Ono što je zapisano u sistematizacije radnih mesta u gradskim upravama Kragujevca teško je razumljivo ako niste dobro upućeni u materiju upravnog prava ili nemate iskustva u ovoj oblasti. Podaci su tako poređani i dati čak i tabelarno, ali to mnogo ne pomaže. Jer te cifre i te kako mogu da zbune običnog čitaoca.
Kako, na primer, tumačiti to što je u tabeli pod nazivom „Ukupan broj radnih mesta i službenika u Gradskim upravama” navedeno da radnih mesta ima 449, a broj službenika na tim mestima je 836, što je skoro duplo više. Najveća razlika između broja radnih mesta i službeničkog zvanja onih koji su na njima angažovani je kod zvanja savetnika, gde je sistematizovan broj radnih mesta 117, a broj službenika koji rade na tim poslovima 290. Velika je razlika i kod mlađih savetnika, gde je na 60 radnih mesta 139 službenika, kao i kod viših referenata kod kojih na 64 sistematizovana radna mesta ima 159 činovnika.
Otkud razlika?
Po mišljenju Zlatka Milića, advokata i nekadašnjeg načelnika jedne gradske uprave, za vreme vladavine Koalicije „Zajedno za Kragujevac”, ova razlika potiče od toga što na jednom radnom mestu može da bude angažovano više ljudi, pri čemu treba razlikovati naziv radnog mesta i zvanje onih koji to mesto ispunjavaju. Ipak, da li je ova razlika kod pojedinih radnih mesta morala da bude baš tolika?
Milić navodi da je teško naći optimalni broj zaposlenih koje treba angažovati, a da je u periodu kada je on bio načelnik tadašnje Uprave za zajedničke i opšte poslove bilo odlučeno da broj zaposlenih u upravama koji može da zadovolji potrebe grada Kragujevca bude oko 550 službenika. Taj broj bio je i veći, ali su imali programe smanjenja broja radnika kroz stimulativne otpremnine, na primer, da bi se sveli na taj okvir.
Takođe su i neki poslovi izmešteni iz gradskih uprava i povereni drugim firmama, kao poslovi obezbeđenja, ili poveravanje Javnom stambenom preduzeću poslova popravki ili čišćenja zgrade Skupštine grada.
– Šta se desilo u međuvremenu? Možda je grad uvećao broj stanovnika, možda je dobio neke nove nadležnosti. Ne znam, ali neka preduzeća su nestala i postala deo gradske uprave, kao Gradska stambena agencija, na primer. Ali, ovaj broj kojoj je naveden u sistematizaciji je prevelik, kaže Milić.
To što je najveći broj službenika sa zvanjem savetnika tumači time što se ovo zvanje stiče zavisno od godina rada u upravi, pa se tako napreduje od mlađeg do samostalnog savetnika.
Iz jedne vesti objavljene na gradskom portalu bliskom lokalnoj vlasti vidi se da gradska uprava ima 706 zaposlenih od čega su dve trećine žene. To bi značilo da su brojke u sistematizaciji jedno, a da stvarno ima manje zaposlenih, odnosno da je sama sistematizacija okvir do kojeg bi gradska uprava mogla da ide u zapošljavanju. To govori da su gradske vlasti dale veoma širok okvir i da mogu da naprimaju još 130 službenika u devet uprava, koliko ih sada ima, kao u kabinetu gradonačelnika, stručnim službama i kao nameštenike, jer su sve ove organizacione jedinice uključene u broj od 836 službenika gradskih uprava.
Formalno, po Zlatku Miliću, sve što nisu popunili mogli bi da popune, ako imaju novca da ih plate i u budžetu obezbede ta sredstva. Uz to moraju da imaju i saglasnost nadležnog ministarstva za svako novo zapošljavanje i otvaranje svakog novog radnog mesta.
Upoređivanjem broja zaposlenih po upravama i ostalim kategorijama vidimo da najviše službenika ima, po sistematizaciji, u Upravi za ljudske resurse i to 178 na 77 radnik mesta, potom u Upravi za inspekcijske poslove i Komunalnu miliciju 109, Gradskoj poreskoj upravi 107 i Upravi za imovinske poslove, urbanizam, izgradnju i ozakonjenje 98 službenika. Ove brojke, da dodamo, jesu okvir do kojih može da se ide i na znači da ih u ovom momentu toliko ima.
Ovde je vrlo važno koliko je ljudi zaposleno na neodređeno, a koliko na određeno i sa kakvom stručnom spremom. Kako navodi Milić, ako ne mogu nekoga da zaposle na neodređeno, onda ga angažuju na određeno, što je masovna pojava. Dobar broj angažovanih drže na određeno, a to treba da bude privremeni status do trajnog rešavanja, dok imamo situaciju da neki ljudi rade godinama na određeno.
Šta je sa digitalizacijom
Posebna priča je Kabinet gradonačelnika kao organizaciona celina u okviru gradskih uprava, jer je u sistematizaciji navedeno da prvi čovek grada ima pet pomoćnika, što je predviđeno po zakonu, kao i jednog samostalnog savetnika i dva mlađa savetnika, po broju radnih mesta, dok njihov posao treba da obavlja četvoro zaposlenih.
Zlatko Milić smatra da savetnik nije kategorija koja se koristi u ovakvim dokumentima i postavlja pitanje šta oni savetuju?
– Da bi neko bio savetnik mora da bude akademik, da iza njega stoji neki naučni rad, stručnjak za određenu oblast, a zakon ga ne poznaje jer to nije zakonska kategorija. Ako je neko savetnik, on je onda sistematizovan u ovim upravama, kao što vidimo, pa neka on savetuje i gradonačelnika ako treba. Ovi što rade u informativnoj delatnosti, neka savetuju iz te oblasti, ovi iz druge uprave mogu da ga savetuju iz upravnih poslova, navodi Milić.
Ako neko savetuje prvog čoveka grada za lokalnu upravu, na primer, dodaje on, onda taj treba da ima 70 godina, mora da ima iskustva, da je doktorirao. Ili ako savetuje iz oblasti ekonomije treba da bude profesor Ekonomskog fakulteta, ili Pravnog ako daje savete iz pravne oblasti. Ovako, mi ne znamo ko savetuje gradonačelnika, a njima je zapravo stalo da nadomeste političke apetite, misli Milić.
Veroljub Stevanović, bivši gradonačelnik, kaže da je u vreme pre 2014. kada je došlo do preuzimanja vlasti od SNS-a u gradu, dok je on bio na funkciji, bilo samo tri uprave, a da ih sada ima 10 i da je to previše. Nije mu ni jasno zbog čega su, na primer, na jednom radnom mestu predvideli da posao obavljaju tri službenika.
Po njemu je ogroman broj izvršilaca prema onome što bi trebalo da bude, jer treba videti dve stvari koje su bitne. Prva je broj izvršilaca za stalno i broj na određeno. To se u ovom dokumentu ne vidi. Sad je pitanje koliko je ljudi na određeno u sklopu svake uprave. Verovatno je mnogo veliki broj tih ljudi za ovaj trenutak , smatra Stevanović. Oni moraju da dobiju odobrenje od Ministarstva za svako novo zapošljavanje i zato imaju ovoliko veliki broj ljudi na određeno.
– Mi smo imali manje od toga, ali nismo imali ni kompjutere, ni čuda. A kad su preuzeli vlast pre 12 godina govorili su da ima previše zaposlenih i da mora da se otpušta, zaključuje Stevanović.
Nadležna uprava Skupštine grada za ljudske resurse, opšte i zajedničke poslove, kojoj smo se preko Službe za informisdanje obratili sa pitanjima na ovu temu, nije nam do zaključenja broja odgovorila, iako je imala skoro nedelju dana na raspolaganju.
Piše: Miloš Pantić
