Rukometaši Radničkog su prethodnu, turbulentnu sezonu završili zbirno na sedmom mestu. Smena trenera na polusezoni, veliki broj povreda i pehova ipak nisu uzeli danak timu iz prestonice Šumadije, koji su maksimum dosegli pred kraj regularnog dela sezone, dok su u okviru plej auta bili rezultatski najbolji tim. Kao i na svakom kraju, jedna od bitnijih stvari je analiza svega urađenog, a za to je prava adresa trener Rodoljub Kurandić, a na samom početku sumiranja postignutog ističemo činjenicu da je sa kolegom Draganom Študerom preuzeo ekipu u delikatnom trenutku na polusezoni i u trenucima rezultatske krize.
– Bilo je više nego očigledno da nešto nije funkcionisalo, ne samo po pitanju rezultata, nego i po pitanju kvaliteta igre. Rukovodstvo kluba nam je dalo šansu koju smo oberučke prihvatili i zajedničkim, napornim radom sa igračima uspeli malo-pomalo kroz treninge, prijateljske, kup i prvenstvene utakmice da dovedemo igru na željeni nivo.
Šta je ono na čemu ste insistirali vezano za način i stil igre?
– Nismo mnogo menjali u načinu igre koji je prepoznatljiv godinama unazad, koga karakteriše moderan, ubitačan ritam kojim pokušavamo da sameljemo protivnika i maksimalno iskoristimo profil igrača koje imamo, pre svega mislim na Barudžića i Stanojeva koji su eksplozivni u tranziciji. U takav stil su se lako uklopili i ostali bekovi, kao i ostatak tima, gde svako od njih zna način kako napadamo i na brzom centru i na postavljenu odbranu, tako da se tu ništa značajno nije promenilo. Ono što je najznačajnije bilo je promena na psihološkom planu, pristupu treninzima i mečevima. Posebno smo insistirali na povratku u fazu odbrane I čvrstoj duel igri, što je segment za koji smatram da je uočljiv veliki napredak.
Povrede ključnih igrača u većem delu druge sezone su vas čini se omele da se popnete koji stepenik više na tabeli?
– Imali smo dosta problema sa povredama ključnih igrača, počelo je sa Panićem, Perićem, kasnije i Stanisavljevićem, Kasalović je herojski odigrao šest meseci sa ozbiljnom povredom ramena i svaka mu čast na tome. Sa kolenom je imao problem i startni pivot Davidović od koga smo izvlačili maksimum, odmarali ga, gde je ukazanu šansu iskoristio mladi Maljević, koji se pokazao kao kvalitetan u oba pravca, s tim što obzirom na godine mora puno da radi i trenira, kao i ostali mladi igrači kojima smo ukazali priliku.
Procvat ige i rezultata je došao u plej autu gde ste bili najuspešnija ekipa sa skorom od 5 pobeda i 2 remija.
– U plej autu smo odigrali najbolje, jer smo se tu dobro posložili, trebalo je vremena da dobro upoznamo ekipu, a i protivničke timove. Ja sam dugo radio u ženskom rukometu, pratio sam i mušku ligu, ali nisam bio u potpunosti verziran. Uradili smo dobar skauting rivala i momci su maksimalno dobro, do kraja odradili posao. Kolale su price kako ćemo pustiti određene timove, no Radnički nikad nije i neće biti deo marifetluka, odigrali smo pošteno tih sedam mečeva, većinu smo rešili u svoju korist, ali je najvažnije to što smo nakon svake utakmice mogli da se pogledamo u oči u svlačionici. Generalno smo ispoštovali sve dogovoreno i mogu reći da sam ponosan na igrače nastupima i zalaganjem u plej autu.
Koliko ste u datim okolnostima uspeli da pružite priliku mladim igračima i kako ste zadovoljni njihovim razvojem?
– Momcima kao što su Veljković, Mojsilović, Veličković smo ukazivali priliku i uvodili u igru u skladu sa trenutnim okolnostima, borili su se i opravdali očekivanja. Videlo se da tu fali malo i znanja i iskustva, ali sam uveren da će do toga doći u narednim godinama.
Šta je ono na čemu Radnički treba da gradi igru i tim kako u narednoj sezoni, tako i u budućnosti?
– Mišljenja sam da Radnički svoju igru i budućnost treba da gradi na postojećim snagama koje poseduje. Naravno uvek težite pojačanjima i boljim rešenjima, nekad uspete u tome, nekad ne, no zaključak je da bi trebalo da se oslonimo na svoju školu rukometa u kojoj imamo veoma zanimljive mlade igrače 2006. i 2007. godište koji će se od 1. avgusta priključiti treninzima prve ekipe. Tu pre svega mislim na Vitoševića, Lepovića, Lazarevića kao i na ostale momke koji kucaju na vrata prvog tima i koji svojim ponašanjem, zalaganjem na treninzima i nastupima u drugoj ekipi daju dobar primer nastupajućim generacijama i uveren sam da Radnički ne treba da brine za budućnost. Pred klubom je sezona koja će biti izazovna jer će ukrstiti koplja sa brojnim ekipama koje će biti pojačane povratnicima iz inostranstva, iskusnim i prekaljenim igračima. Biće teško igrati protiv takvih klubova sa velikim budžetima, ali ja verujem u naš sastav i tim ljudi koji ga okružuje i smatram da ćemo i dalje imati važnu ulogu u srpskom rukometu, zaklučio je trener Radničkog Rodoljub Kurandić.
