U Galeriji Legata Nikole Koke Jankovića u Kragujevcu otvrena je izložba skulptura „Majstori vajarstva – zbirka skulptura, poklon zbirka Rajka Mamuzića”.
– Kraj pete decenije 20. veka na jugoslovenskim prostorima obeležio je zaokret u spoljnopolitičkoj orijentaciji, a samim tim i na kulturnoj sceni. Liberalizacija na polju umetnosti manifestovala se većim stvaralačkim slobodama, potragom za autentičnim likovnim jezikom, a pre svega zaokretom od socrealizma ka tekovinama domaće moderne umetosti. Posleratne generacije vajara, bilo da je reč o stvaraocima koji su stvarali tradicionalnim vajarskim pristupom, ili autorima koji su se bavili apstraktnom plastikom oslobođenom svakog značenja, svi oni tragalali za pojmom čiste forme putem njene stilizacije i karakterističnih ravnih površina”, ističe istoričarka umetnosti Katarina Babić, muzejska savetnica.
Po njenim rečima, pravi predstavnik epohe bio je vajar Aleksandar Zarin. Geometrija u njegovoj skulputri pojavila se 1954. godine. Prelaz sa lirske na ekspresivnu skulpturu snažnog izraza i upotreba alegorija omogućila mu je promenu postupka, odnosa prema formi i masi, kombinovanje konveksnih i konkavnih oblika, ali i veću slobodu u razvijanju plastičkog sadržaja i proširenja asocijativnog značenja oblika.
Naši velikani skulpture
Slavoljub Bogojević, slikar, grafičar, umetnički ilustrator, početkom šezdesetih godina 20. veka iskoračio je ka enformelu. U tom periodu posebnu pažnju posvetio je izradi crteža i skulptura. Potresna ratna iskustva pretočio je u asocijativne kompozicije od starog nagorelog nameštaja, metalnih klinova i eksera, svodeći njihovu naraciju i deskripciju na minimum.
Autentična pojava u jugoslovenskoj umetnosti bio je vajar Matija Vuković. Ekspresivnom formom i kompaktnim kompozicionim rešenjima, prenosio je sopstvene dramatične vizije kroz figuralnu plastiku snažnog i napetog volumena, redukovanih i deformisanih oblika. Ključni aspekti za razumevanje Vukovićeve plastike svakako su moralne i egzistencijalne prirode.
Milica Ribnikar je sopstvena iskustva reflektovala na materijal i formu upečatljivog likovnog izraza. Konstanta u njenom opusu su ženski aktovi naglešene senzualnosti i pokreta, tema kojom se Ribnikarova okrenula od realnog sveta i otisnula u svet emocija u kome je pronašla lepotu – ideal za kojim je tragala. Može se reći da su prostor i antiprostor, odnosno odnos mase i praznine neke od osnovnih estetskih i formalnih kategorija vajarskih dela Ribnikarove.
Fond skulptura Vladete Petrića predstavlja posebnu celinu u zbirci Galerije poklon-zbirke Rajka Mamuzića. Petrić se bavio spomeničkom i portretnom skulpturom. Zaokupljen je bio figuracijom pre svega, mitološkom i egzistencijalnom tematikom. Razgradnja forme i unutrašnja napetost karakteristike su dela kojima je prenosio svoje narative između racionalnog i iracionalnog, večnosti i prolaznost, kolektivnog i individualnog.
Jovan Soldatović bio je umetnik izrazito lirskog senzibiliteta. Bilo da je reč o portretima, animalistici, aktovima ili slobodnim kompozicijama, njegova formalna rešenja odlikuje sinteza likovnih elemenata. Snažnim ekpresionistički gestom prenosi patos, dok je forma izdužena, a faktura porozna čime je istaknuta prolaznost ovozemaljskog života.
Nikola Janković bio je jedan od najznačajnih vajara realističkog pristupa u srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti druge polovine 20. veka. NJegov vajarski rukopis formiran je u duhu francuske, tradicionalne škole vajanja. Figuralna plastika, a posebno portreti, obeležili su Jankovićev bogat stvaralački opus. Nastojao je da na svojim delima postigne harmoniju između sadržaja i izraza, sačuva jedinstvo forme kao izraz unutrašnje konstrukcije.
Angažovana i avangardna umetnost
– Posleratna jugoslovenska skulptura jedan je od najoriginalnijih i vizuelno najupečatljivijih aspekata jugoslovenskog kulturnog nasleđa. Centralni vizuelni medij društva temeljio se na kolektivnom sećanju koje je u plastici našlo izraza u inovativnim, slobodnim formama – od figuracije do čiste apstrakcije. Vajarska dela nastala u periodu od 1950. do 1970. godine, u internacionalnim okvirima predstavljaju jedinstven fenomen društveno angažovane, ali istovremeno i avangardne umetnosti, zaključuje o postavci izložbe Katarina Babić.
Zbirka skulptura „Poklon zbirke Rajka Mamuzića” sadrži 99 vajarskih dela, prvenstveno skulpture malog i srednjeg formata, realizovane tokom druge polovine dvadesetog veka, koje prezentuju plodne stvaralačke opuse devet umetnika: sedam vajara (Nikole Koke Jankovića, Milice Ribnikar, Angeline Gatalice, Jovana Soldatovića, Matije Vukovića, Vladete Petrića i Aleksandra Zarina) i dvojice slikara koji su shvatanjem i realizacijom skulpture pomerili granice vajarskog dela (Slavoljuba Slave Bogojevića i Zorana Petrovića).
„Nastala kao rezultat Mamuzićevog opredeljenja za stvaralaštvo jedne umetničke generacije, tada prepoznate kao prve posleratne, zbirka skulptura predstavlja otelotvorenje lične vizije kolekcionara. Ona oslikava Mamuzićevu privrženost skulpturi figurativne orijentacije kao i retko opredeljenje za apstraktnu skulpturu slobodnih formi orijentisanih na čisto plastične estetske sadržaje, tada već prisutne na našoj likovnoj sceni”, navodi u katalogu izložbe Jovanka Stolić, viši kustos Galerije Rajka Mamuzića.
Kako ona navodi najstarije skulpture, koje se čuvaju u Poklon zbirci, nastale su u ranim pedesetim godinama prošlog veka, u toku i neposredno nakon završene Likovne akademije umetnika prve posleratne generacije.
– U pitanju su radovi karakterističnih akademsko realističkih rešenja, u kojima su verno predstavljene predmetne činjenice i vidljive pouke profesora. Međutim, promene u likovnom jeziku desile su se iznenađujuće brzo. Radovi nastali samo par godina kasnije svedoče o brzom stvaralačkim sazrevanju ove generacije, o proširenom tematskom repertoaru njihove umetnosti, o novim idejama formalno i likovno izrazitijim, ističe Jovanka Stolić, autorka teksta za katalog postavke.
Izložba „Majstori vajarstva” u Galeriji Legata Nikole Kke Jankovića u Kragujevcu otvorena je do 25. novembra.
KOLEKCIONAR I MECENA RAJKO MAMUZIĆ
Borac za očuvanje nacionalne kulturne baštine
Rajko Mamuzić (Kraljevci, 1915 – Zemun, 1994) bio je kolekcionar, mecena i borac za očuvanje nacionalne kulturne baštine, i bio je jedan od ključnih figura u obnovi kulturnog života Novog Sada krajem pete decenije 20. veka. Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića otvorena je 23. oktobra 1974. godine.
Okosnicu zbirke čini Mamuzićeva privatna kolekcija formirana u periodu od 1953. do 1974. godine, sa 438 umetničkih dela od 35 umetnika.
Piše: Zoran Mišić
Foto: Ivan Stojanović
