Zbog odustajanja grada od upotrebe pepela kao podloge za asfalt, jer eksproprijacija zamlje za puteve može dugo da potraje, Ministarstvo izmenilo projekat, ali ne navodi na koji način će pepeo sada biti upotrebljen
Vest koja se čekala dve godine najzad je objavljena 10. januara kada je na portalu Info KG Stefan Nikezić, član Gradskog veća za zaštitu životne sredine, izjavio da bi dugogodišnji problem deponovanja pepela u krugu „Energetike” mogao da bude rešen tokom ove godine. Po informacijama dobijenim potom od „Energetike” ovaj portal je saznao da je tender za izvođača radova na saniranju pepelišta konačno završen, da su stigle tri ponude i da se sada u Ministarstvu ekologije, zajedno sa predstavnicima EBRD, koji su kreditori, radi na ocenjivanju prijava i izboru izvođača.
Ova vest došla je i u našu redakciju iz Ministarstva ekologije, kao odgovor na pitanje – gde je zapelo u raspisivanju tendera za izbor izvođača radova na uklanjanju 40.000 tona pepela, koji ugrožava nekoliko najbližih mesnih zajednica oko lokacije „Energetike” u blizini Gromovića ulaza u MZ Pivara. U tom pitanju pozvali smo se na izjavu ministarke ekologije Irene Vujović, koju je dala tokom posete „Energetici” u oktobru 2022. godine, kada su pušteni u rad kotlovi na gas za grejanje građana Kragujevca, zamenom prethodnih na ugalj koji su bili veliki uzrok zagađenja vazduha.
Optimizam ministarke
Tada je ministarka Vujović izjavila da će sledeći potez u sklopu tog projekta biti uklanjanje deponije pepela i šljake iz kruga „Energetike” i da su tu pored Ministarstva ekologije uključeni i predstavnici EBRD, koji su dali kredit od 18 miliona evra za zamenu kotlova. U sklopu tog kredita od početka je bilo predviđeno 3,6 miliona za uklanjanje pepela, i tako je ostalo. Trebalo je još samo raspisati tender za izvođača radova, po najvišim evropskim standardima, jer je to zahtev kreditora.
Ministarka je tada izjavila da će do proleća naredne, 2023. godine ovaj posao biti završen, što je i delovalo kao realan rok. Pitalio smo Ministarstvo kako od proleća 2023. godine dođosmo i do 2025. godine, a tenderska procedura nikako da se završi.
U odgovoru koji nam je stigao 9. januara sa potpisom državne sekretarke Sandre Dokić, stoji da je preduzeto sve da bi sanacija pepelišta bila sprovedena u skladu sa navedenim rokovima. Prvi zadatak bio je da se uradi studija koja je identifikovala mogućnosti za reciklažu i odlaganje letećeg pepela i šljake koji su nastali sagorevanjem uglja u kotlovima za grejanje, sa tehničkog i sa aspekta životne sredine.
U odgovoru se kaže da je cilj bio da se obuhvati karakterizacija pepela i da se identifikuju održive ekonomske, tehničke i ekološke opcije za bezbednu reciklažu i odlaganje pepela.
Studijom koja je završena tokom 2022. godine, identifikovano je šest opcija za upotrebu pepela. Korišćenje pepela za izgradnju puteva je identifikovano kao najbolja opcija. U kladu s tim, kako bi se iskoristio sav pepeo na prihvatljiv način, Ministarstvo je, za saobraćajnice koje je redložio grad Kragujevac za rekonstrukciju, nastavilo sa razradom dokumentacije. Nakon detaljne razrade ispostavilo se da proces eksproprijacije na predloženim deonicama predstavlja veliki rizik za završetak projekta, navodi se u odgovoru Ministarstva.
Šta je alternativa
S obzirom da grad Kragujevac nije predložio druge prihvatljive deonice, Ministarstvo je zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj razmatralo na koji način iskoristiti pepeo u skladu sa ostalim opcijama koje su identifikovane studijom, navodi Ministarstvo. Za potrebe tenderske dokumentacije trebalo je sada uraditi analize tržišta, i potencijalne opcije, te se nakon svih tih analiza početkom 2024. godine ušlo u pripremu tenderske dokumentacije, odgovara Ministarstvo.
Iako je za projekat uklanjanja pepela nadležno Ministarstvo i EBRD, iz ovog odgovora se vidi da se priča o raspisivanju tendera odužila jer je grad odustao od svojih predloga putih pravaca, gde se može upotrebiti pepeo kao podloga za asfaltiranje, i to zato što se postupak eksproprijacije može otegnuti i ugroziti projekat. Potom je, kako se vidi, usledila nova analiza Ministarstva da bi se došlo do novog tendera.
Napokon, kako odgovara državna sekretarka, uzimajući u obzir da je vrsta nabavke ove usluge specifična i da do sada nije bilo sličnog iskustva, bilo je neophodno da se i tenderska dokumentacija prilagodi ovim zahtevima, pa je banka obezbedila tehničku pomoć za izradu studije i tenderske dokumentacije. Tender je, nakon usaglašavanja sa EBRD, objavljen 17. septembra prošle godine, sa rokom za dostavljanje ponuda do 4. novembra prošle godine. U toku je pregledanje dostavljenih ponuda, navodi se u odgovoru Ministarstva.
I pored toga što je opcija korišćenja pepela za podlogu pri asfaltiranju puta otpala, ne navodi se koja je druga izabrana od ukupno šest koje su pominjane tokom rada na ovom projektu. Ministarstvo stalno ističe da su sve aktivnosti rađene u skladu sa procedurom banke i u tesnoj saradnji sa njima, što je uticalo na vreme realizacije, ali je ovoliko vremena za konačno raspisivanje tendera zaista teško prihvatljivo. Kao što je teško razumljivo da se od 4. novmbra prošle godine do sada ne može obaviti izbor između tri ponude pristigle na tender. Pri tome radi se o opasnosti po zdravlje stanovnika i dece u velikom delu grada, koji su već dugo izloženi štetnom uticaju pepela.
Piše: Miloš Pantić
