Razgovaraju trojica prijatelja u „Staroj Srbiji”:
– Opet prete da nam ubiju predsednika, a vi se zezate, reče ekspert za domaće teme blokadersko-ćaci provenijencije.
– Samo se pitam kako mu ne dosadi?
– Šta se čudiš za njega kad vidiš da jednu Ameriku vodi još veća budala, iznenadio se stručnjak za spoljnu politiku.
– Vas dvojica očigledno niste čuli za Pitera Tila i njegovu kompaniju „Palantir”? To je ludak na visokom, profesionalnom nivou, a uz to je i mnogo opasniji od pomenutih amatera.
Ne treba biti strog prema kafanskim filozofima, jer lik i delo pomenutog „profesionalca” već godinama predstavljaju zabranjenu temu u zvaničnim medijima, a njegovo pominjanje odmah se proglašava teškom konspiracijom.
„Palantir” je kompanija za analizu podataka koja radi uglavnom direktno s vladama, obaveštajnim agencijama i armijama najmoćnijih zemalja sveta. Ime dolazi iz Tolkinovog romana „Gospodar prstenova”, u kome je palantir drevni vidovnjački kamen koji svom vlasniku omogućava da u svakom trenutku vidi sve, bez obzira na to gde se „to nešto” nalazilo. Ukratko, palantiri su svevideće oči Srednje zemlje. Stvorili su ih vilenjaci s namerom da ih koriste za dobra dela, ali su, izvan književnosti, postali veoma opasna rabota. Danas je „Palantir” algoritam koji sve više rukovodi našim životima, hraneći u nama najgore porive i strahove.
Na jednom od skupova vodećih tehnoloških stručnjaka osnivač ove kompanije Piter Til ispričao je kolegama biblijsku priču staru dve hiljade godina u kojoj se kaže: „Žig će biti potreban, stavljen na vašu desnu ruku ili na vaše čelo i bez tog žiga nećete moći ni da kupujete ni da prodajete. To se zove žig zveri”.
Vekovima se pretpostavljalo da je ovo samo biblijska metafora, neka vrsta simbolične poruke kojom su drevni tekstovi opisivali moć i kontrolu kako bi vernici lakše mogli da ih zamisle. U to vreme bilo je nemoguće predvideti razvoj tehnologije i bolestan um koji bi tako nešto bukvalno preneo u stvarnost. Nažalost, ako pažljivo posmatramo sve što se oko nas događa, izgleda da nam je sve bliži dan „globalnog žigosanja”. Biće to, naravno, u ime „tehnološkog i opšteg napretka”, a kao deo konkretne, proizvedene krize… Ukratko, postajemo nemi svedoci trenutka u ljudskoj istoriji koji otvara novu priliku za do sada neviđenu centralizaciju moći.
Kako na samom početku ne bismo dobili etiketu „teoretičara zavere”, krenimo odmah s činjenicama, a kada je reč o veštačkoj inteligenciji, svi putevi vode prema jednom od njenih tvoraca – Semu Altmanu.
Od izvora tri putića
Kompanija OpenAI prošle godine je počela da postavlja uređaj Orb. To je srebrna kugla veličine fudbalske lopte koja skenira zenicu kako bi dobila naš biometrijski potpis. To je jedini deo ljudskog tela koji je potpuno jedinstven i koji se nikada ne može promeniti. Skeniranje zenice je prvi korak u procesu dobijanja nečega što se zove „globalna lična karta” (World ID), digitalni dokaz da smo stvarno ljudska bića. Do sada je više od osamnaest miliona ljudi dobrovoljno deponovalo svoj „očni potpis”, a svakim danom ih je sve više. U svetu veštačke inteligencije „globalna lična karta” uveliko se integriše u gotovo sve aplikacije i koristi se umesto lozinke. Sem Altman, osnivač i direktor kompanije OpenAI, rekao je da će potvrda ljudskog identiteta uskoro biti potrebna na svakom sajtu, u svakoj aplikaciji i za svaku transakciju na internetu.
U isto vreme, Sjedinjene Države su usvojile novi zakon, tzv. GENIUS Act, koji stvara pravni okvir za uvođenje digitalnog dolara. Ono po čemu se digitalna valuta razlikuje od gotovine na našem bankovnom računu jeste mogućnost programiranja, uz dodavanje pravila o tome gde i kako se može trošiti, kada novcu ističe rok i da li funkcioniše van određenog područja.
Paralelno sa digitalizacijom globalnog identiteta i valute, Svetski ekonomski forum ističe potrebu da voda, zemlja, pa čak i vazduh koji udišemo moraju dobiti finansijsku vrednost i da u najskorije vreme postanu merljivi.
Dok se sve ovo dešava u realnom vremenu, širom sveta masovno se instaliraju kamere, sateliti, bazne stanice mobilne telefonije i data-centri za veštačku inteligenciju.
Reč je o dugo pripremanom globalnom okviru čiju finalizaciju nam je približila Ketrin Ostin Fic, koja je nekada bila u administraciji američkog predsednika Buša. Prema njenim rečima, put u budućnost vodi u tri smera.
Prvi je kontrolisani digitalni novac. Drugi je digitalni identitet povezan u globalni, međusobno kompatibilni sistem. Treći je globalni nadzor ili „veliki brat” koji vidi i zna sve. Dakle, svet će se oslanjati na tri centralna stuba moći – programabilni novac, globalni sistem digitalnog identiteta i kontrolni sistem praćenja.
Gospođa Ostin Fic ističe da, kada sve tri faze budu završene, oni koji kontrolišu ovaj sistem, odnosno centralni planeri, neće morati da se pridržavaju zakona kako bi uticali na društvo, niti će im biti potrebni policija i sudovi. Ako žele nešto da sprovedu, a narodu se iz nekog razloga to ne dopada, jednostavno će „isključiti” neki važan aspekt života neposlušnih, bilo da je to novac, identifikacija ili mogućnost kupovine, prodaje ili putovanja.
Dobronamerno gledano, svaka oblast pojedinačno ima jednostavno objašnjenje. Digitalni identitet je praktična stvar jer, kada izgubite ličnu kartu, imaćete je u zenici oka svog. Kontrolisani digitalni novac mogao bi da smanji rizik od prevara. I to je dobro. Kamere će učiniti stanovništvo bezbednijim. Sve su to zaista tačni i pozitivni razlozi. Problem je što se sve ovo gradi zajedno, u isto vreme, od strane povezanih institucija, i služiće za upravljanje sistemom koji nikada ranije nije postojao. Upravo njihova kombinacija omogućava centralizaciju moći na način koji je bez presedana u ljudskoj istoriji. I još nešto, jedna od glavnih kompanija koja uveliko gradi infrastrukturu provere podataka je baš gorepomenuti „Palantir”, čije su berzanske akcije skočile 22 odsto nakon što je američka vlada izrazila spremnost da pomogne razvoj njihovog AI softvera.
Keš, kartica ili nešto treće
Trenutno je dinar (evro, dolar…) na vašem bankovnom računu samo broj i za njega nisu vezana nikakva pravila. Možete ga potrošiti kada vam je drago i na šta god poželite. Banka će možda postaviti pitanja ako podižete veliku sumu, ali u osnovi novac je vaš. Programabilni novac je drugačiji, jer dolazi sa uslovima ugrađenim u samu valutu. Zamislite da dobijete platu koja važi samo određeno vreme, pre nego što joj istekne rok. Ili se ne može koristiti za kupovinu određenih stvari, na primer kriptovalute ili mesa, zbog ekološke politike ili zato što je energija jednostavno preskupa. Ova pravila verovatno neće zaživeti sutra, ali tehnologija koja sve to omogućava već postoji, a pravni okvir za njenu primenu gradi se upravo sada.
Usvajanjem GENIUS Act-a 2025. godine, u SAD je i formalno stvoren zvanični regulatorni okvir za digitalne dolare. Ketrin Ostin Fic ističe da je unutar ovog zakona skriven zahtev da svi izdavači digitalne valute moraju biti povezani s Ministarstvom finansija. Kada se ta veza jednom uspostavi, može se integrisati sa bilo čim, uključujući i sistem društvenog kredita.
Šta je sistem društvenog kredita? To je ocena koja vam se dodeljuje na osnovu vašeg ponašanja. Nešto slično današnjoj kreditnoj istoriji. Kriterijumi su jednostavni – ako ste platili račune na vreme, ocena raste. Ako ste prešli ulicu van pešačkog prelaza, kritikovali vlast na internetu ili se povezali sa nekim koga je sistem označio kao problematičnog, ocena pada. Vaša ocena određuje šta će vam biti dozvoljeno da radite, s kim da se družite ili gde da putujete. Visoka ocena znači pristup boljim kreditima, veću mobilnost, slobodniji život. Niska ocena vas sprečava da kupite avionsku kartu ili dobijete određene poslove. To je već oproban model u Kini, a kada jednom dospete na crnu listu, više ne možete dobiti bankarski zajam, pokrenuti posao ili kupiti stan. Samo prošle godine, u prijateljskoj Kini blokirano je više od trideset miliona avionskih i voznih karata samo zbog ovog sistema vrednovanja. Vlast jednostavno želi da budete „lepo (društveno) vaspitani”.
Na meti „velikog brata” nisu samo SAD i Kina, jer je i predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard nedavno izjavila:
„Od suštinskog je značaja da se brzo usvoji regulativa o uspostavljanju digitalnog evra.” Dakle, novac je prvi stub ili temelj novog sistema, ali da bi funkcionisao, mora se tačno znati ko, šta i gde troši, a to nas dovodi do drugog stuba, a to je identitet.
Globalna lična karta
Ako je naš novac digitalan i ograničen pravilima, potreban je efikasan način da se ta pravila implementiraju u našu svakodnevicu. Sistem mora znati da ste vi zaista vi, a ne veštačka inteligencija. Zato je neophodno da novac i identitet budu direktno povezani. Banka za međunarodne obračune koja je u suštini centralna banka svih centralnih banaka, zajedno sa Ujedinjenim nacijama, objavila je dokumente u kojima se vidi da su globalni identitet i digitalne valute centralnih banaka osmišljeni da idu zajedno.
Pripreme za globalno uvođenje digitalne lične karte deo su državnog programa SAD kako bi se navodno rešio stvarni problem identifikacije ljudi u svetu punom veštačke inteligencije. Odgovor do kojeg su došli glasi: skeniranje zenice vam širom otvara globalni prostor na internetu, a i šire. Tinder to već koristi kako bi korisnici znali da je osoba s kojom su se povezali stvarna. DocuSign je implementirao ovaj sistem kako bi potpisivanje ugovora bilo autentično, a Zoom da biste znali da je osoba s druge strane stvarna, iako je vidite svojim očima.
Pravoverni skeptici će sigurno postaviti pitanje: kako će ubediti ljude da sve ovo prihvate? Jednostavno, učiniće da sve postane toliko praktično i korisno u svakodnevnom životu da će ljudi dobrovoljno stajati u redu da predaju svoje biometrijske podatke, što se upravo i događa.
Kada su podaci jednom prikupljeni i uskladišteni, mogu biti predmet sudskog naloga, hakovani ili čak prodati. Politika privatnosti danas ne garantuje šta će se s vašim podacima dogoditi za deset godina, pod drugim zakonima i drugačijim političkim okolnostima. Biometrijsko prikupljanje podataka uveliko je u toku. Verovatno ste primetili da vam svaki put kada putujete uzimaju biometrijske podatke: otiske prstiju i prepoznavanje lica. To je već postao standard na većini međunarodnih graničnih prelaza.
U narednom broju objasnićemo treći stub globalne, digitalne kontrole stanovništva i zašto je pre samo nekoliko godina ova nevesela priča, koja nam se pred očima odmotava, bila samo još jedna u nizu suludih teorija zavere.
Piše: Dejan Krstić
