Svakog avgusta, septembra i oktobra ordinacije alergologa pune se pacijentima sa istim tegobama – kijavicom, zapušenim nosem, svrabom očiju, kašljem, ponekad i napadima astme. Iza velikog dela tih sezonskih muka stoji ambrozija (Ambrosia artemisiifolia L.), jednogodišnja biljka koju stručnjaci svrstavaju među najopasnije alergene vrste u Srbiji. NJen polen je toliko agresivan da i svega nekoliko zrna po kubnom metru vazduha izaziva simptome kod osetljivih osoba, a najugroženiji su deca, trudnice, stariji i hronični bolesnici.
Ambrozija nije domaća vrsta. U Evropu je stigla iz Severne Amerike još u 19. veku, a danas se ubraja među najrasprostranjenije invazivne biljke našeg podneblja. Uspeva tamo gde je zemljište ogolelo i zapušteno — na gradilištima, duž pruga i puteva, na neuređenim parcelama i obodima njiva. Upravo zato je grad njeno idealno stanište: svaki napušteni plac ili neodržavana zelena površina potencijalno je novo žarište. Zabrinjava to što se često javlja u neposrednoj blizini škola, vrtića, bolnica i igrališta, tamo gde su najosetljiviji sugrađani.
Prva baza žarišta
Da bi se ovaj problem sagledao sistemski, a ne tek kao sezonska gužva oko košenja, Ekološko-istraživačko društvo „Mladen Karaman“ pokrenulo je projekat Ambro@KG — održiva zajednica i zdrava životna sredina kroz građansko mapiranje ambrozije u Kragujevcu. Ideja je jednostavna i moćna: ako naučnici i građani zajedno beleže gde ambrozija raste, dobija se precizna karta na osnovu koje se planira uklanjanje tamo gde je najpotrebnije.
U projekat su se, pored stručnog tima, uključili učenici Prve kragujevačke gimnazije, studenti Prirodno-matematičkog fakulteta, članovi planinarskog društva i brojni zainteresovani sugrađani. Kroz radionice i seminare učili su da prepoznaju ambroziju, razlikuju je od sličnih biljaka i razumeju ekološke i zdravstvene posledice njenog širenja.
Svoje nalaze učesnici su beležili pomoću mobilnog telefona — svaki lokalitet proveren je na terenu i snimljen sa GPS pozicijom, a prikupljeni podaci obrađeni su u GIS-u, čime je nastala prva prostorna baza žarišta ambrozije u gradu.
Rezultati prve sezone govore sami za sebe: zabeleženo je više od 30 lokaliteta i preko 200 mikrolokaliteta. Nastala karta nije sama sebi cilj — ona omogućava da prioritet dobiju zone u blizini ustanova od javnog značaja i da se uklanjanje isplanira pre nego što biljka pusti polen.
Rezultati nisu ostali na papiru: karta žarišta predstavljena je na stručnim seminarima i tako vraćena zajednici kao osnova za planiranje uklanjanja.
Projekat donosi i rešenje retko viđeno u ovakvim akcijama. Umesto da uklonjena ambrozija završi kao običan otpad, ispituje se mogućnost njenog kompostiranja i pretvaranja u koristan organski materijal. Tako se kontrola invazivne vrste povezuje s principima cirkularne ekonomije i smanjenjem količine biljnog otpada.
Terenske akcije
Kada je reč o suzbijanju, zakon je jasan: vlasnici i korisnici zemljišta dužni su da ambroziju uklone pre cvetanja. Stručnjaci, međutim, naglašavaju da jedno košenje gotovo nikada nije dovoljno — biljka se brzo regeneriše, pa su potrebna dva do tri, pri čemu je presudno ono neposredno pred cvetanje. Uz to, seme ambrozije u zemljištu ostaje vitalno decenijama, što znači da je reč o višegodišnjoj borbi, a ne o jednokratnom poslu.
Aktivnosti se nastavljaju i tokom 2026. godine, kroz ponovne terenske provere i nove akcije kontrole. U julu 2026. na kragujevačkom Hipodromu organizovana je javna ekološka akcija — učesnici su ručno čupali i pakovali ambroziju pre cvetanja, čime su rezultati mapiranja direktno pretvoreni u delo na terenu.
A tu je i poziv svim sugrađanima da se uključe. Prepoznavanje ambrozije danas je lakše nego ikad — besplatne aplikacije poput Flora Incognita, PlantNet, Plant ID ili Seek by iNaturalist pomažu da se biljka odredi fotografijom. Dovoljno je fotografisati je sa uključenim GPS-om na telefonu (ili uz ručno zabeležene koordinate) i podatke poslati na eidmladenkaraman@gmail.com. Svaka prijava pomaže da se žarište zabeleži i ukloni na vreme.
Projekat Ambro@KG realizuje se uz podršku kompanije dm drogerie markt, kroz konkurs „{ZAJEDNO} za održive ideje“, a do sada je privukao pažnju nacionalnih i lokalnih medija. Njegova poruka je, međutim, najjednostavnija moguća: zajedničkim snagama Kragujevac može postati zdravije mesto za život.
VODIČ ZA GRAĐANE
Buditi i vi deo projekta
Kako da prepoznate ambroziju
Listovi: duboko usečeni, podsećaju na pelen.
Stablo: razgranato i dlakavo, visoko i do 1,5 m.
Cvetovi: sitni, zeleni, u visećim klasovima na vrhu biljke.
Koren: plitak i slabo razvijen — lako se iščupa.
Miris: neprijatan i oštar, sličan pelinu.
Period cvetanja: jul–oktobar.
Gde najčešće raste
Napušteni placevi i neobrađene parcele – neuređene zelene površine u naseljima – pored puteva, pruga i rečnih dolina – blizu škola, vrtića, bolnica i igrališta – industrijske zone, stovarišta i deponije – obodi oranica.
Kako da prijavite nalaz
Fotografišite biljku (najbolje sa uključenim GPS-om na telefonu, da fotografija dobije lokaciju).
Ako GPS nije uključen, zabeležite tačne koordinate (npr. preko Google Maps).
Pošaljite fotografije i lokaciju na eidmladenkaraman@gmail.com
Aplikacije za prepoznavanje: Flora Incognita, PlantNet, Plant ID, Seek by iNaturalist.
Piše: dr Filip Grbović
