GLAS RAZUMA: Bar jedno drvo da vidim

Kada je počela rekonstrukcija trga „Radomir Putnikˮ u Kragujevcu, oktobra 2022. godine, Kragujevčani su bili ogorčeni sečom višedecenijskih stabala lipa ispred zgrade Suda. Vlast, znajući kakvu će to reakciju izazvati kod građana, donela je odluku, u okviru akcije „Vrati dah prirodi – posadi drvo”, koja je stupila na snagu 1. septembra te godine, da će za svaki novoizgrađeni objekat površine do hiljadu kvadratnih metara investitori u Kragujevcu morati da posade deset novih stabala u gradu. U slučaju da je stambeno-poslovni objekat veći, investitori su u obavezi da zasade još po jedno drvo na svakih dodatnih 500 kvadratnih metara novog
zdanja.

Gradonačelnik g-din Dašić tada je rekao da se gradi, pa je nadležna Gradska uprava izdala 1.389 odobrenja za izgradnju novog stambenog ili poslovnog prostora. Ako je po svakom tom odobrenju posečeno makar jedno stablo, prostom računicom može se zaključiti da je grad u toj godini ostao bez čitave šume.

– Izvesno je da grad mora da raste i da se razvija, ali nikako na uštrb prirode i zdrave životne sredine. Pošumljenost teritorije Kragujevca trenutno iznosi 11,84 odsto i to je „crveni alarm” za građane i gradsku vlast – da se ne zaustavi napredak grada, ali da se nađe rešenje da opet bude prepoznatljiv kao zeleni grad. Cilj akcije je pošumljenost od 50 odsto, rekao je tada gradonačelnik.

Za „ušiˮ jedna fenomenalna populistička odluka kojom je vlast pokušala da umiri stanovnike pokazujući brigu za devastiranje zelenih površina.

Paralelno sa ovom odlukom, što se tiče rekonstrukcije trga „Radomir Putnikˮ pompezno je najavljena odluka da se na trgu zasadi 16 stabala crvenog javora, koji uzgred rečeno nikada nije ni rastao na ovom području, i da će trg imati izgled na koji će da pozavide mnogi evropski gradovi. Nisu baš u tom trenutku objasnili da će tih 16 stabala koštati 70.000 evra, ali Bože moj, mora nešto i za iznanađenje da se ostavi.

To je ono što je rečeno i što je tako lepo zvučalo. Nažalost, uvek ima tog ali koje svaki san pokvari…

Drveće, ti divni crveni javori su se prepolovili, osam ih je osušeno, ode 35.000 evra niz Lepenicu, tako da trg „Radomir Putnikˮ izgleda kao da je aerodromska pista, a ne centar okupljanja, u prirodnoj hladovini. U septembru 2024. saznasmo od gradonačelnika da prema odluci „nema gradnje bez sadnjeˮ, 28 investitora je imalo obavezu da zasadi ukupno 521 sadnicu. Imajući u vidu da su neki objekti još uvek u izgradnji, do sada je posađeno oko 80 stabala. Od januara do avgusta ove godine 22 investitora su u obavezi da zasade 671 stablo, što znači da se polako nadoknađuje gubitak drveća usled intenzivne urbanizacije grada.

Međutim, već tada se počelo sa nekim izgovorima, te neki su stanovi u izgradnji, pa je od 521 stabla posađeno 80, te stabla se sade u određeno vreme, te… što znači da je odluka neprecizna i da ne definiše kada se sadi drveće da li kada počnu radovi, da li kada se izda upotrebna dozvola. Ovo samo ukazuje na to da ona bila populistička, bez jasne vizije šta i kako dalje.

Nije jasno ni da li je usvojen plan gde će se saditi ta stabla jer je logično je da se sade tamo gde se gradi, pa samim tim, pošto se u centru i najviše gradi, trebalo bi da su ulice u centru pune drveća, ali niti u jednoj ulici nije posađeno novo stablo.

Takođe, početkom septembra ove godine saznajemo da u je okviru projekta „Kragujevac u zelenoj boji – Priroda u srcu gradaˮ planirana sadnja oko 110 novih stabala na lokacijama u naseljima Bagremar i Centralna radionica. Grad je i ove godine konkurisao kod Ministarstva zaštite životne sredine za sufinansiranje ovog projekta i dobio podršku u iznosu od milion dinara, dok lokalna samouprava učestvuje sa 250.000 dinara. To je lepa vest jer će se desiti novo ozelenjavanje. Ali, poučeni dosadašnjim iskustvom građani strepe da će i ta sadnja biti formalna.

Dakle, vlast funkcioniše tako što se donesu odluke koje se ne poštuju i koje imaju formalni, a ne izvršni karakter, pa mnoge od njih ostanu „mrtvo slovo na papiru“. Ne postoji jasna vizija razvoja grada ni u jednoj oblasti, već se donose ad hok rešenja koja su populističkog karaktera i ne sprovode se.

Zbog nesposobnosti lokalnih samouprava pažnja sa lokalnih problema se prebacuje na državne, tako da su i izjave lokalnih zvaničnika tome prilagođene.

P.S. A, evo, da ne bude da samo kudimo, već da damo i jedan konstruktivni predlog. Umesto što vlast vodi ljude na performanse zvane „skupovi protiv blokadaˮ, koji služe samo za medijsku manipulaciju, bolje bi bilo da se pokaže društvena odgovornost i da se tj. novac, a i ti ljudi, iskoriste za ozelenjavanje gradova po Srbiji. Doduše, novac može, a ljudi teško, jer većina onih koji dolaze na te mitinge sa parolama „Hoću da učimˮ ili „Hoću da radimˮ već je u poodmakloj starosti, što bi rekli 70+ godina.