Prema javno dostupnim podacima, iz budžeta grada za obnovu Mašinske radionice u sastavu Vojnotehničkog zavoda (VTZ) planira se oko 500 miliona dinara, odnosno oko 4,2 miliona evra. A to nije početak, već nastavak priče. Grad je prethodnih godina nepotrebno potrošio hiljade evra na konkurse, studije i dokumentaciju za prostor VTZ-a, a da nije rešio mnoga druga važna pitanja.
Grad je podržao urbanističko-arhitektonski konkurs za VTZ tokom 2022. godine, kada je za prvonagrađeno rešenje izabrao rad koje poništava postojanje fabrike „Zastava oružje” (ukida namenu proizvodnje) i koje predviđa rušenje i ponovnu izgradnju dimnjaka i Mašinske radionice, radi ukopavanja platoa i izgradnje podrumskog dela radionice u zoni Lepenice!? Iako bi takvim postupanjima ugrozio autentičnost kompleksa (fasade radionice su u relativno dobrom stanju, sem staklenih površina i ulaznih vrata) uz drastično povećanje troškova za tako planirane radove, predlog rušenja i ponovne izgradnje Trga i objekata oko njega, grad je za to besmisleno rešenje platio četiri miliona dinara!
Kao što je u drugim velikim projektima korišćen model u kojem investitor unosi kapital (sve veće urbane obnove u Evropi su sprovedene uz investitore), tako je i za VTZ mogao da se nađe model koji bi zaštitio industrijsko nasleđe, a grad oslobodio obaveza milionskih troškova iz budžeta. Umesto toga, u najavi je trošenje pet miliona evra novca građana Kragujevca. Za taj novac planiran za revitalizaciju Mašinske radionice moguće je uraditi kilometre novih kolovoza i kompletno opremljenih saobraćajnica, uz mogućnost da Kragujevac postane primer kvalitetno održavanog i opremljenog gradskog centra u Srbiji.
Popločavanje Trga – besmislica
Sa timom Direkcije za urbanizam pre tačno deset godina izradio sam idejno rešenje Mašinske radionice, koje je grad mogao da iskoristi bez ponovnog poziva za izradu te faze dokumentacije. Ipak, odlučeno je da se krene iz početka, uz zanemarivanje prethodnog rada koji je mogao da uštedi vreme i novac građana Kragujevca. Zato se nameće pitanje: zašto se već urađeno odbacuje, a isti posao ponovo plaća?
Pitanje je jednostavno: ko je odlučio da građani budu investitor obnove Mašinske radionice, umesto da grad pronađe investitora, a tim novcem sredi svoje ulice?
Posle dvanaest godina propadanja Arsenala, kao razvojni uspeh predstavlja se početak izrade dokumentacije za Mašinsku radionicu. U realnosti polomljeni prozori i oštećeni krovovi više od deceniju predstavljaju sliku staranja grada o sopstvenom nasleđu, dok urušeni deo kompleksa (sramno prikazivanje Arsenala turistima) služi kao pozornica za koncerte. Ona danju izgleda kao scenografija iz horor filma. Opravdano se postavlja pitanje zašto grad nije načinio nijedan korak da privuče investitore i da tako sa 500 miliona izvrši stratešku obnovu centra grada?
U nedavno objavljenom javnom pozivu za izradu projektne dokumentacije za Mašinsku radionicu, posebna napomena data je za granitnu podlogu Trga oko dimnjaka. Popločati Trg Arsenal granitnim pločama bilo bi apslolutno neprimereno i dokaz vrhunskog neznanja i nepoznavanja materijala i remodelacije zona nasleđa u
kojima preovlađuje cigla kao glavna obrada fasada.
Opis njegovog uređenja u novom javnom pozivu ostavlja utisak da je izbor ploča i ivičnjaka važniji od odgovora na pitanje da li će radnici „Zastava oružjaˮ besplatno dobiti najskuplje popločan parking na svetu, jer im je grad nedavno zvanično omogućio parkiranje na Trgu Arsenal bez naplate. Sadašnja situacija je svakako dokaz lošeg usmeravanja urbanizacije grada (umesto plana detaljne regulacije Arsenala rade se pojedinačni projekti), jer će se pored potrebe za parkiranjem radnika pojaviti i potreba za parkiranjem zaposlenih i gostiju Mašinske radionice, a da parkiranje nije ni razmatrano kao deo pristupa obnovi.
Popločavanje Trga Arsenal granitom, a da grad nije sredio svoje značajne saobraćajnice poput Ulice vojvode Putnika, koja predstavlja svojevrsnu džunglu na asfaltu, ukazuje na nepostojanje strategije urbane obnove grada i studije urbane obnove, koja bi jasno definisala redosled prioriteta, ali i dala smernice za njeno sprovođenje putem razrade kroz planove i projekte po prioritetima.
Predlozi autora
Ova zona je predmet mog višedecenijskog istraživanja za koje sam na predlog Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije stekao naučno zvanje, kao jedini arhitekta nosilac tog zvanja van Beograda, a čije sam rezultate proveravao u teoriji, ali i praksi. Po ugledu na iskustva Talina u Estoniji, predložio sam obnovu Mašinske radionice kroz očuvanje postojeće strukture, ali i nadgradnju njenih delova oblikovanih po uzoru na njen nekadašnji izgled (sadašnji izgled Mašinske radionice nije autentičan), zabeležen na razglednici s početka 20. veka čiju mi je kopiju svojevremeno poslao kolega dr Veroljub Trifunović, podržavajući moje zalaganje za pristup remodelacijama uz poštovanje prethodnih slojeva.
Takav pristup mogao bi da privuče investitora koji bi sopstvenim sredstvima obnovio radionicu, a on bi zauzvrat dobio prostor za svoje delatnosti. Za oživljavanje čitavog kompleksa podjednako je važno neposredno povezivanje Kneževog arsenala i Miloševog venca, jer bez te veze Arsenal ostaje izdvojen iz gradskog života, sa ograničenim mogućnostima za trajno i održivo korišćenje.
Pešački most koji sam predložio (po uzoru na londonski Milenijumski most kod galerije Tejt modern), povezao bi ove dve celine i omogućio bezbedno i nesmetano kretanje pešaka preko reke (u prilogu je rešenje moje studije za potrebe konkursa ARSENAL).
Bezlično i bezidejno popločavanje, kakvo je izvedeno na Trgu vojvode Putnika, nije primereno za zone nasleđa. Za Arsenal sam iz tih razloga predložio materijale po uzoru na one primenjene u obnovi evropskih trgova, poput kompleksa Manufaktura u Lođu, prilagođenog autentičnom industrijskom karakteru njihovog, ali i našeg kompleksa. Da bi se urbana obnova efikasno sprovela sa održivom i obezbeđenom funkcijom, ali i povratio novac od ulaganja (za eventualni otkup objekata Zastava oružja i Zastava tervo od strane grada Kragujevca), u zoni VTZ jedan bi se moralo planirati 300 hiljada kvadratnih metara objekata mešovite namene, uz obaveznu prethodnu izradu studije urbane obnove celog zahvata zone jedan, koja sada ne postoji.
Trg Šarlu Lubriju
Grad je do sada uložio više stotina hiljada evra i najavljuje višemilionska ulaganja, a javnosti još nije predstavio strateškog partnera, celovit plan obnove VTZ-a ni održiv model njegovog budućeg funkcionisanja. Novac građana usmerava se u pojedinačne objekte, dok ostaje opasnost da Mašinska radionica i Muzej topolivnica sa dimnjakom postanu obnovljena ostrva usred zapuštenog kompleksa i aktivne vojne industrije.
Nije dovoljno obnoviti zgradu i dodeliti joj kulturnu ili obrazovnu namenu: neophodno je obezbediti pristup, bezbednost, infrastrukturu, vezu sa okruženjem i novac za svakodnevni rad i održavanje. Bez tih odgovora, nije pokazano šta ovakva ulaganja dugoročno donose gradu.
Umesto parcijalnih zahvata, trebalo je osmisliti postepeno izmeštanje proizvodnje, a oslobođeni prostor povezati u celinu sa poslovanjem, stanovanjem, obrazovanjem, kulturom i uslugama. Takav pristup mogao bi da privuče investitore, očuva nasleđe i omogući da kompleks živi tokom celog dana.
Obnova Arsenala ne sme se svesti na nekoliko uređenih fasada i popločan trg, dok sve oko njih ostaje nerešeno. Kragujevcu je potrebna stručna, javno obrazložena i finansijski utemeljena strategija razvoja čitave zone VTZ-a, sa Mašinskom radionicom i trgom u njenom jezgru.
Za Trg na kojem se nalazi Mašinska radionice predlažem naziv Trg Šarla Lubrija, kojim bi se odalo priznanje njegovom doprinosu počecima kragujevačke industrije i istakle istorijske veze Srbije i Francuske u razvoju VTZ-a — kompleksa od izuzetnog značaja za našu zemlju.
Piše: Aleksandar Rudnik Milanović, arhitekta, doktor tehničkih nauka i naučni saradnik u oblasti urbane obnove gradova
