Na mostu u ataru Novog Milanovca oko 70 meštana ovog i susednog sela Resnika okupili su se 27. januara ujutru sa namerom da blokiraju saobraćaj kako bi sprečili rušenje tog mosta planirano za ovaj dan. Kažu da im nije bilo baš drago što su morali se bave protestima na Svetog Savu, ali uveravaju da su bili prinuđeni ponašanjem gradskih vlasti i izvođača radova.
Oni nisu protiv rušenja tog malog drumskog mosta na putu Milanovac – Resnik, već protiv odabrane trase alternativnog puta kojim bi morali da voze do grada narednih pola godine, dok se ne napravi novi i veći most, a sve u sklopu rešenja na gradilištu kraka pruge koja treba da poveže pružni pravac Batočina – Kragujevac sa Fabrikom „Simens” u Sobovici i „Majnd parkom” u Cerovcu.
Od kraja novembra prošle godine do samog dana protesta meštani dva sela preko svojih predstavnika u Skupštini grada pokušavali su da razgovaraju sa gradskim vlastima o rešenju za privremeni put, ali niko ih nije slušao niti hteo da ih primi. Na svaki predlog iz sela odgovor bi bio da se „izvođač radova ne slaže sa tim”.
Preko noći
Kada su 26. januara graditelji skinuli metalnu ogradu sa mosta i dovezli mašinu za rušenje, meštani su brzo reagovali i preko društvenih mreža dogovorili blokadu mosta za sledeće jutro. Okupili su se pre dolaska radnika, koji stižu u osam sati i za kratko vreme, kraće od jednog sata, postigli su dogovor koji nisu mogli prethodnih nedelja, jer je njiov predlog prihvaćen.
Željko Stevanović, meštanin Novog Milanovca i jedan od učesnika skupa, inače član Udruženja „Volim selo svoje” koje ima odbornike u Skupštini grada, kaže da je sa radnicima firme iz Novog Sada, glavnog izvođača, došao i njihov predstavnik, kao i predstavnici nekih od gradskih uprava. Rekli su da dolaze sa gotovim rešenjem, a to je zapravo bila jedna od varijanti za koju su se meštani zalagali.
– Privremeni pravac će zaobilaziti most tako što će od Novog Milanovca ići putem prema Cvetojevcu, a ubrzo potom proći kroz pružni nasip gde će da bude jedan prosek, i paralelnim putem nastaviti ka Resniku. Sa tim smo se složili uz uslov da nema rušenja mosta pre nego što se taj privremeni pravac osposobi za prolaz. Posle nekoliko dana uslov je ispunjen i most je srušen, kaže Stevanović.
Ova trasa produžiće deonicu puta za nekih 500 do 600 metara, što je mnogo povoljnije nego prethodno rešenje koje je htela da nametne gradska vlast i kraće za više od kilometar. Stevanović kaže da mu nije jasno kako su nadležni tako brzo reagovali i praktično preko noći dogovorili da izađu pred meštane sa odlukom da uvaže njihovo mišljenje, koje prethodno nisu hteli ni da čuju.
Ovo je, po njemu, bio komunalni problem u najavi već tri godine, od kada je počela izgradnja ovog pružnog kraka dužine 13 kilometara. Izgradnja traje od tada, kontinuirano, sa prekidom od četiri meseca tokom prošle zime, napominje naš sagovornik. To govori da je tempo veoma spor, ispod tri kilometra za godinu dana, a upadljivo je odsustvo informacija o gradnji objekta u režimskim medijima, tako da se ne spominje čak ni rok završetka radova.
Kakvo su im privremeno rešenje gradski planeri na početku gradnje spremali Novomilanovčani i Resničani su sjajno prošli. Pošto pruga „seče” atar Novog Milanovca, ona odvaja veći deo sela, kao i susednog Resnika od prilaza Kragujevcu preko Petrovca. Zato su im gradske vlasti prvo saopštile da će ka gradu morati da idu zaobilazno preko Račanskog puta, Sobovice i Desimirovca, što je od više od 20 umesto sedam kilometara.
Meštani o ovome nisu hteli ni da čuju, a krajem novembra prošle godine obelodanjen je novi plan privremenog puta, koji meštani opet nikako nisu hteli da prihvate. Taj pravac zaobišao bi srušeni most na putu ka Resniku tako što bi prolazio uzanim putem koji pored fudbalskog igrališta vodi do jednog dela Novog Milanovca od sedam-osam kuća.
Trasa je duža između jednog i dva kilometra, ali po rečima Željka Stevanovića, nije to najveći nedostatak. Put je toliko uzan da dva vozila teško mogu da se mimoiđu, a prolazak autobusa tek je prava enigma. Put je nepregledan jer je delomično ukopan i prebacivanje kompletnog saobraćaja za narednih nekoliko meseci bio bi prava avantura, mišljenja su meštani.
Sve su to predočili na zasedanju Skupštine grada 27. novembra, preko odbornika Ljubiše Nektarijevića, nudili svoje predloge, tražili sastanke, ali niko nije došao da razgovara sa njima. Došli su, kako kaže Željko Stevović, do predloga trase koja bi bila duža tek pola kilometra, ali su iz gradskih službi postavili uslov da vlasništvo nad zemljom mora da bude opštinsko ili državno, a nikako privatno.
Pošto su proverili da je sve javno zemljišta usledio je negativan odgovor i opet isto objašnjenje – ne slaže se glavni izvođač. Stevović napominje da mu nikako nije bio jasan ovakav odgovor, jer je znao da izvođač ne može da određuje pravac saobraćajnica, pošto je to nadležnost lokalne vlasti.
Savet bez mandata
Kada su negodovali svih ovih meseci meštanima je iz lokalne uprave stizao odgovor – šta se vi bunite, vi ste dali saglasnost na ovakvo rešenje. Na to su meštani odgovarali da se nisu oni složili, već članovi Saveta mesnih zajednica iz ova dva sela kojima je istekao mandat u oktobru prošle godine, više od mesec dana pre izlaska vlasti sa novom privremenom trasom.
– Oni jesu dali saglasnost, ali nisu bili legalni u tom trenutku jer su bili van mandata. I pored toga oni su morali da sazovu Zbor i da obaveste građane, da pitaju njih za ponuđena rešenja ili da pozovu predstavnike lokalne samouprave da razgovaraju s njima, smatra Stevanović.
Ovo tim pre jer se, kako dodaje on, meštanima Novog Milanovca izgradnjom pruge i drumske obilaznice oko Kragujevca, na kilometar dva od srušenog mosta, iz korena menja život. Deo vlasnika poljoprivrednih parcela moraće više da zaobilazi do svojih njiva i one koje su manje površine ostaće neobrađene, smatraju Milanovčani.
Kada srušeni betonski most u Novom Milanovcu bude ponovo sagrađan, saobraćaj će se vratiti na staro, ali put od Milanovca i Resnika prema Kragujevcu preseći će i Severna obilaznica. Tu će morati da se obilazi u odnosu na sadašnji pravac, jer na novoj petlji do grada će se prolaziti podvožnjakom, a dotle valja skrenuti oko kilometar ka Cvetojevcu.
U blizini te petlje gradiće se i nova industrijska zona od oko 100 hektara, a većina te površine je u ataru Novog Milanovca. Za to vreme su ljudi iz vlasti zamislili da sve ove projekte sprovedu bez razgovora sa meštanima i traženja zejdničkih rešenja tamo gde se direktno sreću sa njihovim interesima. Blokada rušenja mosta pokazala je da ovakvi pristupi, i ako ih je ranije bilo, sada više ne prolaze i da građani hoće da se i oni nešto pitaju.
Piše: Miloš Pantić
