Nema čoveka koji nije pokušo bar jednom u satima dokolice da se rekreira tražeći rešenje nekog rebusa ili anagrama, ukrštenih reči, osmosmerke… Na pitanje šta je enigmatika dobijamo najrazličitije odgovore – gimnastika uma, igrarija duha, primenjena lingvistika, deseta umetnost, grana novinarstva… Iako sve to može da bude, ona je ustvari zagonetaštvo, bar u nas Srba. Grubo se deli na narodno zagonetaštvo i autorsku enigmatiku.
Prvim autorom u Srbiji se smatra despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara, koji je 1409. godine objavio „Slovo ljubve”. Reč je o akrostihu. Početno slovo svake od deset strofa čini njen naslov. To je ustvari zagonetka, pomoću koje despot Stefan Lazarević šalje tajnu poruku ljubavi vlasteli koja se pobunila.
Prvu savremenu ukrštenicu sa crnim poljima i opisima stvorio je Artur Vin, američki novinar, 1913. godine.
Marta 1925. u Beogradu nepoznati autor objavio je urkštenicu, koja se može smatrati ukrštenicom po svim postulatima. Koji dan ranije u Zagrebu hrvatski zagonetač Nikola Faler napravio je križaljku, tako da savremene ukrštenice, kao kraljice enigmatike imaju dugu tradiciju.
– Dimitrije Davidović je 1820. godine izdavao zabavnik u Beču i u prvom broju bilo je oko dvadesetak zagonetki, ali bez navođenja autora, što je dvesta godina zagonetaštva u Srba, od toga, oko sto godina sastavljanja ukrštenica, objašnjava Kragujevčanin Aleksandar Janković, predsednik kluba „Nova zagonetka” i autor interesantnog rečnika sa četrnaestoslovnim rečima, koji ima praktičnu primenu kod enigmatičara.
– Četrnaestoslovni rečnik je nastao iz „suve” potrebe. Često se prave ukrštenice sa 14 polja i onda sam počeo da beležim reč po reč i da tražim opise. Jer nije samo bitno da je reč korektna, da postoji, već da nije „nategnuta”, što mi kažemo, da lepo zvuči, a pri tom joj treba dati kratak opis, jer je definicija jako bitna, i da je sve razumljivo, objašnjava Janković.
U tom poduhvatu priključio mu se i Dragan Matović, takođe enigmatičar iz Kragujevca. Došli su do 9.000 odrednica, a onda je pripomogao i kolega Miroslav Lazarević iz Beograda, inače dugogodišnji predsednik Enigmatskog saveza Srbije, tako da knjiga sadrži ukupno 12.100 odrednica. Kako rečnik nikada ne može da se završi, posle izdavanja rečnika došlo se do još 300 novih reči, što najavljuje i novo izdanje.
Aleksandar Janković i Dragan Matović potiču iz takozvane „Enigmine” škole. Janković je još kao gimnazijalac u „Enigmi” objavio svoj prvi rad 1978. godine. Nju su dve godine kasnije preuzele „Novosti”. Prvi broj časopisa „Enigma” izašao je 7. jula 1951. i izlazio je neprekidno 72 godine. Bio je najstariji enigmatski časopis na Balkanu. Prošle godine je došao novi vlasnik, novi menadžment, nova politika…
– Ubili su je zli ljudi, sa žaljenjem kaže Janković, koji se seća da je, čim je stupio na beogradsku kaldrmu, u Vojnu gimnaziju 23. avgusta 1975. godine, sebi pronašao ovu zanimaciju.
– Prethodnog dana je izašao hiljaditi broj „Enigme”. To je bila prva stvar koju sam kupio po dolasku u prestonicu.
Aleksandar je prvo bio rešivač, pa simpatizer i na kraju stvaralac enigmi. Poslednjih deset godina je ili autor takmičarskih zadataka, ili sudija. Imao je sreće da je Enigmatski klub Beograd bio aktivan i jedan od najjačih u Srbiji, a blizu njegovog internata, tako da je odlazio utorkom na sastanke enigmatista.
– Uđete kao gimnazijalac, a tamo vedete. Zamislite mladog glumca početnika koga odmah stave među bardove glumišta, on bi se samo okretao i pitao se gde je upao. Tako sam i ja upao među bardove enigmatike. Sve sam upijao, kaže Janković.
Kada je počeo da objavljuje radove, dobijao je pohvale od iskusnog Tome Vukadinovića u stilu „mali ti si postao žongler”. Petice u gimnaziji mu nisu bile toliko bitne koliko ta Tomina pohvala. Dečkić iz Dragačeva postao je višestruki šampion države.
Po profesiji je bio raketaš. Penzionisan je 2007. godine kao potpukovnik artiljerijsko-raketnih jedinica. Uz kratkotrajne pauze zbog vojnih obaveza, nalazio je prostora za objavljivanje enigmatskih radova u različitim časopisima, koji su se pojavljivali i nestajali u borbi za profitom.
I Draganu Matoviću enigmatika je hobi od detinjstva. Trenutno priprema materijal za sedamnaestoslovni rečnik. Rođen je u selu Bečevica kod Knića. Srednju školu završio je u Kragujevcu, pa Višu saobraćajnu u Zemunu. Radio je u Fabrici automobila u tehničkoj kontroli, odakle je otišao u penziju. Enigmatsku karijeru je započeo kao rešivač, a kasnije je rekao sebi – što ih ne bih sastavljao i objavljivao. Najpre 1988. godine u časopisu „Eureka” iz Gornjeg Milanovca i tako sve do 2000. kada prelazi u „Večernje novosti”, nakon što je upoznao kolegu Jankovića. Objavljivao je i u „Gloriji”, „Blicu”, „Market printu” iz Novog Sada, ali je pisao i aforizme za ovdašnju „Svetlost”. Uz put je prikupljao literaturu i imao ozbiljniji pristup svom hobiju.
Desetkovanje enigmatskih časopisa
Na takmičenjima imao je dosta uspeha – osvajao je i prva, druga, treća mesta. Svake godine održavaju se susreti enigmata Srbije u drugom gradu, i tako već 22 godine. Ima puno događanja i van granica Srbije. Na domaća takmičenja pozivaju se takmičari iz Hrvatske, Makedonije, Bosne i Crne Gore zbog srodnog jezika.
Dragan je i veliki enigmatski kolekcionar stranih časopisa. Od Kanade, Amerike, Brazila do cele Evrope. Smatra da po broju crnih polja to nije ni približno našoj enigmatici. U nas ukrštenica ne sme imati više od 12 posto crnih polja, a svi strani časopisi imaju od 15 do 23 posto. Naše enigmate rade i ispod osam posto, što spada u sam vrh svetske enigmatike, kad su u pitanju ukrštene reči. Ista je situacija sa rebusima, anagramima, paligramima.
Po Matovićevim rečima, mi posedujemo preko sto vrsta ukrštenica, što niko u svetu nije uspeo da napravi. U drugim zemljama bude po dve-tri vrste – skandinavke, klasične ili bele ukrštenice i ništa više. A kod nas postoje i dvosmerne i trodimenzionalne… Više se cene ukrštenice sa nefrekventnim suglasnicima poput DŽ, LJ, Ž i gde imaju skupine suglasnika i samoglasnika – grožđe, stršljen, tvrdica, deonica…
Prednost – jedno slovo, jedan glas
Naši sagovornici su saglasni da nije moguće živeti profesionalno od enigmatike. Možda bi mogla da žive dva čoveka u Srbiji – koji su prešli na kompjutersku enigmatiku sa ubačenim programom. Oni mogu da fabrikuje gomilu enigmatskih časopisa, jer su sve definicije iste, ali nije to profesionalizam.
Srbi, inače, prednjače po velikoj izdavačkoj aktivnosti. Za samo 25 godina srpske enigmate su izdale oko 110 teoretskih, istorijskih knjiga o enigmatici i oko 45 rečnika, leksikona i priručnika. Dakle, 150 knjiga za dve i po decenije na temu enigmatike, od toga preko sto teoretskih rasprava i prikaza. Tom studioznošću i dubinom bavljenja prednjačimo u svetu.
– Ide nam u prilog naše pismo, jedno slovo, jedan glas, jedno polje. Čitaj kako pišeš i pričaj kako piše. Kad se uzmu strane enigmatskog časopisa, vidi se napor, jedno mučenje da se naprave ukrštenice. Mi kvalitetnom ukrštenicom ne smatramo one sa prosečnom dužinom reči ispod pet slova. U stranim ukrštenicama su po dva- tri, eventualno četiri slova, što je na nivou naših od pre sto godina, kaže Janković, dodajući da je kao dobar poznavalac ruskog jezika kompetentan da kaže da oni imaju vrlo interesantno narodno pripovedaštvo i zagonetke, možda čak bolje, dublje i slojevitije nego mi, ali su im ukrštenice tanke, predstavljaju praktično složen skup reči i ne mogu da se porede sa nama.
Kako je moguće održati neko internacionalno takmičenje kod nas kada takmičari nisu iz jednog govornog područja?
– Takmičenje je uvek na srpskom jeziku, ekavica, fonetsko pisanje, ne etimološko. Recimo, piše se Džordž Vašington, a ne George Washington i oni koji dođu da se takmiče moraju se prilagoditi tome. I kada naši drugari odlaze na takmičenja u okolne republike moraju stvarati na tom tamo jeziku. Ali, do skoro smo bili jedan jezik, pa to nije veliki problem, kaže Janković.
Jedan od njegovih anagrama je poslovni ručak – lopovski račun kad se premetnu slova. Ili roditeljski sastanak – skljokani tata se srdi, ili Balkansko poluostrvo – oblast sa puno krvoloka. Kada je bio Briselski sporazum jedan od naših najvećih anagramista Momir Paunović iz Pančeva premetnuo ga je u – Srbima uzeli srpsko.
Janković je ekspert za osmosmerke, rebuse i anagrame, koji su vrlo popularni u enigmatici.
Inače, u Srbiji izlazi stotinak enigmatskih časopisa, mnogi su se ugasili, a u dnevnim novinama sve je manje prostora za enigmatiku. Ključni problem je podmladak i nezainteresovanost da se animiraju mlade snage za ovaj hobi.
– Informatička era je uzela danak, niko od omladine ništa ne čita, ili vrlo slabo. Umesto toga, radije igraju igrice i ako im nešto zatreba izbaciće im kompjuter. To je rak rana enigmatike, ali i svih drugih hobija u zemlji Srbiji, smatra Janković.
A enigmatista ima oko 50 u državi, svih profesija i obrazovnih nivoa, od noćnog čuvara do doktora nauka – lingviste. Kao vrlo talentovani izdvojili su se Zoran Radisavljević iz Novog Sada, Mladen Marković iz Vladičinog Hana i Rešad Brestičanin iz Novog Pazara, koji stvaraju nemoguće.
Iako ovo nije priča o pojedincima, naši sagovornici kažu da treba spomenuti Slavka Bovana iz Kikinde, koji ima svoj blog i vrlo je aktivan i na međunarodnom planu. Vrlo je cenjen i Miroslav Lazarević iz Beograda, dugogodišnji predsednik Enigmatskog saveza i autor dosta knjiga na temu enigmatike. Treći je Miroslav Živković iz Jagodine, ekspert za veze srpske i svetske enigmatike, pogotovo italijanske.
Piše: Elizabeta Jovanović
