Tokom 13. februara, kao i praznika Dana državnosti, 15. i 16. februara posetioci će moći besplatno da obiđu Muzej „21. oktobar“, jer je 15. februar i dan muzeja. Otvoren je na taj dan 1976. godine.
Takođe, povodom pola veka od smrti jednog od naših najvećih umetnika, Petra Lubarde 13. februara, Muzej „21. oktobar“ poziva građane da besplatno posete njegov legat, ciklus slika „Kragujevac 1941“, kao i stalnu muzejsku postavku.
Petar Lubarda je rođen 27. jula 1907. godine u malom, kamenitom selu LJjbotinju, blizu Cetinja. Bio je jedan od retkih stvaralaca sa ovog podneblja koji je stekao internacionalnu slavu. Govorio je: „I, tek onda kada jedan umjetnik uspije da postane opšti prilog u razvoju umjetnosti, onda je on de facto i nacionalan.“
Umetničku školu u Beogradu upisuje 1925. godine. U Parizu je boravio od 1926. do 1932. godine i od 1938. do 1940. godine. U međuratnom periodu izlagao, pored Pariza, u Rimu, Beogradu i Hagu. Rat provodi u zarobljeništvu u logoru Štalag 17b u Kremsu, Austrija. Od 1947. do 1950. godine boravi na Cetinju, a od 1950. godine do smrti živi i radi u Beogradu. U maju 1951. godine priređuje samostalnu izložbu u galeriji ULUS-a koja je bila prekretnica u celokupnoj poslertanoj umetnosti kod nas.
Dobio je niz nagrada i priznanja: Grand prix na I internacionalnij izložbi u Parizu (1937), I nagrada na Internacionalnoj izložbi u Hagu (1939), Grand prix na Bijenalu u Sao Paoulu (1953), I nagrada na III bijenalu u Tokiju (1955), godišnju Gugenhajmovu nagradu (1956), nagradu Umetničkog udruženja “Rabindranat Tagora“, Kalkuta (1970), Herderova nagrada (1973). Tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka izlagao je u najprestižnijim galerijama sveta. Bio je redovni član SANU. Preminuo je 13. februara 1974. godine u Beogradu.
U vrednoj umetničkoj zbirci muzeja „21. oktobar“ posebno mesto pripada njegovom izuzetnom delu, ciklusu slika Kragujevac 1941, koji se nalazi i u okviru stalne muzejske postavke kao poklon velikog umetnika1969. godineSpomen-parku.Lubarda je uz ciklus ostavio testament sajedinim zahtevom – da dela nikada ne napuštaju grad.Od otvaranja Muzeja 1976. godine, postao je deo stalne postavke.
Zbirka se sastoji od 27 slikanastalih su između 1966. i 1968. godine.Različitih suformata, od malog do monumentalnog, rađene upotrebom neuobičajenih veziva, mahom industrijskih: vinilskih i alkidnih smola, nitro veziva, akrilika.
Ciklusom Lubarda je posebno naglasio ideju o drami i tragediji, ali i nesalomivosti života uprkos smrti i razaranju. Jasnim asocijacijama i simbolima neosetno preklapa dve tragedije rata, ličnu, sopstvena teška iskustva izlogora Krems i kolektivnu, streljanje više hiljada civila Kragujevca i istovremeno obe podiže na bezvremene slojeve.
Po njemu: „Svaka tragedija je ljudska i nema lokalno obeležje”.Lajtmotiv ciklusa bili su Njegoševi stihovi iz „Gorskog vjenca”: „Na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokolenje”.
Osobenost dela je što svaka od 26 manjih slika predstavlja neku vrstu skice i pripreme za veliko platno Dosta krvi, dosta ubijanja, a istovremeno se većina njih mogu posmatrati i kao zaokružena, celovita dela koje šalju snažne poruke.
