Privatizacija gradske televizije (Radio televizija Kragujevac) kao da je dobila status državne tajne najvišeg stepena. Ne samo da o tome nema informacija na toj televiziji, nego je nema ni na sajtu Ministarstva privrede koje je raspisalo javni poziv za prikupljanje ponuda i zakazalo otvaranje za 30. decembar, nego ni zaposleni u toj medijskoj kući nisu znali ishod prodaje. Zašto je sve pod velom tajne, može samo da se pretpostavi, ali izvesno dovodi u sumnju namere i prodavca i kupca.
I jedni i drugi ponašaju se kao da je ova televizija njihova privatna prćija, a ne medijska kuća koju debelo plaćaju građani Kragujevca, koji bi, shodno tome, trebalo da imaju informacije ko je kupuje i u čijem interesu.
Međutim, ništa od toga nije bilo poznato javnosti posle otvaranja ponuda koje je bilo organizovano u Ministarstvu privrede 30. decembra. Događaj je bio upriličen u 11 sati, ali toga dana, a ni danima posle nigde nikakvih zvaničnih objava nije bilo.
Od zaposlenih u RTK saznalo se da je u predviđenom roku, do 27. decembra, ponudu za kupovinu dostavila samo Radio televizija Pančevo. Oni su prihvatili da plate 152.803 evra, koliko iznosi procenjena vrednost kapitala RTK, ali postupak još uvek nije okončan, s obzirom da je u toku petnaestodnevni rok za žalbe.
Kupac promenio vlasnika, nije osnivača
Jedino je zvanično potvrđeno da je jedan od dva reprezentativna sindikata „Nezavisnost” podneo žalbu Ministarstvu privrede, a očekuje se da se pridruži i drugi – Sindikat novinara Srbije (SINOS). Zapravo, oni su poslali upozorenje na kršenje Zakona o privatizaciji u procesu privatizacije RTK, gde navode da kupac ne može biti neko ko je već jednom kupio ovu televiziju i ta privatizacija je poništena.
Prema saznanjima do kojih su došli u „Nezvisnosti”, kao potencijalni kupac pojavila se Radio televizija Pančevo, koja je u maju 2024. godine naprasno promenila gazdu , odnosno člana koji je vlasnik 100 posto kapitala. Umesto Radoice Milosavljevića, (naprednjaka iz Kruševca koji je svojevremeno kupio više lokalnih televizija, pa i RTK) upisana je Tatjana Cuk kao nova vlasnica, poznata u tamošnjim krugovima kao menadžerka Džudo kluba „Crvena zvezda”.
Ovo je urađeno iz razloga što Zakon o privatizaciji jasno definiše da kupac ne može biti neko ko je izgubio svojstvo kupca u skladu sa Zakonom. Po tome, Radoica Milosavljević ne može ponovo da učestvuje u kupovini RTK, jer je poništen prethodni kupoprodajni ugovor, a ne može ni zato što je osnivač TV Pančevo.
Iako su se u RTV Pančevo na vreme setili da primene ovu „caku” i promene vlasnika, zaboravili su na osnivački akt. Naime, Radoica je u APR-u bio upisan kao osnivač ove televizije sve do 23. decembra, nakon što je istekao rok za otkup dokumentacije koji je trajao do 20. decembra. Nakon što je sugerisano Ministarstvu da RTV Pančevo, između ostalog i zbog toga, ne može biti kupac RTK, oni su brže bolje podneli zahtev za promenu osnivača, što je zvanično učinjeno 25. decembra, ali po mišljenju sindikata koji se poziva na Zakon – bilo je kasno.
Osim navedenog, Sindikat „Nezavisnost” u prigovoru ukazuje i na to da je predstavnik zaposlenih u Komisiji za sprovođenje postupka privatizacije direktorka RTK Jelena Vuković, ali da postupak njenog izbora za predstavnika zaposlenih „uopšte nije sproveden, niti je Sindikat o tome imao bilo kakvu informaciju”. To takođe smatraju da treba da bude preispitano i da se postupak izbora predstavnika zaposlenih sprovede uz aktivno učešće Sindikata.
Očekuje se da će posle praznika oba reprezentativna sindikata Radio televizije Kragujevac sa svojim advokatima održati sastanak u Beogradu sa predstavnicima Ministarstva pravde, gde bi trebalo da razjasne sve utvrđene nepravilnosti.
Vlasnik ponovo grad
I ovom prilikom treba podsetiti da je je Radoica Milosavljević prvi put kupio i RTK u oktobru 2015. godine. Posle godinu dana trzavica i štrajkova zaposlenih, Ministarstvo privrede je 24. januara 2017. konstatovalo da kupac nije dostavio dokaze da je izvršio investicionu obavezu za prvu godinu od 15.000 evra, niti revizorski izveštaj. Kupac nije dostavio ni dokaze o isplati zarada, ni garancije u iznosu od 125.000 evra.
Praksa je bila, a ni sada nije drugačije, da nakon kupovine lokalnih medija (kupac je najčešće neko ko nema veze sa medijima i to čini samo u ime vladajuće stranke) lokalne samouprave na konkursu za sufinansiranje medija najveći deo novca usmere ka privatizovanom mediju i praktično mu vrate sve što je uložio u kupovinu.
U Kragujevcu to, međutim, nije bio slučaj. Tadašnji gradonačelnik Radomir Nikolić pet godina nije raspisivao konkurse za medije, pa osim što je uništio sve medije u gradu i Radoica je ostao kratkih rukava. Kako nije bilo obećanih para iz budžeta, nije isplaćivao plate zaposlenima, niti je investirao neophodan novac po ugovoru. Zato je ugovor o privatizaciji raskinut, ali je grad kasnije, protivzakonito, namirio sve dugove prema zaposlenima koje je ostavio Milosavljević.
Posle peticije građana Kragujevca, Vlada Srbije je 19. juna 2017. donela odluku kojom se osnivačka prava nad ovom televizijom prenose na grad Kragujevac, što je bilo suprotno Zakonu o javnom informisanju, koji zabranjuje da vlasnici i osnivači medija budu institucije države. Grad je u decembru iste godine pokrenuo inicijativu za novu privatizaciju RTK. Od tada do jula 2023. godine ništa nije urađeno u tom procesu, da bi se onda ekspresno, za dva meseca, preduzeli svi potrebni koraci da se ova odluka donese.
Tokom svih ovih godina RTK je funkcionisala kao privredno društvo čiji je osnivač grad Kragujevac i kao takvo se finansiralo iz budžeta grada. Novcem građana Kragujevca pokrivane su plate, kao i svi dugovi koji su ostali iza bivšeg vlasnika. Tako je od 2015. do 2023. godine ova televizija dobila oko 500 miliona dinara budžetskih para, odnosno preko 60 miliona dinara godišnje za oko tridesetak zaposlenih, koliko im je sledovalo i u vreme kada ih je bilo stotinu. Zato i ne čudi da su plate zaposlenih dostigle repsektabilni nivo i daleko su premašile zarade zaposlenih u javnim gradskim preduzećima.
Međutim, iako se finansiraju novcem svih građana, nažalost, građani za taj novac ne dobijaju informisanje u javnom interesu, već u skladu sa nalozima i politikom Srpske napredne stranke, kojoj RTK služi kao propagandno glasilo.
Okreni – obrni svodi se na isto
Očigledno je da je zaživela naprednjačka ideja o „mreži” privatizovanih medija, koji dobijaju naloge i uputstva iz jedne centrale. O tome svedoči bezbroj primera, a poslednji je tokom studentskih protesta kada je intervju na TV „Informer” sa predsednikom Vučićem reemitovan je na 112 televizijskih stanica u Srbiji.
U primeni je ono što se radilo godinama – preko kupljenih lokalnih mediji emituje se program koji ide iz jednog centra, odnosno centrale, diktiran iz SNS-a. Dakle, građani finansiraju RTK koji o aktivnostima predsednika Srbije obaveštava preuzimajući snimke drugih medija koje takođe finansiraju građani sredstvima iz republičkog budžeta, pa građani dva puta plaćaju isti sadržaj.
Pitanje je sada šta je mogući epilog u vezi sa privatizacijom RTK? Sindikati, u strahu od prethodne privatizacije, pokušavaju da preduzmu sve što je u njihovoj moći, ali malo je toga što mogu da učine.
Ono što neki prognoziraju je da Ministarstvo može da ne prihvati njihove razloge za prigovor i da se sve završi u kratkom roku. Drugi scenario je da ipak prihvate prigovor i ponište postupak privatizacije. Time se samo prolongira ono što je neminovno, a to je privatizacija koja ove godine mora da se završi. U drugom krugu kupac će moći da kupi ovaj medij za upola manje cenu, dakle za oko 76.000 evra, koliko košta jedan stančić od pedesetak kvadrata u centru grada.
Sa druge strane, lokalna samouprava sigurno neće raspisivati medijski konkurs sve dok RTK ne dobije vlasnika i tako ne stekne pravo da „ravnopravno” učestvuje na konkursu sa ostalim gradskim medijima.
Naime, značajno povećanje para u budžetu za sufinansiranje medijskih projekata sa 12 na 45 miliona dinara za ovu godinu, koje je nedvosmisleno ukazivalo da će RTK biti privatizovana, bez sumnje je najvećim delom namenjeno ovoj televiziji.
Dakle, nema dileme da će ovaj elektronski medij i ubuduće „živeti” na račun građana Kragujevca, pitanje je samo koji scenario će dobiti podršku – onaj prvi bez predumišljaja i okolišanja ili drugi zavijen u providnu oblandu.
Piše: Gordana Božić
