GRAD DOBIO OSNIVAČKA PRAVA PREDUZEĆA „RAD KRAGUJEVAC”: Neželjeni poklon

Nekadašnji gigant građevinske industrije Jugoslavije i Srbije „Rad” Beograd poslovao je po celoj zemlji, ali je baš Kragujevcu „zapala” dužnost da prihvati ostatke ove firme, koji gotovo nemaju nikakvu vrednost, i da pokuša da je podigne na noge.

Kako je Kragujevcu ukazana ova „čast” pitanje je, a očigledno je da je državna vlast, u pokušaju da uvali vruć krompir, izabrala baš centar Šumadije zbog istorijata poslovanja nekadašnjeg holdinga u ovoj sredini i što gradsko rukovodstvo nije imalo snage da se odupre takvom planu.

Šta je grad time dobio u vlasništvo i nad čime pravo upravljanja? Dobio je Privredno društvo „Rad grupa Kragujevac doo”, koje ima petoro zaposlenih u Beogradu, gde mu je kompletno poslovanje. Četvoro su penzioneri sa ugovorom o radu, a jedan je stalno zaposlen. Od imovine koja je nesporna firma ima 33 ara placa na korišćenju u Nenadovićevoj ulici u Palilulama, kod ulaza u Vojnu fabriku. Na toj lokaciji je nekoliko oronulih baraka koje pripadaju ovom preduzeću, od kojih je jedna bila upravna zgrada, drugi objekat smeštaj za radnike i treći kotlarnica i radionica.

Još neuknjiženo

Ovi vremenom načeti objekti, zarasli u žbunje, pokazuju da su decenijama napuštani, a u njima su još uvek po stolovima razbacani razni papiri, prekriveni debelim slojem prašine. Novoimenovani ve-de direktor ovog preduzeća Tomislav Jošović radiće bez plate narednih meseci u pokušaju da preduzeće oporavi i pokrene njegovu delatnost. On je zaposlen u „Elektrodistribuciji” u Kragujevcu, kao stručnjak za izvore energije i veruje da će u teškom zadatku uspeti.

Treba, međutim, skrenuti pažnju na jednu bitnu okolnost koja se kao lajt motiv uvek ponavlja kada se pomene „Rad holding” Beograd ili „Rad grupa Kragujevac”, a to je pitanje šta će biti sa vlasnicima koji su kupili lokale u nikad završenom Tržnom centru u Erdogliji. Taj tržni centar, da je bilo sreće, bio bi prvi objekat te vrste u Jugoslaviji. Od oko 50 lokala na 3.000 kvadrata privatnim licima prodato je 60 posto, 20 procenata je otišlo na kompenzaciju i isto toliko je ostalo neprodato.

Loša vest za vlasnike koji do danas ne mogu da koriste objekte jer nisu završeni i nisu dobili upotrebnu dozvolu, jeste da preduzeće „poklonjeno” Kragujevcu nema nikakve pravno-imovinske veze sa bivšim preduzećem „Rad internacional”, koje je bilo investitor zgrade i otišlo je u stečaj.

Kupci lokala su pre više od 20 godina kada se to desilo uspeli preko svojih advokata da svoje lokale izuzmu iz stečajne mase, što je sud uvažio. Oni su vlasnici nedovršenih lokala i treba da pronađu ko je dužan da ih dovede u upotrebno stanje, u čemu do sada nisu uspeli.

Ta firma koju treba oživeti, jer pokazuje slabe znake života, nastala je u vreme kada je „Rad holding” Beograd osnivao ćerke firme po Srbiji, pa je u Kragujevcu osnovao preduzeće „Rad Šumadija” d.o.o. pre 25 godina. U najkraćem, dalja istorija ovog preduzeća je da njegovu imovinu 2014. godine preuzima Republika Srbija, a početkom 2019. godine Vlada donosi zaključak da sto posto udela prenosi na grad Kragujevac.

Grad reaguje posle punih pet godina i prvo Skupština grada u maju ove godine daje saglasnost za preuzimanje udela (imovine), a ugovorom od 28. juna grad preuzima i osnivačka prava, s tim što se iz naziva izgubila reč Šumadija, ali je isto pravno lice. Tako je najnovija u seriji zapravo odluka o vršenju osnivačkih prava koja su već polovinom godine preuzeta, i to posle pet godina nedoumice da li takav „poklon” treba prihvatiti.

Čime će se baviti

Kada je reč o preuzimanju osnivačkih prava nad ostacima Grupe „Rad” gradska opozicija nije glasala za takvu odluku jer je bila nedovoljno jasna. Dalibor Jekić, šef odborničke grupe SSP pitao je šta preduzeće poseduje od imovine i kakve su namere ovog preuzimanja.

Slađan Rakić, šef odborničke grupe „Kragujevačka inicijativa” pitao je zašto grad preuzima još jednu obavezu, pri čemu će morati da dodaje subvencije za plate ako ih sami ne zarade.

On je ukazao da je preduzeće imalo gubitke na kraju prošle godine, prema podacima iz APR-a, oko 3,3 miliona dinara i pita ko će to da nadoknadi. Radomir Erić, gradski većnik za privredu odgovorio je da je ovo preduzeće registrovano za gradnju stambenih i nestambenih objekata i da ono neće koštati gradski budžet ni jedan dinar.

Ve-de direktora Tomislav Jošović kaže da on lično neće primati platu za rukovođenje firmom. Plan je da se delatnost koja je sada vezana za Beograd preseli u Kragujevac. Pet zaposlenih u glavnom gradu u ovom trenutku obavlja poslove na održavanju nekoliko zgrada sa kojima imaju ugovore. Jošović kaže da će se broj radnika u Beogradu smanjiti i da je cilj da se radi na kragujevačkom tržištu, pa i dalje ako se krene kako treba.

Na pitanje šta će Kragujevcu još jedno javno preduzeće čija je osnovna delatnost izgradnja, Jošović odgovara pitanjem – zašto Kragujevac u kome se mnogo gradi ne bi imao svoje preduzeće koje bi moglo da iznese i prati potrebe grada kada su u pitanju popravke, održavanje, izgradnja?

Firma poseduje i licence za projektovanje i izvođenje, pa bi mogla da se uključi u izgradnju tamo gde je grad investitor. S obzirom na pravila, grad za veća investiranja mora da raspisuje tander, pa bi ovo preduzeće moralo tek da poradi da se uključi u konkurenciju.

Jošović pojašnjava da, uprkos gubitku iz prošle godine od 3,3 miliona dinara, firma nikome ne duguje, već da je gubitak nastao zbog otpisa neke opreme. Od opreme za rad firma ne poseduje ništa, a u odluci o preuzimanju upravljanja stoji da se sredstva za rad obezbeđuju prodajom roba i usluga, kao i da ih obezbeđuje osnivač, a to je grad. Nova uprava uverava da se to neće desiti.

Prodaja delova imovine

Zanimljivo je da firma ima objekte i zemljište sa pravom korišćenja od 33 ara, i to je praktično jedina poznata imovina. Po svedočenju jedne od bivših radnica preduzeća koja je upoznata sa detaljima iz bogatog istorijata, preduzeće „Rad Šumadija” Kragujevac koje se osamostalilo 1999. godine ostalo je sa dvadesetak zaposlenih i godinama se bavilo proizvodnjom i prodajom betona na iznajmljenoj lokaciji u industrijskoj zoni. Pored mašine za izradu betona, imali su i jedan i kamion mešalicu. Ovim poslom sticali su prihod za plate 20 radnika i desetak sližbenika punih deset godina, a nakon toga ova radnica je uzela otpremninu koju je dala država od 200 evra po godini i napustila firmu.

Preduzeće je deo po deo imovine prodavalo da bi isplaćivalo obaveze, pa je tako na ime poreskog duga ustupilo deo zgrade u Jovana Petrovića Kovača, koji je bio samački hotel, a imalo je u suterenu kuhinju i trpezariju, što takođe više nije svojina firme. Imalo je i dva stana, gde je u jednom pravo korišćenja imao jedan od tadašnjih direktora, a u drugom je stanovao bračni par koji je radio u preduzeću, ali se ne zna pod kojim uslovima.

Sva ova imovina više se ne vodi kao imovina preduzeća, što znači da je prodata. Inače, plac u Nenadovićevoj 11, kao i tri neodržavane barake, nisu uknjižene kao imovina ovog preduzeća. To se pokazalo kao povoljna okolnost, jer da je bila evidentirana možda bi i ona bila prodata. Naime, kako kaže direktor Jošović, bivši direktor nije mogao da uknjiži plac i objekte jer je u jednom delu parcele postavljena podstanica za gas, pa je morala da se formira nova parcela.

Tako smo došli do toga da velika firma koja je lagano propadala i ostavila nekoliko desetina ojađenih građana zbog nezavršenog tržnog centra, sada dolazi u poziciju da njen poslednji ostatak traži slamku spasa u Kragujevcu, iako nikome nije jasno – zašto baš ovde.

TOMISLAV JOŠOVIĆ, VD DIREKTOR
Iz Dubaia u Nenadovićevu

Tomislav Jošović, vd direktor preduzeća „Rad grupa Kragujevac”, zaposlen je u kragujevačkoj „Elektrodistribuciji” kao stručnjak za pogone proizvodnje struje. Ujedno, on se bavi sistemima menadžmenta i standarda i njihovom primenom, tako da sarađuje sa međunarodnim asocijacijama u ovoj oblasti, odnosno oni ga angažuju za razne poslove.

Nedavno je, kaže, u Dubaiu odobrio da se pusti u probni rad nova solarna elektrana. Između Dubaia i najsavremenije tehnologije i Nenadovićeve 11 i zapušenih ostataka preduzeća „Rad”, koje namerava da obnovi, veliki je kontrast. Kako uspeva da pomiri takve razlike?

On objašnjava da su sistemi upravljanja univerzalni i mogu se primeniti svuda, da mu je želja da pokrene ovu firmu u Kragujevcu i dokaže da je to moguće i da je zato prihvatio da radi bez plate prvih šest meseci, dok se ne vide prvi rezultati.

Piše: Miloš Pantić