U DECEMBRU STIŽU UVEĆANI RAČUNI ZA GREJANJE: Gas (ne)opravdano naduo cene

Kragujevac je među nekoliko gradova u Srbiji koji su za ovu sezonu odobrili poskupljenje daljinskog grejanja, od jednog do čak 30 procenata, pa će ovdašnji korisnici u novembru dobiti račune uvećane za 15,6 odsto. To je druga korekcija cena od 2023. godine, kada je grejanje poskupelo za 24,5 procenata. „Energetika” poskupljenje pravda skokom cene gasa u tri navrata, ukupno 31 odsto, u toku prošle godine. Međutim, imajući u vidu na kakvom je glasu ovo kragujevačko preduzeće, pitanje je da li su u poskupljenje ukalkulisani i drugi „troškovi”- gubici, ogromna dugovanja za struju, netransparentno poslovanje, zapošljavanje partijskih kadrova…

Za vlasnike kuća i stanova koji grejanje plaćaju paušalno nova cena je 121,15 dinara, umesto dosadašnjih 104,79 dinara po kvadratnom metru, pa će za površinu od 60 kvadrata račun izaći na 7.269 dinara što je gotovo 1.000 dinara više. Korisnicima koji toplotnu energiju plaćaju na osnovu obračunate potrošnje, a po kvadratnom metru, cena fiksnog dela povećana je sa 49,62 na 55,50 dinara. Iznos varijabilnog dela je korigovan sa 4,54 na 5,40 dinara. Potrošačima koji zagrevanje stambenog prostora plaćaju na osnovu obračunate potrošnje, a po kilovatu, cena fiksnog dela povećana je sa 355,25 dinara na 373,42 dinara, dok je iznos promenljivog dela sa 4,54 povećan na 5,40 dinara. Cena fiksnog dela od 55,50 dinara po kvadratu je viša u Kragujevcu nego u Beogradu (49,51 dinar), Kruševcu (53,94) i Pančevu (44,40 dinara po kvadratu).

Zoran Nikolić iz Organizacije potrošača Kragujevac navodi da je upravo ovaj deo obračuna bio drastično uvećan i prošle godine u Kragujevcu. On se plaća cele godine prema kvadraturi prostora, pa se, kako kaže Nikolić, može razumeti kao svojevrsni „porez na radijatore” ili „sigurica“ za distributera, pošto se naplaćuje nezavisno od toga da li isporučuje toplotnu energiju ili ne. S druge strane, po promenljivom delu cene, koji se odnosi na potrošnju, u iznosu od 5,40 dinara, Kragujevac je jeftiniji od Beograda – 7,75 din ili Pančeva – 8,80 dinara po kilovat času.

„Energetika” je tražila poskupljenje za 19,8, ali je grad odobrio manje – 15,6 odsto. Preduzeće je do nove cene toplotne energije došlo na osnovu metodologije koju je definisala Vlada Srbije 2015. godine, unošenjem podataka u zakonski propisane tabele.

I pored poskupljenja, cena nije usklađena sa propisanom metodologijom i nije ispratila tržišni skok cene gasa, navodi „Energetika” u informaciji dostavljenoj na zahtev „Kragujevačkih“.

Na sumnje da ogromna dugovanja za struju „preliva” na svoje korisnike, iz „Energetike” odgovaraju da dug prema EPS-u „nema veze sa povećanjem cene grejanja u Kragujevcu“.

– Novac koji se naplaćuje od potrošača ne koristi se za izmirenje starog duga. Od marta 2021. godine „Energetika“ DOO postaje operater ZDS (Zatvoreni distributivni sistem), i od tada redovno izmiruje svoje obaveze prema EPS i nema tekuća dugovanja. Sredstva naplaćena po ispostavljenim računima „Energetika” koristi zavisno od priliva tokom dana, ali značajan iznos se odmah izdvaja za gas kao osnovni energent. Dalje se izdvaja za tekuću potrošnju električne energije (EPS), vodu, dobavljačima za remontne radove, tvrde u „Energetici”.

Poskupljenje bez pravih argumenata

U 60 gradova i opština u Srbiji koristi se daljinski sistem grejanja, a cene su povećane u sedam lokalnih samouprava. U Kraljevu je ova usluga najmanje poskupela – za 1,42 odsto, u Beogradu su cene više za gotovo devet, u Kruševcu za 20 odsto, dok je u Boru grejanje skuplje 30 odsto. Za predsednika udruženja potrošača „Efektiva” Dejana Gavrilovića nema nikakvog opravdanja za poskupljenje daljinskog grejanja u Srbiji.

– Nisu sve toplane u Srbiji povećale cene, niti u istom obimu. A cene energenata su iste za sve. To znači da u nekim jedinicama lokalne samouprave postoji namera da se građani dodatno opterete, da se na tim računima dodatno zaradi, naročito ako se uzme u obzir da se grejanje plaća i leti, što je vrhunski apsurd, rekao je Gavrilović.

Stručnjaci za energetiku smatraju da je problem povećanja cena daljinskog grejanja u Srbiji više strukturne prirode. Kažu da se za proizvodnju toplotne energije većinom koristi visoko potentni energent prirodnog gasa na neefikasan način i da smo skoro u potpunosti zavisni od uvoza. Upozorili su da bez drastičnog povećanja energetske efikasnosti, a onda i prestanka korišćenja prirodnog gasa u sistemu daljinskog grejanja, građani mogu da očekuju dalja povećanja računa i subvencionisanje javnih preduzeća novcem poreskih obveznika.

Organizacija potrošača Kragujevac nije podržala poskupljenje grejanja, kao članica Savetodavnog tela „Energetike”, uz obrazloženje da će „u tolikom obimu značajno uticati na kućni budžet potrošača”.

– Trenutno je daljinsko grejanje preskupo. Za klasičan stan od 60-ak kvadrata potrošač će mesečno plaćati oko 8.000 dinara, za 12 meseci to je bezmalo 100. 000 dinara, pa kada se podeli na pet ili šest meseci grejanja, to je preskupo. Svi drugi vidovi grejanja su jeftiniji. Imao sam primer jednog čoveka koji se pre par godina isključio sa daljinskog grejanja i ugradio je dve inverter klime, pa nam je pokazao da je tokom zime uštedeo više od 30 procenata, priča Nikolić.

Utuženja i raskidi ugovora

Daljinsko grejanje u Kragujevcu koristi više od 22.000 stambenih objekata, od kojih 14.609 „paušalaca”, a više od 6.600 plaća grejanje po potrošnji. U ovom sistemu grejanja je i više od 1.100 poslovnih objekata. Ovaj vid grejanja je komforan, ali je pitanje da li svako to može da plati. U Organizaciji potrošača kažu da ima hiljade tužbi zbog neplaćenih računa, a redovni su i zahtevi za raskid ugovora sa „Energetikom”, za trajno ili privremeno isključenje.

Od januara do početka novembra ove godine podneto je 146 zahteva za raskid ugovora sa „Energetikom” za trajno isključenje. Za privatne kuće podneto je 75 zahteva, a za lokale i stanove 71 zahtev. U „Energetici” kažu da su razlozi za raskid ugovora rušenje postojećih objekata i zidanje novih često višestambenih i zgrada, visoka naknada za utrošenu toplotnu energiju, prelazak na drugi vid grejanja ili nemogućnost plaćanja. Zahtevi se podnose u pisanoj formi ili putem mejla. U Energetici objašnjavaju da za raskid ugovora kod privatnih kuća korisnik mora da bude vlasnik nepokretnosti, da plati obaveze za aktelnu grejnu sezonu, donese potvrdu iz SON-a o plaćenim dugovanjima i da plati samo isključenje (fizičko sečenje u priključnoj šahti i demontažu kalorimetra i regulacionog ventila u toplotnoj podstanici). Posle potpisivanja zapisnika o isključenju on prestaje da bude korisnik. Procedura kod stanova i lokala je malo drugačija, jer su to objekti gde postoji više vlasnika i gde korisnik koji se isključuje mora da pribavi saglasnost dve trećine od ukupnog broja vlasnika na toj podstanici. Ako to ispuni, mora da uradi projekat isključenja po tehničkim uslovima koje mu izdaje „Energetika” (proračun toplotnih gubitaka za korisnike koji ostaju priključeni na sistem). Ako sve uslove korisnik ispuni, samostalno se angažuje oko isključenja, a „Energetika” posle obavljenih radova sačinjava zapisnik o isključenju. Zahtev za isključenje za lokale i stanove može da se podnese najkasnije do 31. avgusta u kalendarskoj godini, dok kod privatnih kuća može da se obavi isključenje u toku cele godine.

– Korisnik „Energetici” plaća samo troškove fizičkog isključenja u iznosu od 11.830,00 dinara, kada isključenje vrši „Energetika” (uglavnom privatne kuće). Kada su u pitanju objekti kolektivnog stanovanja i grejanja (stanovi u zgradama, tržni centri…) isključenje vrši korisnik u sopstvenoj režiji, dok ga „Energetika” samo zapisnički konstatuje, navode u „Energetici”.

Korisnici daljinskog grejanja u Kragujevcu račune plaćaju u okviru sistema objedinjene naplate – SON, uz ostale komunalne usluge kao što su naknada za iznošenje komunalnog otpada, dimničarske usluge, korišćenje građevinskog zemljišta… U oktobru 2024. godine podneto je 5.483 predloga za postupak prinudne naplate dugovanja za SON. Iz Javno stambenog preduzeća su potvrdili da će početkom 2025. godine građanima biti ponuđeno zaključenje sporazuma o reprogramu duga.

Među pravnim licima najveći dužnici za utrošenu toplotnu energiju su „Zastava oružje” – više od 2,6 milijardi dinara i „Zastava kovačnica” koja duguje oko 359 miliona dinara.

Piše: Gordana Mirović
Karikatura: Tošo Borković