Sivkica, Kleopatra, Kleo, Crni, Žuta, Belka… Ova imena nadenula je svojim macama iz mašte mlada spisateljica Mila Radovanović i one su glavni junaci njene knjige „Prepredene pričeˮ, koju su objavili „Koraciˮ u ediciji „Dečije iskreˮ. Knjiga je nedavno predstavljena u kragujevačkom Domu omladine.
Mila još nema dvanaest godina, a ovo joj je već treće autorsko delo: 2021. objavila je „Brodske avantureˮ, a 2023. „Magične zvezdeˮ, takođe u izdanju „Korakaˮ, i svima je zajedničko da su proizvod njenih fikcija i građenja nestvarnog sveta u kome kroz razne avanture prolaze devojčice iz njene mašte, lutke koje dobijaju dečiji lik… Sada su to mačke.
Kaže da ona nema macu kao kućnu ljubimicu, ali ima ih više koje kao stvarna bića žive u njenoj glavi. Na pitanje kako je nešto nepostojeće, nešto čega nema u realnom svetu, postalo živo u njenoj mašti, Mila odgovara:
– Od onoga što nije bilo i što nikad neće biti vešti pisci prave najlepše priče o onome što jeste.
Zatim objašnjava da je to jedan od zapisa Ive Andrića u „Znakovima pored putaˮ.
Naravno, iznenađujuće je otkud je malenoj devojčici saznanje šta je pisao naš nobelovac.
– Pa, ja sam pročitala celu knjigu i u ovom zapisu prepoznala sam svoj rad. I još da vam kažem – ja se ne slažem sa svim mislima iz Andrićevih „Znakova pored putaˮ, kaže Mila, iznoseći i svoj kritički stav prema velikom piscu. Za njen uzrast – zaista fascinantno.
Devet prepoznatljivih naslova
Mila zatim objašnjava i naslov svoje nove knjige „Prepredene pričeˮ. Kaže, mačke su stvarno prepredene, odnosno lukave, snalažljive, proračunate, a u reči „prepredenˮ je i glagol „predeˮ, što je za mačke karakteristično.
Inače, ova knjiga sadrži devet priča i naslov svake od njih ima narodne izreke o mačkama, a Mila njih naziva „ustaljeni jezički izraziˮ. A naslovi su sledeći: Mačji kašalj, Dođe maca na vratanca, Ide maca oko tebe, Maca ti pojela jezik, Crna mačka donosi (ne)sreću, Okači mačku o rep, Pojurila mačka miša, Pis, maco i Mačka ima devet života.
Dakle, ispod ovih naslova „misteriozna bića koja preduˮ, kako Mila naziva svoje mace-junake, dešavaju se svakojake radnje iz kojih se razaznaju priče o hrabrosti, prijateljstvu, različitosti – odnosno crte ličnosti koje pripadaju i ljudima. Ujedno sve „priče su pisane kao kraće dramske forme koje bi mogle i scenski da se izvode.
Milin rukopis za knjigu nastajao je u dužem periodu. Na primer, priča „Mačji kašaljˮ (koju objavljujemo uz ovaj tekst) još 2024. godine dobila je drugu nagradu među 400 radova na festivalu „Deca među narcisimaˮ koji je održan na Zlatiboru pod „mentorstvomˮ Matije Bećkovića.
Knjigu „Prepredene pričeˮ ukusno je ilustrovala Mina Radović, master studentkinja grafičkog dizajna na Filološko-umetničkog fakultetu u Kragujevcu.
Kako piše – Mila tako i govori. Izuzetno je elokventna, za svoj uzrast ima neverovatno bogat fond reči, a na pitanja odgovara, kako se kaže – „kao iz puškeˮ. To je rezultat njene posvećensti čitanju lepe literature, jedan od dokaza je da je već stigla do Andrića, a od savremenika voli Bojana Ljubenovića, pisca za odrasle i decu i vrsnog satiričara.
A sada – matematika
Mila Radovanović upravo završava šesti razred Osnovne škole „Draginja i Milutin Todorovićˮ, naravno kao super odličan đak, ali pisanje nije njena jedina opsesija. To potrvrđuju i dve vredne nagrade iz protekle školske godine: na republičkom takmičenju iz fizike u kategoriji svojih vršnjaka zauzela je drugo mesto, a na takmičenju istog ranga iz matematike – bila je treća.
Kaže da će nastaviti da piše, ali se ipak okreće egzaktnim naukama. Rešila je da sedmi i osmi razred pohađa u Prvoj gimnaziji u odeljenju za učenike sa posebnim sposobnostima za matematiku. Već je potvrdila da joj ona odlično ide i odlazi na pripremnu nastavu u ovu školu koju drže gimnazijski profesori. Ubeđena je da će proći na prijemnom ispitu koji je za nekoliko dana.
Mila je takođe i đak Muzičke škole „Dr Miloje Milojevićˮ na odseku za klavir, upravo završava četvrti razred. Uz sve to uzima i privatne časove iz engleskog jezika, pored onoga što uči u školi, i dokazala je da je već spremna za ozbiljnu konverzaciju na engleskom.
Naravno da je ne treba pitati za buduće profesionalno orpedeljenje – jer još je mala. Roditelji su joj lekari, moguće je da će produžiti porodičnu tradiciju, ali pisanje će joj, nesumnjivo, i dalje biti „u dušiˮ.
Uostalom, i neki čuveni naučnici „prirodnjaciˮ pokazali su književni dar: naš poznati fizičar Mihailo Pupin napisao je autobiografiju „Sa pašnjaka do naučnikaˮ za koju je 1924. dobio Pulicerovu nagradu, pesnik Gete bavio se botanikom i anatomijom, Mihail Lomonosov, hemičar i fizičar, smatra se osnivačem moderne ruske književnosti…
Dobro je da ove činjenice zna i mala Mila Radovanović.
Piše: Miroslav Jovanović
MAČJI KAŠALJ
U svetu mačaka, svaki dan je sunčan i svim macama je lepo. Zašto bi se mačke mučile kad znaju da kad god im to nešto ne ide, to mogu okačiti sebi o rep? I kada im je svaki dan prrrredivan?
Svesne te magije, u mačjem svetu uživaju i maca Sivkica, i njena mlađa sestra Kleopatra. One žive na Mačjem brdu blizu grada, ali i dovoljno daleko, pa je to naselje prilično pusto. Jednom izuvijanom uličicom dolazi se do malog skvera. Nekada je on bio pun mačića, međutim ta ulica je sva zarasla u korov, pa je i park sada pust. Ukratko, za to naselje nikad se ne bi čulo da nema Sivkice i Kleopatre.
Jednog dana Kleopatra je izašla u dvorište da zalije cveće. Jako se iznenadila kada je videla mačka koji je izašao iz mačkobila i krenuo da lepi plakate.
Šta je to? – upita Kleopatra iznenađeno.
To su plakati – odgovori joj mačak. – Objavljuje se da se pojavila epidemija
mačjeg kašlja. Svim mačkama sa brda preporučuje se da ne silaze u grad.
Hvala ti – odgovori mu mačkica. – Ja sam Kleo.
Neobično ime! Voleo bih da se i ja zovem tako lepo. Ja sam Crni. Živim u
centru grada i ovih dana sam zauzet lepljenjem plakata. Ponekad je nezanimljivo, ali mnogo češće je baš magično!
Kao što se vidi, Crni je bio daleko pričljiviji od crno-bele mace, koja je umesto razgovora radije posmatrala let leptira ili zalazak sunca. Međutim, njegova priča bila joj je veoma zanimljiva.
Kaži mi kako je ta epidemija nastala? Ko ju je izazvao? – upita ona.
Žena-mačka. Ona je prepredena, prerušena Bakterija.
Zašto je ne oterate? To zvuči kao lak zadatak.
Na pomen tih reči Crni se zamislio, a zatim je boja ruže nekom magijom ušla u
njegove obraze. – Kako to misliš? Pa ona je ogromna. Veća od ovog drveta, od ove kuće! Ona je najveće mačkoliko biće na planeti…
Sivkica je takođe izašla u dvorište, a njene mačje oči su od reči Crnog postale još veće.
Nakon odlaska Crnog, Sivkica i Kleopatra su sele zajedno u baštu. Bile su veoma zabrinute, onako kako samo mačke mogu da se zabrinu. Kleopatra je odmah htela da ode do grada da se informiše, ali Sivkica je podseti na ono što je pisalo na plakatu. Imale su dovoljno zaliha sardina i mleka za nekoliko nedelja.
Sutradan, u dvorištu na Mačjem brdu, nastala je velika svađa i to baš između Sivkice i Kleopatre.
A zašto ja ne bih mogla da savladam Bakteriju?
Zato što si još mala, Kleopatra. Ne možeš da srljaš u veliku opasnost –
odgovori joj sestra.
Ali ja ću probati…
Naime, Kleopatra je imala plan kako da otera Bakteriju, ali Sivkica nije želela da je sasluša. Crno-bela maca je odlučila da nekako ubedi stariju sestru. Lutala je unaokolo pokušavajući da smisli kako to da izvede, kad odjednom ugleda Crnog. Tog dana je lepio plakate na drugoj strani brda. Kleopatra mu izloži svoju ideju i upita ga za pomoć.
Pokušaj lepo da objasniš Sivkici svoj plan. A ja ću te podržati, naravno! – obeća joj Crni. Nakon dugog nagovaranja, Sivkica pusti Kleopatru pod uslovom da nose mačje maske.
Crni i Kleo konačno su mačkobilom krenuli ka gradu. Po poverljivim informacijama, Žena-mačka je bila u jednoj napuštenoj kući. Dvoje novih prijatelja zajedno su hrabro ušli unutra. Prerušena Bakterija izgledala je neobično. To je bila žena sa mačjim ušima, ali mnogo veća čak i od najveće mačke.
Hej mačkice! Čik me uhvati! – izazivački viknu Crni, po njihovom planu.
Trčao je gore-dole po mračnoj prostoriji, držeći rastojanje između njega i
razjarenog bića. Žena-mačka bila je besna, ali je delovala i poprilično nespretno. Zato je Crni uspeo da joj u poslednjem trenutku istrči iz kandži. Pojurio je na sprat prastarim stepeništem. Tamo ga je sačekala uplašena Kleo, koja se tresla kao da je vetar odlučio da se poigra s tom mačkom. Zajedničkim snagama, oborili su orman na prerušenu Bakteriju kako bi je zaustavili.
Ali, iznenada je ogromno biće iskočilo, skinulo kostim i krenulo da raste. Bilo je već visine čoveka, a i dalje je raslo. Bakterija je postala zatvoreno ljubičasta i razjarena! Najpre je nagazila Kleo velikim stopalom, a zatim je krenula ka Crnom, zlovoljno se smeškajući. Mačak se jako uplašio za prijateljicu. Srećom, u džepu je imao malo alkohola. Hteo je da proba da „očistiˮ Bakteriju. Bojažljivo je prsnuo malčice u vazduh, a prljava, gadna i nezgodna Bakterija je to osetila. Imala je veliku alergiju na sve zdravo, lepo i čisto i zato je nemoćno pala na zemlju.
A čim je Bakterija pala, Kleo je kao nekom magijom bojažljivo ustala. Velika sreća zasijala je na licu crnog mačka kada je video da je Kleo dobro. Bilo mu je drago zato što je shvatio da je zavoleo svoju novu prijateljicu.
