Dvadesetjednogodišnji Miloš Prokić bio je član tima koji je pobedio na svetskom takmičenju u debati održanom u Vijetnamu. Njegov sagovornik bio je Đorđe Mirković sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu.
– Kada smo ušli u finale nadali smo se, ali smo i znali da možemo da pobedimo i da smo u konkurenciji da osvojimo takmičenje, kaže Miloš Prokić.
Takmičenje je trajalo tri dana i postojalo je devet preliminarnih rundi, polufinale i finale. Svakog dana su se održavale tri runde, a nakon toga je sledilo proglašenje onih koji su prošli eliminacione faze takmičenja. U kategoriji engleski kao drugi jezik, u kojoj se Miloš takmičio, stigao je do polufinala i finala.
Kako je svaka runda imala određenu temu za razmatranje, predmet razgovora u finalu bilo je to da li je u postrevolucionarnim društvima dobro da se elite veličaju kao da su one predvodile revoluciju ili je narod imao ključnu ulogu u tome?
Jaka konkurencija
S obzirom na to da je takmičenje održano u Aziji, najviše prijavljenih je bilo sa ovog kontinenta i iz Evrope, a Srbiju je predstavljalo šest ekipa. Samim tim što su takmičari bili iz celog sveta, konkurencija je bila jaka, takmičilo se oko trista timova.
– Samo takmičenje je na engleskom, tako da je teže da se takmičimo nama kojima engleski nije maternji jezik, objašnjava Miloš.
On kaže da je atmosfera tokom takmičenja bila dosta napeta, pošto su svi imali očekivanja da će uspeti bar nešto da osvoje. Nije bilo zvaničnih priprema, ali su se jednom nedeljno sastajali i uvežbavali debatovanje, gde su ih spremali iskusniji debateri. Takođe, imali su i pripremne domaće i međunarodne turnire, na kojima su se „uvežbavali” za ovo svetsko takmičenje.
Kako postoji veliki broj debata, tim kojem je Miloš pripadao bavio se takmičarskom debatom, gde nije cilj iznošenje svojih stavova, već da se na zadatu temu smisle argumenti i odbrani određeni stav. Miloš se bavio britanskim parlamentarnim stilom koji je zastupljeniji među univerzitetskim debatama. Ovaj stil je specifičan jer postoji četiri tima – dva koja su „za” i dva koja su „protiv”, gde nije poenta samo da se pobedi suprotna strana, već da se bude bolji i od onih koji zastupaju iste stavove.
A kakvo bi nadgovaranje bilo da, pored takmičara, nema i onog koji će da odredi pobednika, pa u tu svrhu učestvuje i sudija koji bez ikakvih uticaja i samo na osnovu argumenata treba da presudi ko je u pravu.
– Svaki tim se bori protiv ostalih ekipa i rangiraju se od prvog do četvrtog mesta. Tim ima dva govornika i oni se međusobno smenjuju. Najpre jedan govori iz ekipe „za”, pa jedan iz onih „protiv”, objašnjava naš sagovornik.
Argument na engleskom
Miloš je student treće godine Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu na smeru za signale i sisteme, sa prosekom preko devet. Završio je Osnovnu školu „Mirko Jovanović” i bio je „vukovac” u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji.
Kaže da su ga privlačili predmeti poput matematike, fizike i hemije i da se u gimnaziji takmičio u ovim oblastima, pa je zbog toga upisao Elektrotehnički fakultet. Kako mu je otac pravnik, može se reći da je talenat za retoriku nasledio od njega.
Kaže da se za debate opredelio sasvim spontano 2021. godine, krajem srednje škole, na nagovor druga. Na početku je bio skeptičan, jer mu je debatovanje ličilo na nadgovaranje političara, ali stil kojim se bavi je zasnovan na logici, pri čemu treba da se smisli odgovor koji se argumentuje na logičan način.
– Dopada mi se što argumentovano izlažemo stavove, ali me je najviše privukao takmičarski deo, gde se nadmećemo ko će u trenutku da smisli bolji argument, kaže on.
Miloš pohađa napredni nivo debatskog kursa, a od svojih značajnijih debatskih uspeha izdvaja polufinale evropskog prvenstva prošle godine u Burgasu (Bugarska) u kategoriji engleski kao drugi jezik, na kojem je debitovao sa Đorđem Mirkovićem, osvojeni međunarodni turnir Astana Open 2023, tri osvojena domaća turnira, a takođe je na dva nadmetanja bio najbolji govornik.
S obzirom na to da učestvuje u debatama na engleskom jeziku, pitali smo ga koja je njegova tajna tečnog govora ovog jezika. Tvrdi da je gramatičnu osnovu stekao u osnovnoj i srednjoj školi, a da su za vokabular zaslužne serije i filmovi, kao i učešće na debatama.
– Kada sam počeo da debatujem na engleskom jeziku, najteže mi je bilo da u trenutku smislim kako bi zvučao argument na engleskom, ali vremenom sam tu sposobnost usavršio, a za to je neophodno znanje i gramatike i reči, objašnjava Miloš.
On debatuje u okviru debatnog kluba „Otvorena komunikacija” koja objedinjuje sve debatne klubove u Srbiji. Pored toga, u Kragujevcu počinje sa radom debatni klub, čijoj smo prezentacionoj debati prisustvovali prošlog petka.
– Nadamo se da će se kragujevački klub razviti i imati više učesnika. Za par meseci verovatno imaćemo i turnir i time privući i zainteresovane iz drugih krajeva Srbije, nada se naš debater.
Miloš trenutno nema dugoročni plan, ali želi da karijeru usmeri ka poslovima u vezi sa elektrotehnikom. Što se tiče planova za debate, nastaviće da se takmiči. Sledeće evropsko prvenstvo je u Glazgovu, a svetsko u Panami, ali nije siguran da li će tamo otići zbog finansija.
ŠTA JE DEBATA
Verbalni sport sa pobednikom i poraženim
Debata je verbalni sport sa pobednicima i gubitnicima. Debate se ne vode da bi se došlo do istine, već ko će izgledati i zvučati bolje. U Platonovoj Grčkoj sofisti su bili profesionalni debateri. Danas možemo naučiti njihove trikove kako bismo prozreli današnje debatere na javnoj sceni.
U filozofiji postoji razlika između dijalektike i debate. Dijalektika podrazumeva razgovor dvoje ljudi sa suprotnim stavovima koji raspravljaju o tome koja je pozicija najbolja. Njihova briga je šta je ispravno, a dijalektika se obično rešava nekom vrstom kompromisa ili sinergije koja dovodi do poboljšanja bilo koje pozicije.
Debata je, međutim, vrsta sporta.
I kao i kod većine sportova mora da postoji pobednik ili gubitnik. Kao i u sportu, mora da se trenira da bi se postao bolji u debatama. Mogu se naučiti razni trikove kako bi protivnik izgledao blesavo ili njegovi argumenti slabi. Upravo zbog toga je Platon smatrao da su debate veoma glupe, opasne stvari.
