Nigde nije upisan tačan datum, ali pretpostavka je da je u drugoj polovini 1925, verovatno na početku školske godine, osnovan loptaški/fudbalski klub – preteča potonjeg i današnjeg „Jadranaˮ. Osnovali su ga pitomci Vojno-zanatlijske škole pri Vojnotehničkom zavodu.
Klub je prvih godina bio bezimen i igrao je utakmice sa sličnim ekipama sastavljenim uglavnom od pitomaca drugih škola. Igralo se nedeljom popodne u Vašarištu i na Stanovljanskom polju.
Prva registracija kluba i prijava za redovna takmičenja obavljena je 1928. godine preko Kragujevačkog podsaveza koji je radio pod ingerencijom Beogradskog loptaškog podsaveza. Tada je izabrano ime „Jadranˮ, a po predanju taj predlog dao je pitomac Krunislav Škarica, Dalmatinac iz Šibenika koji je bio na školovanju u Kragujevcu.
Večiti amateri
Dakle, „Jadranˮ ove godine slavi stoti rođendan i samo su „Šumadija 1903ˮ i „Radnički 1923ˮ stariji klubovi u gradu koji su do sada opstali. Povodom ovog značajnog jubileja Sekcija veterana FK „Jadranˮ objavila je monografiju kluba pod naslovom „Jedan vek amaterskog takmičenjaˮ. U predgovoru ove publikacije nekadašnji fudbaler i sadašnji predsednik Sekcije veterana Dragoljub Marjan, između ostalog, napisao je:
„Sto godina nije samo broj, to je, gledano sa ove istorijske distance, jedan zadivljujuće dugačak period pun uzbrdica i nizbrdica, uspeha i padova, pobeda i poraza, na kome su stvorene i zlatne generacije igrača. Sa druge strane, ni fudbal nije samo sport, već je, ma koliko to danas mnogima čudno zvučalo, za nas ̓jadrance̓ bilo i ostalo zadovoljstvo, radost, nesebičnost, požrtvovanost i, na kraju, jedna velika ljubav koja ne traži ništa zauzvrat.ˮ
Inače, monografija povodom stogodišnjice „Jadranaˮ deluje zaista impresivno. Takvu „zbirkuˮ dokumenata i sećanja nemaju ni bogati profesionalni klubovi, a kamoli čisti amateri. Na celih 800 strana velikog formata u boji i u tvrdom povezu saopšteno je na hiljade činjenica i fakata, a autor ove vredne knjige je Dobrosav Glišić Kića. On je celog života bio predani sportski radnik i više decenija sekretar kluba „Jadranˮ. Ali, ne samo da je sa „amaterima u ljubičastomˮ proveo silno vreme, već je bio pedantni arhivar koji je prikupljao, čuvao i sačuvao ogromnu klupsku dokumentaciju – od svih rezultata po takmičarskim sezonama, zapisnika sa utakmica, pojedinaca koji su bili deo kluba, do više stotina fotografija iz svih perioda „Jadranaˮ i isečaka iz štampe sa tekstovima o ovom klubu.
Glišić je tokom svog sekretarskog rada sva dokumenta pažljivo arhivirao, a za raniji i onaj predratni period dokumenta i podatke dobijao je iz kazivanja starih članova uprave kluba i fudbalera.
– Posebno su mi pomogli prethodni osnivači i igrači, kao i zapisnici i objavljeni novinski članci sportskih novinara i dopisnika dnevnih i nedeljnih listova, kaže Glišić.
O svom autorskom delu on navodi i sledeće:
– Monografija ima za cilj da se mnogi Kragujevčani podsete kako je u proteklom vremenu na fudbalskom polju bitisao amaterski FK Jadran, a da dolazeće generacije podstakne da nastave tradiciju i ispisuju istoriju kluba na tekovinama sačuvane prošlosti – na principima čistog amaterizma.
Ugostili i velike klubove
Najveća vrednost monografije je u njenoj dokumentarnosti i autentičnosti, a ceo sadržaj podeljen je u 12 poglavlja. Na početku je podsećanje na nastanak „Jadranaˮ, slede sačuvani podaci od značaja za istoriju kluba, svi osvojeni trofeji u dugoj istoriji, pa čitavi albumi fotografija, grupnih i pojedinačnih, koji podsećaju na sve generacije fudbalera, članove uprava, na druge ovekovečene događaje, generacijska okupljanja, svečanosti…
Zatim su objavljene konačne tabele svih liga u kojima se takmičio „Jadranˮ, prvo seniora, a onda i mladih selekcija. Tu je i podsetnik brojnih prijateljskih utakmica, od kojih su neke odigrane sa ekipama iz nekadašnje jugoslovenske elite. Dosta strana monografije zauzimaju preslikani tekstovi iz štampe i na kraju su razna normativna akta iz dugog trajanja kluba. Uzgred su navedeni igrači koji su sportsku karijeru nastavljali u većim klubovima.
Kroz celu monografiju provlači se glavna karakteristika kluba, a to je duh amaterizma. Niko nije ni igrao ni radio za pare, jer ih nije bilo, kao što ih i danas nema, pa je i knjiga o istoriji „Jadranaˮ izašla zahvaljujući pomoći brojnih sponzora iz grada.
Iako je klub uvek bio slabog materijalnog stanja, uvek je pokazivao gostoprimstvo drugim ekipama, pa je zabeleženo da je odigrao niz prijateljskih utakmica sa poznatim i velikim domaćim ekipama. S obzirom na ime „Jadranˮ u Kragujevac su rado dolazili klubovi iz Dalmacije. Recimo, tri puta gost je bio splitski „Hajdukˮ, pa ekipe iz Šibenika, Knina, Drniša…
Gostovali su „Crvena zvezdaˮ, „Vojvodinaˮ, „Budućnostˮ iz Titograda, Voždovački, beogradski BSK, a u sećanju su ostale utakmice sa beogradskim „Partizanomˮ koji je sa „Jadranomˮ igao tri puta. Posebno se pamti susret 29. februara 1965. (naredne godine igrao je u finalu Kupa šampiona Evrope), utakmica je odigrana na Gradskom stadionu pred više hiljada gledalaca, iako je bio veliki sneg i veoma hladno. Beograđani su pobedili 2:0, što je bilo najmanje važno, a za „Partizanˮ su, pored ostalih, igrali Milan Galić, Fahrudin Jusufi, Radoslav Bečejac…
Inače, klub je dugo bio „beskućnikˮ. Pred rat i prvih posleratnih godina „Jadranˮ je nastupao na starom igalištu „Radničkogˮ, koji se nalazio u blizini železničke stanice. Potom je koristio igralište kod Centralne radionice, dok taj prostor nije uzela vojska za svoje potrebe. Konačno, klub je dobio svoj sportski centar na teritoriji mesne zajednice „Vašarišteˮ tek 1998. godine, opet najviše zahvaljujući angažovanju Dobrosava Glišića Kiće, koji je uspeo da animira i brojne gradske faktore za pomoć, naročito finansijsku.
I taj događaj zabeležile su mnoge novine u stilu da „večiti amateriˮ nisu više podstanari. Inače, sačuvan je i u monografiji objavljen tekst lista „Glas Šumadijeˮ od 1. avgusta 1932. godine pod naslovom „Protiv monopola u fudbaluˮ, u kome se prenosi saopštenje pet gradskih fudbalskih klubova, među kojima je i „Jadranˮ.
Posle Drugog svetskog rata tekstovi o „večitim amaterimaˮ objavljeni su na sportskim stranama listova „Svetlostˮ, „Sportˮ, „Politikaˮ, „Večernje novostiˮ, „Sportski žurnalˮ, „Lidˮ, „Kragujevačke novineˮ…
Veterani „Jadranaˮ kao izdavači monografije zaslužuju sve pohvale jer su napravili, s pravom se može reći, kapitalno delo. Knjiga je prevashodno hroničar stogodišnjeg trajanja jednog amaterskog fudbalskog kluba, ali ona je značajna i za istoriju sporta u Kragujevcu, pa i samog grada. Monografija neguje sećanja na mnoge sugrađane koji su svoju strast i ljubav poklanjali „Jadranuˮ, ali su bili i vredne javne ličnosti u gradu.
