novu vezu ili rekonekciju.
– Upravo povezivanjem, kombinovanjem, preplitanjem, osvešćivanjem postojećih konekcija i oslobađanjem onih koje nisu više potrebne jer ne doprinose daljem razvoju”, ističe ovaj kragujevački umetnik, po kojem se na taj način postiže sklad između spoljašnjeg i unutrašnjeg.
– Sve utiče jedno na drugo, a mi smo neodvojivi od celine. Mi jesmo celina, zaključuje on.
Zoran Ignjatović (63) se osim slikarstvom i vajarstvom bavi i ilustrovanjem knjiga, izradom plakata, umetničkim performansima, a režirao je i nagrađeni kratki film „Svako ima pravo na svoje parče neba”.
Takođe, bavi se i pedagoškim radom i pisanjem udžbenika i kritičkih tekstova. Autor je i koautor sedam udžbenika za likovnu kulturu koji su odobreni od strane Ministarstva i trenutno su u upotrebi u osnovnim školama u Srbiji.
Prošle godine je obeležio 33 godine umetničkog stvaralaštva monografijom „In continuum” u izdanju UK „Koraci”, a do sada je, osim u Srbiji, izlagao u mnogim zemljama, uključujući Japan, Ameriku, Škotsku, Grčku, Južnu Afriku, Meksiko… Dela Zorana Ignjatovića nalaze su u zbirkama brojnih muzeja u zemlji i inostranstvu.
