Miloš Stevović, ispred koalicija Nova snaga Kragujevca, oglaso se saopštenjem za javnost:
– Nakon tragedije u Novom Sadu, Građevinski inspektorat Grada Kragujevca je po prvi put javno izneo detaljan izveštaj kontrole stanja objekata u javnoj svojini u Kragujevcu. Pregledano je oko 350 objekata od čega je deset odsto proglašeno za nebezbedne, delimično bezbedne ili urušene.
Među ugroženim objektima nalaze se nažalost i objekti zdrastvenih ustanova. Na spisku inspektorata su tri objekta koja treba potpuno zatvoriti – Klinika za neurologiju, Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju (popularni RH centar) i Dnevna psihijatrijska bolnica. Pored njih i više zgrada UKC su proglašene kao nebezbedne – Klinika za nefrologiju i dijalizu, Klinika za urologiju, Klinika za pulmologiju, kao i Klinika za pedijatriju. Ako uzmemo u obzir da je Klinika za pulmologiju pre par godina renovirana, a da pritom objekat nema građevinsku dozvolu, mogu se naslutiti razmere građevinskog mešetarenja. Na spisku inspektorata Centralni dečiji dispanzer je okarakterisan kao građevinski bezbedan, ali bez bezbednog prilaza za pacijente.
Ovom sumornom spisku nebezbednih zdravstvenih objekata svakako treba dodati i zgradu Specijalističke službe Doma zdravlja Kragujevac čiji je ulaz iz Zmaj Jovine ulice u međuvremenu zatvoren za pacijente nakon objavljivanja izveštaja gradskog građevinskog inspektorata.
Na spisku nebezbednih objekata nalazi se i više škola, među kojima su Prva kragujevačka gimnazija, Osnovna skola „Đura Jakšić“, Osnovna škola „Natalija Nana Nedeljković“, itd. Tu je i veliki broj zgrada mesnih zajednica i kancelarija koje pripadaju lokalnoj samoupravi, a koje su zbog dugogodišnjeg neodržavanja nebezbedne za upotrebu ili sklone urušavanju. Najnebezbedniji su objekti u prigradu i selima, a njihovo stanje nam indirektno opisuje i stanje lokalne samouprave u gradu Kragujevcu.
Zbog takvog nedomaćinskog i neodgovornog odnosa lokalne samouprave veliki broj žitelja prigradskih naselja dovelo je u situaciju da za najobičnije i najjednostavnije poslove koje su godinama završavali u mestu svog prebivališta moraju da putuju u centar grada.
Ako spisku građevinski nebezbednih objekata dodamo i dva objekta dečije zastite (objekat obdaništa „Leptirić“, koji je već raseljen, i obdanista „Bubamara“), lako je zaključiti da se lokalna samouprava u poslednjih nekoliko godina ne bavi ovom temom, već polako svoju zakonsku obavezu u oblasti dečije zaštite prepušta polako privatnom sektoru.
Među nesigurnim objektima nalaze se i dva nadvožnjaka – Pešački most koji je jedan od istorijskih simbola grada i deo Miloševog venca, kao i nadvožnjak u ulici Jovana Ristića o čijoj frekventnosti i značaju za saobraćajnu povezanost žitelja naselja Pivara, Bresnica, Teferič i Trmbas sa centrom grada je suvišno govoriti.
Grad u kojem se ruše klinike, a koji za njihovo izmeštanje nema nikakvog rešenja ili je ono katastrofalno kao u slučaju prebacivanja RH centra u višespratni objekat bez lifta u kome valjda treba da se rehabilituju nepokretni i polupokretni pacijenti. Grad koji ni posle dvanaest godina nije dobio dugo najavljivanu novu zgradu Kliničkog centra, koji nema ni Opštu bolnicu, u narednom periodu će ostati i bez postojećih zdravstvenih objekata. Grad koji nema bezbedne škole i obdaništa, koji je na većem delu teritorije zatvorio objekte lokalne samouprave, gde su dva dela grada preko Lepenice povezana nestabilnim nadvožnjacima jednostavno – nema svetlu budućnost.
Ovo je deo razloga zbog kojih svaki slobodoumni Kragujevčanin mora da stane uz svoje studente i srednjoškolce, a prilika za to je već na Sretenje kada će naš grad po drugi put biti mesto gde će se ponovo pisati istorija moderne srpske države. Ovog puta učesnici druge Sretenjske skupštine biće naši studenti i srednjoškolci, a mi smo dužni da im pružimo podršku. To je naša obaveza i prema generacijama koje dolaze, navodi Stevović.
