– U trenutku kada sam se pripremala za treću operaciju kičme saznala sam da imam rak dojke. Kada sam dobila dijagnozu gotovo da nisam bila svesna celokupne situacije. Bilo mi je važnije da završim sa kičmom, jer sam trpela užasne bolove i bila vezana za krevet, a ovo drugo kad stigne na red. To drugo me nije bolelo. Ali nije baš moglo da bude tako. Kancer je bio agresivan, opasan i morao je odmah da se ukloni, a s obzirom na moje stanje oslabljenog imuniteta i godina sve je završeno za dvadesetak dana. Urađena je delimična operacija ili poštedna, ukolonjen je samo deo dojke, a potom je usledila zračna terapija. Nakon mesec dana, radi preventive, lekari su odlučili da urade i ginekološko uklanjanje reproduktivnih organa, i to sam izdržala, priča Ksenija Obrenović (47) koja je od 2017. do 2021. godine imala ukupno osam operacija.
Usred korone urađena joj je operacija na oba palca na rukama, a prošle godine imala je i operaciju na srcu, zbog otkucaja koji su bili i do 180 u minutu zbog izraslina koje su tom prilikom uklonjene.
Najveći deo vremena provodila je u bolnici ili banjama, ali nije posustajala. Tek kada se sve završilo postala je svesna kroz šta je prošla i da je imala veliku sreću što je kancer dojke, zahvaljujući preventivnim pregledima, „uhvaćen” u prvom stadijumu, kada je u najvećem procentu izlečiv. Ksenija je rešila da posle svega nastavi dalje kao zdrava žena, jer sve što je izdržala moralo je da se desi da bi njen život bio kvalitetniji.
Nedostaju informacije
Dve godine je Ksenija tražila po gradu neko udruženje u gradu koje bi joj pružilo podršku i gde bi mogla da ispriča o svemu što je zadesilo, ali se njena potraga završila bez uspeha. Sasvim slučajno na jednoj modnoj reviji u Beogradu, na kojoj su žene operisane od raka dojke nosile modne komade i gde je njena ćerka Tamara bila angažovana u marketingu, počela je priča o osnivanju udruženja u Kragujevcu.
– Imala sam veliku želju da pomognem svojoj majci, koja je mlada, a već u invalidskoj penziji, da se uključi u neke aktivnosti. Slučaj je hteo da je Udruženje „Žena uz ženu” baš tada širilo svoje ogranke po gradovima i tako je krenulo, priča Tamara Obrenović (23) koja je velika podrška svojoj majci i sve vreme uz nju.
Ona objašnjava da je najvažniji cilj svakog udruženja, a ovog posebno, da bude spona i da nađe način da prevaziđe sve neprijatene situacije kroz koje je prošla njena majka, ali i sve druge žene, tako što će im omogućiti da razmene iskustva i da se čuju njihove priče, što bi im olakšalo put koji treba da prođu ka ozdravljenju. Činjenica je, tvrdi Tamara, da je najveći problem nedostatak informacija i Udruženje treba da im omogući da saznaju sve što ih interesuje, da im pruži podršku i da na osnovu Ksenijinog, ali i iskustva drugih žena ne dolaze do određenih saznanja na teži način.
– Lekar bi trebalo da razume emotivno stanje pacijentkinje u trenutku kada ona saznaje dijagnozu. Međutim, razumljivo je što lekari nisu u situaciji da im pomognu u tome jer su opterećeni velikim brojem pacijenata i papirologijom. Taj momenat treba da „pokrije” udruženje, da im pomogne, da ih sasluša i uputi da bez mnogo lutanja urade sve što se od njih traži. Treba da pustimo doktore da leče telo, a da smo mi te koje možemo da izlečimo um, pozitivnim stavom i da time što ćemo iznaći nešto u našoj suštini možemo da idemo napred, objašnjava Ksenija.
Na putu koji je prošla ona je shvatila da njeno iskustvo može da bude putokaz i da pomogne mnogim ženama koje se sretnu sa opakom bolešću i da im objasni sve što ne znaju ili nemaju koga da pitaju.
Zato je pre pet meseci, u novembru 2023. godine, formiran ogranak Udruženja „Žena uz ženu” Kragujevac, lokalna kancelarija Udruženja čije je sedište u Beogradu. Pored Ksenije angažovana je i Jelena Strizović, a prostorija se nalazi u Kliničkom centru i otvorena je dva puta nedeljno za sve koji žele da se obrate. Udruženje treba da ohrabri žene da budu jače, ali i da motivišu druge žene da im se pridruže. Nastalo je iz potrebe da iz borbe sa karcinomom dojke svaka žena, bilo ona koja je prošla ili prolazi kroz takvo iskustvo, ali i sve zdrave dame, nauče više, otklone nedoumice i dobiju odgovore na mnogo pitanja ili razbiju predrasude.
Koordinatorke imaju zadatak da omoguće ženama obolelim od karcinoma dojke da pronađu lakši put do izlečenja uz smernice i iskustva koja i same imaju, kao i uz razmenu iskustva sa ostalim članicama. One organizuju edukacije o bolesti i kod zdravih žena, preventivne preglede, direktna su spona između lekara i pacijentkinja i tu su za sva njihova pitanja i nedoumice.
Bez podataka o broju obolelih u Kragujevcu
Takođe, podstiču članice da se bave raznim aktivnostima koje su besplatne, poput joge, ili da uz popust od 50 posto idu na akupunkturu, zatim pripremaju poklone ženama za važne datume, organizuju posete i pružaju podršku obolelim ženama na odeljenju hirurgije i onkologije UKC Kragujevac. Od nedavno, u saradnji sa Savetovalištem za mentalno zdravlje održavaju se i psihološke radionice koje vodi neuropsihijatar dr Suzana Perović.
– Udruženje „Žena uz ženu” je mlado, ali vrlo ambiciozno, puno pozitivne energije. Kroz partnerstva sa donatorima pokušavamo da za naše članice obezbedimo olakšice u vidu popusta ili besplatnih usluga koje njima znatno olakšavaju put ka izlečenju. Udruženje ima više od 40 članica i sve ih je više svakog meseca, pa nam je cilj da uz pomoć humanih ljudi održavamo kontinuitet pomenutih aktivnosti i širimo kapacitete za podršku i prevenciju u gradu, jer za pet meseci otkako postojimo postigle smo značajne rezultate i ponosne smo zbog toga, kaže Ksenija.
Poražavajuća je činjenica da u Kragujevcu ne postoje podaci o broju obolelih žena od karcinoma dojke, jer svi podaci odlaze u baze Instituta za onkologiju i Institut za javno zdravlje Srbije. Ipak, statistika na nivou Srbije je deprimirajuća. U prošloj godini, na primer, od karcinoma dojke obolelo je oko 4.500 žena. Umrlo je njih 1.766. Na lestvici evropskih zemalja Srbija je po broju obolelih na sredini, ali je po broju umrlih od raka dojke ubedljivo prva. Lekari tvrde da to može da se promeni i da je veoma važno da se bolest otkrije na vreme. tada je stopa izlečenja 90 posto. Zato se preporučuju preventivni samopregledi u mladosti, potom ultrazvučni pregled u periodu reproduktivne aktivnosti, a nakon 45. godine vreme je za prvu mamografiju. Od 50. pa naviše poželjno je raditi mamografiju jednom u dve godne. Posebno treba da povedu računa žene kod kojih je kancer dijagnostikovan u bliskom porodičnom okruženju – kod babe, majke, tetke, sestre. One bi već sa 30 godina trebalo da posete lekara i da obavezno odrade ultrazvučni pregled, savetuju lekari.
Tekst je nastao u okviru projekta „Lokalni mediji u službi zajednice: Mediji za sve“, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora
