„Non – paper“ je višeslojan projekat Marine Ilić. Postavku čine digitalni printovi na kliritu – 22 rada dimenzija 28x40cm; tri rada dimenzija 60x80cm, kao i četiri objekta takođe od klirita dimenzija 25×25 cm. Izložba će biti otvorena u utoral, 20. februara, od 20 časovau galeriji „Mostovi Balkana“.
– Kratka složenica (non – paper), sa jedne strane, i čitav spektar nedovoljno definisanih objašnjenja šta sve može da podrazumeva sa druge strane, otvorili su procep u kome nastaje umetnički koncept pod istim nazivom. Ni u radovima mog projekta Non paper – nema papira. Ali postoje poruke izvučene iz zvaničnih izvora, koje sam oblikovala jednostavnim tipografskim i vizuelno grafičkim elementima a zatim odštampala na kliritu. Nasuprot grafičkom oblikovanju spoljašnje strane, kroz proziran materijal nazire se sadržaj radova, gde se unutar spojenih klirita nalaze omoti od bombona, kao jedan od ponuđenih vidova papira, kombinovani sa folijama od lekova, ističe autorka.
Prof. dr Dušanka Komnenić ističe da je „Non – paper“ je višeslojan projekat Marine Ilić.
– Osvrnuću se na nekoliko slojeva, po redosledu po kom sam ih i ja čitala. Prva, intuitivna reakcija je na onaj nivo koji provocira sam naziv non – paper. Jasan je direktan komentar na temu savremenog diplomatskog rečnika. Non – paper bi u slobodnom prevodu mogao da znači „nacrt dogovora“. To je predlog o kom treba da se razgovara i koji ni na jedan način ne sugeriše ishod istog dogovora. Da li ne sugeriše? Ovo je jedno od pitanja koje Marina postavlja. Druga faseta Marininog projekta je bukvalan prevod non – paper ispisa, koji bi značio „bez (fizičkog prisustva) papira“. Marina i ovaj koncept kritički posmatra budući da između dva klirita, nemajući papir kao podlogu za rad, postavlja nasumično sakupljene nusprodukte savremenog života. Zaista, ako pogledamo projekat iz ekološkog ugla, zapitaćemo se: Da li odsustvo papira čini ove kompozicije zeleno – prihvatljivim? Treći nivo „Non – paper“ koncepta je formalni rečnik koji umetnica koristi. Primetan je direktan uticaj Zenitizma, pa samim tim i Ruskog konstruktivizma i Suprematizma. Takođe je evidentna ironija nadahnuta Dadaizmom. Ovo nije slučajnost, već je namera da se preispita pozicija establišmenta (ako u pravom značenju reči isti i postoji) i postave suštinska pitanja istine i nauma. Marina Ilić, koristeći minimalne vizuelne elemente i kreativne intervencije, ovim projektom ogleda posmatrača sa licemerjem, zahteva promišljanje i jasno zauzimanje stava., smatra Komnenić.
