Jedna apotekarica prilično se začudila kada je izabrani lekar poslao pacijenta sa receptom u državnu apoteku u blizini ambulante. Uz komentar da nemaju gotovo ništa od medikamenata, ipak je proverila, pa potvrdila – nema ni propisanog antibiotika, ni leka za dijabetičare.
Zbog polupraznih rafova pacijenti zaobilaze državne apoteke u Kragujevcu, pa je promet pao na svega 20 odsto. Apoteke trenutno duguju dobavljačima oko 250 miliona dinara, a isplatu zarada zaposlenih dotira osnivač – grad. To su posledice odluke države koja je pre deset godina obavezala apotekarske ustanove na centralizovanu javnu nabavku lekova. Lokalna vlast vidi rešenje u davanju apoteka pod koncesiju, ali više od devet meseci od usvajanja koncesionog akta nije objavila uslove ni javni poziv za privatizaciju apoteka.
Država je kriva za agoniju
Kada ih je 2014. godine obavezala na nabavku lekova od dobavljača koji su prošli centralizovanu javnu nabavku RFZO-a, država je apotekarske ustanove „osudila” na propast. Uskratila im je mogućnost nabavke od drugih dobavljača po povoljnijim uslovima, uz dodatni popust za plaćanje u određenom roku, dok privatnici nisu imali takva ograničenja. Pritom, marža od 12 posto koja je propisana na lekove i četiri posto na pomagala, koja se izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, nisu dovoljni za pokriće troškova.
Kragujevačka apotekarska ustanova je manjak u protekloj deceniji pokrivala suficitom stečenim do 2014. godine, a kada su ta sredstva potrošena, „dijagnostikovana” je finansijska nelikvidnost. Nema para za plaćanje dobavljačima, ugrožena je snabdevenost i lekovima i pomoćnim lekovitim sredstvima, otežana je isplata zarada, a promet je drastično pao.
Snabdevenost lekovima se u odnosu na pre 20 dana malo popravila. Sa pojedinim dobavljačima je postignut dogovor o odloženom plaćanju. „Hemofarm” je ponudio paletu lekova koja je najšira, ali to nije dovoljno. Zbog neplaćanja, isporuku lekova u aprilu obustavio je najveći dobavljač, a promet je drastično pao od avgusta 2024. godine.
Naši sagovornici iz Apotekarske ustanove kažu da je „zdravstveni javni interes” da se sačuvaju gradske, državne apoteke, jer „imaju kvalitet i poštuju zakon i cene”. Posebno ističu značaj nekih usluga koje pružaju jedine u regionu. Radi se o lekovima za bebe koji se precizno odmeravaju u praškastom obliku, jer najmlađi ne mogu da primaju doze za odrasle.
U gradskim apotekama se takođe prave i takozvani magistralni lekovi prema lekarskom receptu za određenog pacijenta. To su sve usluge koje pacijenti ne mogu da dobiju u privatnom apotekarskom sektoru.
– Kod nas će farmaceut izdati lek pacijentu, dok u privatnoj apoteci – to niko ne kontroliše. Često pacijent kupi lek kod privatnika, a dođe kod nas da pita kako se koristi. Kod nas se cena poštuje. Imali smo situaciju da je jedna humanitarna fondacija tražila lek za dete koji u nabavci koštao više od 800.000 i kod nas ga je platila ukupno oko 900.000 dinara. Prethodno im je isti lek prodala privatna apoteka skuplje za čak 300.000 dinara, što nije po zakonu, kaže sagovornik „Kragujevačkih”.
Strah od gubitka posla
Apotekarska ustanova Kragujevac ima 14 gradskih apoteka i 13 prigradskih i sve rade, iako se pročulo da su neke van grada zatvorene. S druge strane, broj zaposlenih se poslednjih meseci smanjio, otišli su devet farmaceuta i tri farmaceutska tehničara, kažu u sindikatu. Trenutno ima 113 zaposlenih – 37 farmaceuta, 49 farmaceutskih tehničara i 27 nezdravstvenih radnika.
– Mi sada praktično više nemamo para za plate. Do sada smo zarade isplaćivali iz sopstvenih prihoda i delom od RFZO-a, od realizacije recepata. Sada se promet sveo na 20 posto, nema lekova i šta da prodamo? Ne možemo da zaradimo za plate, za održavanje… Dotacije iz gradske kase za naše zarade nisu održivo rešenje, kaže Siniša Đorđević, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije za Apotekarsku ustanovu Kragujevac.
Apotekari su primili poslednju zaradu za septembar, a isplatu je dotirao osnivač sa 15 miliona dinara. Prethodno je grad uplatio dva puta po 15 miliona za plaćanje obaveza prema dobavljačima. Zaposleni su zabrinuti zbog kašnjenja zarada, strahuju od gubitka posla, neizvesnosti oko privatizacije… Beležimo razmišljanja nekih od njih koji su želeli da ostanu anonimni, jer se boje da se „ne zamere” poslodavcu ili da ne dobiju otkaz.
– Niko od rukovodilaca nije nam se obratio, ne znamo šta se događa, u „mraku” smo, privatizacija je javna tajna. A čini mi se i da u gradskoj upravi koja je naš osnivač malo znaju, jer se odluke donose u Beogradu. Mislim da je agenda na nivou države da nas unište.
– Građani vide prazne rafove, pa pitaju hoće li da nas zatvore. Kažu da je nenormalno da nema državnih apoteka.
– Svi čekamo da vidimo šta će da se desi sa privatizacijom, da li ćemo sačuvati radno mesto, primati platu. Nije nam prijatno. Svi smo u nekim godinama, Apoteka je ustanova ljudi srednjih godina i starijih, jer dugo je bio na snazi zakon o zabrani zapošljavanja…
– Očajni smo, posebno zbog toga što nemamo redovna primanja. Ugrožena nam je egzistencija. Ciljano nas uništavaju.
U sindikatu kažu da imaju samo nezvanične informacije da će doći do javno-privatnog partnerstva, mada ne i kada će to da se dogodi. Kažu da je u interesu radnika da se što pre reši status apotekarskih ustanova, ali tvrde da davanje apoteka pod koncesiju nije dobro rešenje.
– Doći ćemo u situaciju da tri ili četiri kompanije odlučuju o ceni lekova. Imaće monopol i to nikako ne može da bude dobro, kaže Đorđević.
Bez konkursa za koncesiju
Davanje apoteka pod koncesiju je konačan izbor gradske vlasti. Skupština je u aprilu 2023. usvojila odluku o pokretanju postupka realizacije projekta javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije, na šta su u avgustu prošle godine iz stranke „Zajedno” odgovorili peticijom sa 4.500 potpisa za očuvanje gradskih „državnih” apoteka. U februaru ove godine privremeni organ grada usvojio je Koncesioni akt i zadužio stručni tim da pripremi konkursnu dokumentaciju za objavljivanje javnog poziva.
Međutim, više od devet meseci nema aktivnosti komisije koja treba da osmisli uslove i sprovede proces privatizacije kragujevačkih apoteka. Prema nekim informacijama, razlog je u tome što još nema zainteresovanih za koncesiju.
– Oni pokušavaju da apoteke dovedu do toga da se bukvalno same uruše, da bi ih neko kupio za mnogo manju cenu. To jeste cilj odlaganja procesa privatizacije. Apoteke u jednom trenutku neće više moći da isplaćuju plate, već sada nemaju lekove, ne mogu da plate dobavljačima, nema profita, kaže šef odborničke grupe Nova snaga – Zajedno – Šumadijska regija Nikola Nešić.
On navodi da je u gradskom budžetu za 2025. predviđeno 30 miliona više za zdravstvenu zaštitu, odnosno da su to sredstva za apoteke koja su dovoljna za svega par meseci. Nešić smatra da država može da apoteke stavi pod okrilje Republike, kao što je to slučaj sa domovima zdravlja. Kada hoće, dodaje on, spasava i najveće gubitaše i dužnike, poput kragujevačke „Energetike”.
– Ako imaju sluha za „Energetiku”, treba da imaju sluha i za apotekarske ustanove. Njih su ostavili da budu samostalne zato što su poslovale dobro, a onda su im napravili sistem koji će da ih „pojede”. Država radi apsolutno u dosluhu sa lobi grupama čiji je interes da apotekarske ustanove ne postoje, uveren je Nešić.
On objašnjava da je namera veledrogerija, da kao koncesionari „ugase” konkurenciju državnih apoteka. Nešić upozorava da treba izvući pouke iz primera u Sloveniji i Hrvatskoj, gde su, posle skoka cena lekova, počeli da raskidaju koncesione ugovore.
JUGOSLAV RISTIĆ, UDRUŽENJE „NOVA SVETLOST”
Javno zdravlje nije biznis
– Državne apoteke su deo javnog zdravlja. Javno zdravlje nije biznis i ne može biti na prodaju. Kada sve apoteke budu privatne, da li će vlasnici imati interes da prodaju neki jeftin lek na kome imaju nisku zaradu ili će prodavati sličan, znatno skuplji? Da li privatne apoteke danas prave sve ono što možete da kupite u državnim? Zar nije istina da neke od privatnih apoteka više liče na parfimerije? Ko nam garantuje da neko neće da preuzme državne apoteke i onda ih ugasi kako bi suzbio konkurenciju? Da li će novi upravitelji tih apoteka zadržati apoteke u selima, koje sigurno ne mogu biti profitabilne, ali doprinose ostanku ljudi u selima i kvalitetu njihovog života? Ko će nametnuti privatnim apotekama noćna dežurstva? Samo država može i mora da brine o javnom zdravlju, ti poslovi ne mogu da budu predati privatnim vlasnicima, zaključuje Jugoslav Ristić, predsednik Udruženja „Nova svetlost”.
GORDANA DAMNJANOVIĆ, PREDSEDNICA TIMA ZA PRIVATIZACIJU APOTEKA
Završava se konkursna dokumentcija
Pred zaključenje ovog broja „Kragujevačkih“ stigao je odgovor predsednice Stručnog tima za sprovođenje i realizaciju javno privatnog partnerstva sa elementima koncesije za „Apoteke” dr Gordane Damnjanović, u kome se navodi da su preduzete „sve mere za pripremu konkursne dokumentacije i one su u završnoj fazi izrade“.
Pre objavljivanja javnog poziva, nadležna Gradska uprava (Uprava za društvene delatnosti) dostavlja Gradskom pravobranilaštvu nacrt Ugovora o javno-privatnom partnerstvu, radi ocene usaglašenosti sa Zakonom i konkursnom dokumentacijom. Ukoliko je Ugovor u skladu sa Zakonom i konkursnom dokumentacijom, prosleđije se Gradskom veću na usvajanje.
– Ovo vidim kao jedino rešenje imajući u vidu dugovanja i potraživanja koje Apotekarska ustanova Kragujevac ima od farmaceutskih kompanija za isplatu lekova i za obezbeđivanje plata”. Damnjanović kaže da je ova Ustanova trenutno konkurentna da uđe u postupak javno-privatnog partnerstva sa elemenitima koncesije i to je jedino moguće rešenje za opstanak apotekarske delatnosti. Koncesionar je, osim plaćanja koncesione naknade gradu, obavezan da preuzme i zaposlene, njih 98. Takođe, koncesionar će ulagati i u objekte koje po završetku koncesionog postupka bude preuzeo, objasnila je Gordana Damnjanović.
Piše: Gordana Mirović
2 коментара
Zar nije dosta bilo privatizacija? Sta ce ostati drzavno? SNS nabija glogov kolac u Srbiju.
Lepo bogami