Za godinu na izmaku predviđeno je da JKP „Niskogradnja” dobije subvencije iz gradskog budžeta od 6,5 miliona dinara, dok je pre toga odluka bila da im se prenese dva miliona više. Toliko će građane koštati izdržavanje firme koja ima jednog zaposlenog, direktora Nikolu Miletića, sa visokim primanjima, nema delatnost niti prihode, ali ima još nevraćenih dugova.
Nekada je ovo javno komunalno preduzeće dugovalo skoro 500 miliona dinara, a onda je taj dug smanjivan da bi danas, nezvanično, iznosio ispod milion evra. To je i jedini razlog što firma još postoji i što košta svog osnivača, grad Kragujevac, jer ne može da se ugasi dok ne vrati i poslednji dinar.
Podatak da jedno gradsko preduzeće godinama dobija subvencije, a da ništa ne zarađuje i nema zaposlene, nailazi na negodovanje odbornika opozicije u Skupštini grada koji postavljaju pitanja i pokušavaju da nađu odgovore – ima li rešenja za ovako apsurdnu situaciju.
Šta se plaća
Lider „Kragujevačke inicijative” i šef odborničke grupe Slađan Rakić na poslednje dve sednice Skupštine grada ukazao je na neodrživo stanje sa ulaganjem u ovo preduzeće koje je davno trebalo da bude ugašeno.
On je na poslednjem zasedanju, kada se odlučivalo o budžetu za narednu godinu, istakao da direktor te firme ima platu od 142.000 dinara, upitavši šta će njemu ta plata, jer nema ni zaposlene, ni telefon ni kancelariju.
On se zalaže da se firma ugasi i da vladajuća stranka, sa svojim koalicionim partnerima, ispuni obećanje biračima da će štedeti sredstva građana.
Kako saznajemo u kragujevačkom Privrednom sudu, razlog što ova firma nije do sada ugašena je što nad njom nije mogao da bude sproveden stečajni postupak, a razlog je što je ona većinski finansirana iz budžeta lokalne samouprave. U tim slučajevima zakon ne dozvoljava uvođenje ovog postupka.
Kako objašnjava sudija Saša Milosavljević, u stečaj mogu da idu i javna preduzeća, ali samo ako je njihovo finansiranje od lokalne samouprave i države manje od pola ukupnog prihoda. Odluka o JKP „Niskogradnji” doneta je početkom 2020. godine, kada je firme „Elkom” iz Beograda podnela ovom sudu predlog za stečaj da bi namirila svoje potraživanje iz 2011. godine. U rešenju kojim se odbija ovaj predlog sud se poziva na veštaka koji je utvrdio da je preduzeće prethodne tri godine finansirano iz gradskog budžeta. Gledano po godinama subvencije su bile 26,9 miliona dinara u 2017. godini, 16,1 milion u 2018. godini i 17,1 milion dinara u 2019. godini.
Veštak Dušan Stevović napominje da su sredstva korišćena za otplatu zaostalih zarada i otpremnina usled raskida radnog odnosa. U ovom rešenju Privrednog suda još se navodi da je firma „Elkom” pokušala 2012. godine da naplati dug prinudnim izvršenjem, ali to nije bilo moguće jer je račun „Niskogradnje” u tom momentu bio u blokadi 1.096 dana za iznos duga od 406,4 miliona dinara. Na dan podnošenja predloga (misli se na predlog o pokretanju stečaja) glavni dug iznosi 4,9 miliona dinara, a zatezna kamata 5,6 miliona dinara, piše u obrazloženju veštaka.
Po svemu sudeći, ovde se radi o dugu prema firmi „Elkom”, a da li pored toga ima još dugova prema drugim poveriocima, ne zna se. Nezvanično se može čuti da je to, u stvari, iznos ukupnog duga i da je praktično „Elkom” sada jedini poverilac.
Oprema preseljena
Tokom 2020. godine i kasnije subvencionisanje firme „na papiru” je nastavljeno, a njena zvanična adresa ostala je u Ulici Kneza Miloša 25, gde je i nekad bila, samo je sada zaključano, dok je adresa za prijem pošte Nikole Pašića 6. Oprema preduzeća čija je osnovna delatnost asfaltiranje puteva i koje se prevashodno bavilo izgradnjom i asfaltiranjem gradskih i seoskih ulica i puteva na području Kragujevca, kao i trotoara i parkinga po gradu, prebačena je u JKP „Šumadija” koje je objedinilo sva javna komunalna preduzeća.
Prebačeni su i zaposleni iz „Niskogradnje”, pa u tom predzeću sada postoji poslovna jedinica „Niskogradnja” koja ništa ne duguje, jer je deo drugog pravnog lica. No, dugovi su ostali u Kneza Miloša 25 i plaća ih grad, a dokle će tako biti precizno se ne zna.
Zna se, međutim, da su za 2020. godinu gradske subvencije bile 19 miliona dinara, a u ovoj godini, kao što smo napomenuli, 6,5 miliona. To je oko 84 miliona dinara za pet godina, pri čemu nedostaju podaci za 2021, 2022. i 2023. godinu. Zanimljivo je da i ovo preduzeće, kao i ostali dobitnici subvencija, jer se one beleže kao prihod, na kraju godine iskazuje dobit, pa je tako 2019. godine, na primer, ova firma imala dobit od 9,3 miliona dinara, na šta je platila porez na dobit od 2,3 miliona dinara.
Gradski većnik za finansije prof. dr Nenad Stanišić kaže da ne zna razlog zbog kojeg je Privredni sud odbio stečaj „Niskogradnje”, ali zna da moraju da izmire sve račune da bi prestali da postoje.
– Moraju da zatvore obaveze po osnovu raznih sudskih sporova, reprograma sa poreskim upravama, Ministarstvom finansija. Dok se obaveze ne svedu na nulu preduzeće će u nekom obliku morati da postoji, kao što smo imali ustanove u likvidaciji Sportski centar „Park” koji je prestao da postoji i Sportski centar „Mladost” čiji postupak likvidacije još nije završen, kaže Stanišić.
Slađan Rakić ima predlog kako da se dugogodišnja enigma reši. On predlaže, pošto „Niskogradnju”, kako kaže, ne možemo da ugasimo jer ima dugove prema Republici, da direktor JKP „Šumadije” preuzme funkciju i direktora „Niskogradnje” i da ne prima platu. Rakić tvrdi da ovo može da se izvede i da zakon dozvoljava da Skupština društva JKP „Šumadija” može da preuzme „Niskogradnju”.
– Da ugasimo tu firmu, da je vodi direktor „Šumadije” i da radi bez plate, predlaže Rakić.
Direktor JKP „Niskogradnje” koji je za vršioca dužnosti postavljen pre godinu dana, mogao bi da razjasni mnoge nedoumice, pa i to šta sve on za svoju platu uradi za mesec dana, ali je i pored načelnog pristanka na kraju otkazao razgovor iz zdravstvenih razloga.
Što se pak tiče Rakićevog predloga, JKP „Šumadija” je, podsetimo, i nastala objedinjavanjem svih javno komunalnih preduzeća, pa joj još jedno i to ovako specifično, ne bi bilo novost. Uz to Rakić dodaje da mesečnu naknadu primaju i članovi Nadzornog odbora ovog preduzeća što dodatno uvećava trošak, dok se konačno ne ugasi.
Piše: Miloš Pantić
