Na nedavno održanom prestižnom filmskom festivalu u Puli „Zlatnu arenu” za fotografiju dobio je Kragujevčanin Aleksandar Pavlović. On je bio deo tima u filmu „Proslava” koji je dobitnik „Velike zlatne arene” kao najbolji film na festivalu, a „zlatom” su se istovremeno okitili Bruno Anković za scenario i Bernard Tomić za glavnu mušku ulogu. Ovo ostvarenje dobilo je i najbolje ocene kritičara i novinara.
Inače, film „Proslava” imao je svetsku premijeru na Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je prikazan u glavnoj konkurenciji za koju je konkurisalo preko trista filmova iz celog sveta.
„Dete” sa Pivarskog brda
Aleksandar Pavlović rođen je u Kragujevcu 1977. godine. Završio je Osnovnu školu „Vuk Karadžić” i igrao košarku na Pivarskom bradu. Upisuje Tehničku školu saobraćajni smer i odmarajući se od učenja otkriva ljubav prema kameri, fotografiji i filmu.
Prvi susret sa objektivima imao je na letovanju u Slanom, gde je dobio dvogled od nekog Miše iz Kikinde. Kao većina tinejdžera eksperimentiše snimanjem kamerama kućnih formata. Tim prvim kadrovima pokretnih slika smejao se sa svojim prijateljima, jer je registrovao stvarnost.
Prva profesinalna iskustva stiče na Radio televiziji Kragujevc, gde radi kao snimatelj od 1997. godine. U ekipu je upao zahvaljujući komšinici Ljilji, koja je primetila njegove afinitete i preporučila ga da bude „svitac”, u žargonu rasvetljivač, onaj što drži reflektore. Posle tri dana ostavio je rasvetna tela i prihvatio se kamere, kada se razboleo kamerman Jole. Prvi kadar mu je valjao i uveo ga je u profesiju snimatelja.
Za vreme bombardovanja 1999. sa svojim kolegama snimateljima i novinarima provodio je vreme u „niskom startu” u kafiću kod „Zoke Maradone“. Iz bunta prema agresiji nisu čekali naređenja. Čim negde pukne uzimali su kamere iz redakcije RTK sa drugog sprata u Tržnom centru „Radnički” i odlazili na teren. Prva nagrada kolega bio mu je odlazak na trening za televizijskog snimatelja koji je organizovao Bi-Bi-Si.
Studije kamere na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Aleksandar upisuje 2003. godine. Diplomirao je 2009. na Katedri kamere, odsek Filmska i televizijska kamera.
Od 2014. godine radi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u zvanju vanrednog profesora na nastavnom predmetu „Filmska slika 1”. Pored toga, angažovan je i kao profesor na predmetima „Osnove fotografije 1” i „Osnove fotografije 2” na FILUM-u u Kragujevcu.
Dobitnik je nagrade „Vladeta Lukić” kao najbolji student filmske i televizijske kamere na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2007. godine.
Kroz svoj profesionalni angažman realizovao je veliki broj radova u oblastima reklamnih, muzičkih spotova, eksperimentalnih, dokumentarnih, namenskih, igranih filmova i televizijskih serija.
Dobitnik je više prestižnih nagrada i priznanja od kojih izdvajamo:
– Nagrada „Satelit” za najbolju originalnu kratku formu – veb serija „Samo kažem” (International Press Academy – IPA), Los Anđeles, 2013.
– Nagrada za najbolju filmsku fotografiju – veb serija „Samo kažem”, Laweb fest , Los Anđeles, 2014. godine;
Snimanje po vrletima Like
U nastavku priče Aleksandar govori za „Kragujevačke” o svom radu i angažovanju u nagrađenom filmu.
– Draga mi je nagrada „Zlatna arena” u Puli za filmsku fotografiju igranog filma i nju posvećujem mom pokojnom bratu Marku. Veliki je uspeh dugometražnog filma „Proslava” i što je bio učesnik glavnog takmičarskog programa prestižnog filmskog festivala u Karlovim Varima 2024. godine. Danas filmski autori u Evropi podilaze američkim standarima, za koje su se njihove filmadžije izborile još tridesetih godina prošlog veka. Autorsko pravo danas imaju reditelji, direktor fotografije, kompozitor i scenarista. Svi ostali članovi ekipe su koautori.
Meni je kamera postala prioritet u životu već na prvom susretu sa profesionalnim kamerama na treningu za snimatelje koje su vodili profesori Nikola Majdak i Marko Babac, koji su mi preneli varnicu za filmsku umetnost.
Za projekat „Proslava”, ratne drame hrvatskog filma reditelja Bruna Ankovića i scenaristkinje Jelene Paljan, prvo sam pročitao roman Damira Karakaša po kome je rađen, pa scenario. Kada sam u Lici tražio lokaciju za snimanje, bio sam impresioniran interesantnom, meni nepoznatom geografijom: neprestana vlaga, hladnoća, vetar sa Velebita, kamen prekriven mahovinom… Bilo mi je to inspirativno i odmah sve jasno, nisam imao dilemu. Pisac je došao iz te sredine, sve je to bilo dovoljno za likovnu koncepturu. Svi zajedno borili smo se sa budžetom, radili smo sa malo tehnike, likovnim konceptom oslonjenim na prirodno osvetljenje i estetikom koja odgovara dramaturgiji našeg filma.
Likovni ključ sam definisao kao kontrolisani dokumentarizam, idejom da se gledalac identifikuje sa sadržajem ispred kamere i da bude u ulozi bliskog posmatrača. Film je snimljen iz četiri bloka, po godišnjim dobima. U decembru sam dva dana snimao jesen, u februaru zimu sa temeraturama od minus 15, proleće u aprilu, leto u maju, kada je samo dva dana bilo lepo, sve ostalo vreme padala je kiša. Ekipa mi se „ubuđala” od vlage, opisao nam je Aleksandar Pavlović atmosferu snimanja filma „Proslava”.
„Zlatnu arenu” za fotografiju stručni žiri Festivala obrazložio je na sledeći način:
– Izrazito atmosferičnim kadrovima enterijera i eksterijera, diskretnim pokretima kamere i asketskim, prirodnim osvjetljenjem autor je potencirao surovost, hladnoću i siromaštvo Like. Ovoj cjelini smisleno kontrastira zadnju sekvencu koja optimizmom i bogatstvom vizuala ostavlja gorak okus u ustima.
Inače, nagrada koju je profesor Aleksandar Pavlović doneo je prva nagrada posle 36 godina za direktora fotografije iz Srbije. Prethodnu „Zlatnu arenu” 1988. godine doneo je iz Pule Boris Gortinski za film „Zaboravljeni”.
Sledeća priznanja možemo uskoro očekivati, jer je Aleksandar Pavlović kao direktor fotografije snimio još dva filma. Jedan je već u postprodukciji. Svoje ambicije profesor će usmeriti i ka mentorstvima svojim studentima, bez kojih, kaže, nema napredovanja u ovoj profesiji.
Piše: Miloš Ignjatović
