Retko ko iz mlađe generacije nema bar jedan sačuvani autogram od svoje omiljene ličnosti, ako ništa drugo onda potpis na karti za koncert, sa pozorišne predstave ili fudbalskog derbija. Pravi bum je nastao „fabrikovanjem” slavnih ličnosti u poslednja dva veka. Sve više poznatih, sa sve više obožavaoca kojima ne polazi uvek za rukom da dobiju njihove autograme, pa rešenje pronalaze na filografskom tržištu.
Autogrami poznatih na berzama ne dostižu vrednost kao recimo potpis Napoleona Bonaparte, koji je najtraženiji, ili nekih državnika. Na ceni su najnedostupniji potpisi ili dokumenti sa faksimilima – političara, državnika, kraljevkih porodica, što je inače dostupno samo užem krugu ljudi. Onda slede pisci, sportisti, filmske zvezde, muzičari ili visoko kotirani modni kreatori. Cene se kreću od nekoliko stotina do na hiljade dolara ili evra. Ukoliko pored potpisa stoji i datum i cena je viša.
Posebnu visoku cenu dostižu autogrami istorijskih ličnosti poput Šekspira, Nikole Tesle, predsednika država… Znamenite ličnosti iz 19 veka drže cenu. Rukom pisano pismo ima najveću vrednost, ne samo zbog potpisa autora nego i zbog mogućnosti unutrašnjeg pogleda na njegovu ličnost. Na ceni su i pisma kucana na mašini, potpisani dokumenti kao potpisana fotografija.
Kataloška prodaja
Filografija je vrsta kolekcionarstva koja podrazumeva sakupljanje autograma, rukopisa, dokumenata, pisama i potpisa, kao i sačuvane zabeleške sa autorskim obeležjem. Kolekcionari koji su zainteresovani za ovu vrstu hobija trguju i vredno čuvaju nabavljanje potpise. Autogrami su originalni unikatni potpisi ličnosti koji se nalaze na nekom dokumentu – obično papiru. Autografi su potpisi autora, ali su fotokopirani i prestaju da budu autogrami.
Kod nas, a i u svetu vrši se kataloška prodaja autograma tako da se sve više javljaju zaljubljenici koji se bave ovim hobijem, a naročito sakupljanjem osnovnih autograma, a tek onda kopija znamenitih ličnosti..
Prvi kolekcionar autograma u Srbiji bio je Milorad Rajčević, novinar i publicista, dopisnik beogradskog lista „Mali žurnal”. On je u periodu od 1910. do 1931. godine proputovao oko sedamdeset zemalja sveta i sakupio stotinak autograma od kraljeva, prinčeva, visokih državnika i drugih značajnih ličnosti. I svoju zbirku predao muzeju.
Istorija ovog hobija se inače pojavila još u 16. veku, a vrhunski hobi kada su poznati književnici počeli da potpisuju sa posvetom svoje knjige.
Naš poznati gradski kolekcionar je Mića Ranković. On ne spada u velike kolekcoionare, ali želi da ima što više autograma značajnih ličnosti iz zemlje i sveta.
– Moja zbirka broji nekoliko stotina potpisa i poruka ispisanih na papiru i kutijama od cigareta „Drine” bez filtera, koja se više ne proizvodi. U zbirci imam i autograme i autografe poznatih i značajnih ličnosti, kaže Ranković.
Na ideju je došao družeći se sa velikim brojem ljudi, čemu je doprineo i njegov posao. Odlazio je na razne sportske i kulturne događaje, izložbe, pozorište… Bilo mu je interesantno da mu se neko potpiše na karti ili papiru, što danas ima svoju cenu. Ukoliko nema orginalni potpis, juri se za kopijom, koja ima neuporedivo nižu vrednost.
– Našao sam da je originalni potpis Mihajla Obrenovića na dokumentu koji se odnosio na zakon dostigao cenu od nekoliko hiljada evra, lično sam ga video kod jednog kolekcionara u Beogradu. Najveći novac se ipak traži za Napoleonov potpis koji drži cenu od nekoliko miliona evra, ili dolara, kaže Ranković dodajući da je to ipak redak hobi, kojim se uglavnom bave ljudio koji su proveli vek u diplomatiji, ili se kretali u kljugu ljudi iz vlada, ministarstava ili su puno obilazili zemlje sveta.
I na buvljacima vrednost
On obilazi buvljake, u potrazi za interesantnim odbačenim stvarima. Tako je naleteo na jednu upisnicu, ili bolje reći indeks, profesora beogradskog Univerziteta, poznatih naučnika Lozanića, Kašanina, Đorđevića…
– Kod jednog drugara sam pronašao potpis kragujevačke dobrotvorke Dore Stefanović od 13. februara 1942. godine. Ona je supruga fabrikanta – vlasnika „Crvene zvezde”. Poklanjala je hranu siromašnom stanovništvu i pre i u jeku Drugog svetskog rata, o čemu i ovaj dokument govori, kaže Ranković.
Došao je, kako kaže, i do vrlo interesantne kopije dokumenata sa potpisima učesnika Konferencije o bezbednosti i saradnje u Evropi iz 1975. godine održane u Helsinkiju. Ipak, u njegovoj kolekciji njaviše je autograma dobio putem ličnih kontakata. Upoznao je Duška Trifunovića sarajevskog pesnika koji je pisao tekstove za Zdravka Čolića, za „Bjelo dugme”, grupu „Indeks”… On mu je podario i stih. Pokojni kragujevački književnik Slobodan Pavićević uz prepoznatljivi autogram ispisao mu je i misao o Stefanu Dečanskom.
Iz zbirke Mića vadi i Kešinu posvetu koja glasi: „Glad mi je beskrajna, a ruke večno prazne”, Keša Mići 2010. godine. Tu je odmah i Zijad Sokolović, bard jugoslovenskog glumišta, prilikom posete Kragujevcu 2012, pokojni glumac Mirko Babić koji mu je napisao, „Mićo, nemoj se ljutiš” po Bajićevoj seriji „Selo gori, a baba se češlja”, zatim Goran Bregović, Koka Janković vajar, Sorgić istaknuti kargujevački sportista.
– Kada je održana Deveta šahovska olimpijada u Dubrovniku 1950. godine Jugoslaviju je predstavljala vrlo poznata reprezentacija koju je vodio Svetozar Gligotić. Bili su tu Trifunović, Rabar, onda Vidmar, Puc, Pirc, kaže Ranković.
Onda pred Olimpijadu 1984. godine u Los Anđelesu, na pripremnom turniru u Budvi, gde je Mića letovao, bila je naša reprezentacija mladih i svi su mu se potpisali, baš kao kasnije strelac Steva Pletikosić, učesnik šest Olimpijskih igara, Nevena Ignjatović naša olimpijka, plivač Milorad Čavić pred odlazak u Ameriku.
– Imam autogram i Dude Ivkovića, selektora košarkaške reprezentacije. Prilikom jednog gostovanja rekao mi je da je Kolonac. Pitao sam ga kako Kolonac? Majka mi je iz Kolonije, a otac Beogarađanin sa Crvenog krsta. Imam Dejana Bodirogu, Vladu Čapljića koji je jedno vreme bio trener reprezentacije. Tu je i autogram Aleksandara Petrovića, Duleta Vujoševića, Mute Nikolića, trenera košarkaške reprezentacije, kaže Ranković, pokazujući prstom i na ime Juri Zdovca, košarkaškog reprezentativca, kome su Slovenci javili da odah mora da napusti pripreme jer se Jugoslavija rastura.
Piše: Elizabeta Jovanović
